Šok-koferi

Planiram obaveze: dovršiti art-učila za ŠOK-KOFERE (u daljem tekstu ŠK), koje ćemo napuniti dokumentima o našim dugogodišnjim „uzaludnim poslovima“.

Demonstriraćemo rukovanje koferima pred publikom u ponedeljak pre podne, a posle podne, u okviru konferencije Mesto i uloga civilnog sektora u savremenoj kulturi Srbije i regiona, i u REXU.

ŠOK-KOFERI je akcija koju MMC Led art realizuje u sklopu šireg projekta „Kultura u protestu“. Pobedili smo na konkursu NKSS-a i natovarili obavezu da završimo projekat. Prema planu, ŠK „ulaze u proces distribucije i šalju se na više odredišta u okviru mreže Asocijacije NKSS“.

Za utorak je predviđeno otvaranje prve galerije u nizu lanca Šok galerija u Mađarskom kulturnom centru „Petefi Šandor“ na Telepu, zapadni deo Novog Sada.

Za sredu se planira otvaranje odložene izložbe. Moraju da se završe sve majstorije – vodovod, struja i ostalo. Publici ćemo predstaviti još jedno mesto za izlaganje, poklon gradu za proširenje i poboljšanje izlagačkih kapaciteta Novog Sada, na našoj sadašnjoj adresi, Zmaj Jovina 22. Za tu priliku gost će nam biti slikar Žolt Kovač.

Plus obaveza da za „Danas“ pišem dnevnik. Nije mi prvi put, priznajem da sam počastvovan. Imam glavobolju zbog pisanja, ali zauzvrat imam povlasticu da kažem i objasnim kakvim zlom smo ophrvani, šta nas je sve snašlo i šta sve pokušavamo ne bismo li se spasli i umakli Gradskoj upravi za kulturu (GUK), koja nas ujeda i lupa po glavi. Moji saradnici iz Šok zaDRUGE i ja rvemo se da nas GUK ne uguši. Ovih dana treba da se oreže orah, dolazi zima… za grejanje više ne koristimo gas, nema se, ne može se, pa će od orezivanja biti i koristi; obavljaju se jesenji radovi u bašti, tu sam pomoćni radnik; brinem o drugim članovima porodice, tri mačora: Živan (sedam kila), Joda (tuče koga stigne) i Ogi-Đango (uvalio se). Od količine planiranog već osećam nervozu.

15. novembar // petak //

Više ne vozim auto i sve poslove moram da obavljam autobusom. Sreća je što sam investirao u pokaznu kartu GSP-a. Kompanjon mi je Dušan Zaklan, naj-dizajner i saučesnik u proizvodnji art-učila za ŠK:

a) slagalica koja prati video-zapis o akciji „Od pištanja do skidanja“. Zbog brljotina Kulturnog centra, koji je organizovao Novosadski salon 2009, oformili smo Orkestar za vanredne situacije koji je brojao tuce učesnika, „kliničara“ i dobrovoljaca (pištaljke). Na otvaranju smo očekivali tadašnjeg zaduženika za kulturu, po zanatu dirigenta i očekivali da se prihvati dirigovanja. Nije se pojavio. Od tada izbegavamo saradnju sa Kulturnim centrom;

b) film o kandidaturi zeca za gradonačelnika;

c) Video zapis „Iz pepela muzej“. Zbog katastrofalne kulturne politike i pomanjkanja izlagačkog prostora u Novom Sadu prvo smo organizovali izložbu više od sto radova „dobrovoljnih davalaca“, a potom ih spalili na velikoj lomači. Akcija je imala pozitivna očekivanja da će se iz pepela konačno roditi Penix, u našem slučaju nova zgrada Muzeja savremene umetnosti. Ostao je Penix, a od zgrade ni traga.

d) „Crveni karton“ dala je „Grupa 26″ u julu ove godine Odboru za kandidaturu Novog Sada za kulturnu prestonicu Evrope 2020. Nastaje u štampariji i knjigoveznici Dejana Ostojića (Petrovaradin) sa naj-knjigovescem Jelom.

e) Slikovnica-harmonika o Slučaju 'Rezultati konkursa G.U.K. 2013'. GUK-a je pošast i hronična svakodnevna mora.

f) Slikovnica za početnike „Za kulturne bolikite“. Taj pothvat vodi nas na Telep do naj-krojačice Tanje. Komplikovan rad, mobilna interaktivna skulptura.

San u petak nanoć

Kad se tako nagomila dosta nerešenih i nedovršenih poslova, u snu sam, bez opiranja, dobroćudni jelen Tidvik. Ta bajka prati me u kritičnim stanjima otkad znam za sebe. Ako ne znate ko je Tidvik, nađite ovu slikovnicu. Štampala ju je davno kao poklon deci „Budućnost“, koja (više) ne postoji, a izdavač je Trgovinsko preduzeće IZBOR, Železnička 12, Novi Sad. Ni to preduzeće (više) ne postoji, a ulica, mada novodizajnirana, i dalje nosi isto ime. U snu sam Tidvik koji gleda u sopstvene rogove, a tamo vidim gradonačelnika na-tegli, maše nogicama i nisam siguran da li se smeje ili viče, a oko tegle trči i maše papirom novosadska zaduženica za kulturu, sve poskakuje – da li preti ili se hvali – ne shvatam. Sve je žustro a u tegli GUK-a, bolesna izraslina, ali nije, tu je devet ženskih glava a jedna peva: „Maaajko, maaajko stara, na zemlji vječita, roditeljko Ratka ponosita, divni cvete iz ludog vremena, bijaše li vila ili žena!“ I kapiram da ova što skakuće oko tegle i ovaj što maše nogicama to rade u ritmu ojkanja ili stenju, ne znam. Pokušavam sve da stresem sa rogova, ali dobro se zapetljalo i ne uspevam. U tom treskanju i mlaćenju rogovima dođe i java. Budan sam, nisam više učtivi Tidvik, sada sam Džafo i preostaje mi samo da nađem sanovnik i tumačim. Subota je za to.

16. novembar // subota //

San me nije zbunio, tu kompoziciju sanjam često, samo treba da razjasnim značenje gradonačelnika na-tegli, posebno šta je GUK-a. Doduše, već smo problemskom izložbom razmatrali Rezultate konkursa G.U.K. 2013, i sine mi da je to komisija koja je rezala kome da se dâ, a kome ne, a recitacija je kulturni milje koji jeste zastupljen u trenutnim kuturnim bolikitama. Subota je prošla u sastavljanju slikovnice za kulturne bolikite i u raspravama. Više je to moj monolog o GUK-u i kako rastumačiti snoviđenja i lokalnu jarugu. Mene, zapravo, a to kaže i san, muči lokalna zajednica i uveren sam da i Ministarstvo Srbije bolikita za probleme koje imamo ovde sa kuturnim bolikitama.

17. novembar // nedelja //

Dojava je 'gledaj Utisak nedelje'. Emisiji je prethodio lokalni skandal cenzurisanja jedne slike/izložbe, što postaje opšte mesto. Ne razmem zašto su dovedena četiri učesnika. Za mog sugrađana – tvorca skandala, dovoljan sagovornik bio bi ili Dimitrijević ili Arsenijević, da se ne opredeljujem. Pitanje je i zašto Akademija nije napravila izložbu na drugom mestu i stala iza svojih master-studenata. Javnosti se ovim baca prašina u oči kako bi se skrenula pažnja sa pravog problema – drugi Konkurs GUK Novi Sad, čiji rezultati još nisu saopšteni. Verujem da će GUK i ovaj put novac staviti u džepove Treće Srbije i tako osokoliti nove glasače. Šorom šajke, a Dunavom čeze.

To je rezultat mog gledanja i mudrovanja: svakako će sve uspeti kad se prašina slegne pošto gradonačelnik čuva koalicionog partnera i to je onaj papir kojim igračica maše oko tegle u mom snu.

18-21. novembar // ponedeljak-četvrtak //

Stigli smo da završimo sva art-učila. Spakovali smo kofere, demonstrirali ih i u Novom Sadu i u Beogradu. Otvorena je prva u lancu Šok galerija. Otvorena je izložba Žolta Kovača. Imamo kofere spremne da ih uručimo: gradonačelniku, ministrima, vlasti, javnosti. I dalje ostaje noćna mora: šta nam vrede puni koferi kad su ideja samoodrživosti i pravo na rad neostvarivi.

Autor je likovni umetnik iz Novog Sada