Šta znači i odakle potiče reč „merak“?

Reč merak i danas se često koristi u svakodnevnom govoru, iako mnogi ne znaju tačno poreklo i pravo značenje te reči. U govoru se koristi da se opiše nešto što se radi iz ličnog zadovoljstva – bez pritiska, iz čiste želje. Kaže se, na primer, „radi to iz meraka“ ili „nije mi više ništa merak“.

Merak potiče iz turskog jezika, a u turski je stigla iz arapskog. U arapskom jeziku izvorna reč označava brigu, čežnju ili želju. U našem jeziku, značenje se vremenom promenilo i dobilo pozitivniji ton – danas označava uživanje u nečemu, unutrašnju potrebu, pa čak i vrstu životne filozofije.

U narodu, merak je povezan s nečim što se radi polako, iz zadovoljstva – bilo da je to baštovanstvo, sviranje, kuvanje, pevanje ili sedenje s prijateljima. Nema veze s obavezom ili poslom, već sa ličnim osećajem ispunjenosti.

Lingvisti navode da je merak primer reči koja se zadržala u jeziku vekovima, iako su se promenili i društveni konteksti i način života. U mnogim pesmama, posebno starogradskim i sevdalinkama, reč merak se pojavljuje kao opis stanja u kojem čovek uživa u životu.

Iako se danas manje koristi među mlađima, merak je i dalje prepoznatljiva reč na celom Balkanu. Njeno značenje ostalo je isto: nešto što se radi srcem, a ne iz potrebe ili koristi.