Rekordnim 103. nastupom u dresu sa državnim grbom legendarni kapiten Dejan Stanković ovog petka, protiv Japana u Novom Sadu, stavio je tačku na 15 i po godina dugu karijeru u reprezentaciji, početu u pobedi nad Južnom Korejom proleća 1998.
Selektor tadašnje SR Jugoslavije Slobodan Santrač „gurnuo je u vatru“ veliku dvadesetogodišnju nadu Crvene zvezde, a potonji as Lacija i Intera mu se odužio s dva gola u ubedljivoj pobedi (3:1), nagovestivši dug i berićetan fudbalski vek među „orlovima“ i u italijanskoj Seriji A.
– Deki voli da kaže da sam ja „krivac“ što je savladao ogromnu tremu i zablistao na debiju, a ja sam mu samo tražio da igra njegov fudbal i jedino trči malo više nego u mlađim kategorijama. Stankovića sam prvi put video još kao pionira i već tada mi je zapao za oko, kao momak koji ume i može mnogo više od vršnjaka. Znao sam da neće proći puno vremena do njegovog dolaska u A reprezentaciju – priseća se čovek koji je Stankovića uveo u nacionalni tim.
Santrač je sve vreme pratio razvoj talentovanog klinca iz Zemuna.
– Zapazio sam ga na revijalnim utakmicama i turnirima, često organizovanim u vreme sankcija. Izdvajao se fizičkim predispozicijama, velikom taktičko-tehničkom zrelošću, mentalnom stabilnošću i finim manirima. Uvek je išao ispred vršnjaka i bez problema se snalazio u društvu starijih. Želeo sam da ga dovedem u moj tadašnji klub Zemun, ali je Dejan kao veliki zvezdaš izabrao karijeru na Marakani. Na sreću crveno-belih, koji su dobili prototip modernog fudbalera. Deki nije bio organizator igre, ali je pored matičnog posla zadnjeg veznog i vraćanja u svoj šesnaesterac, kao ispomoć zadnjoj liniji, znao da pokreće (polu)kontre, ubacuje se u protivnički kazneni prostor, šutira i poentira s (polu)distance i daje golove glavom. I uvek je velike individualne kvalitete stavljao u službu tima – kaže jedan od trenera koji su imali privilegiju da rade s ovim tridesetpetogodišnjakom, kojeg bi svi voleli da vide na mestu direktora A selekcije (Stankovićeva želja) ili na nekoj drugoj funkciji u domaćem fudbalu.
– Verujem da bi se neko takve zrelosti, iskustva, liderskih veština i ugleda snašao i na nekoj funkciji, ali za početak bi ga trebalo držati uz druge, dok se nauči poslu van terena. Ni Mihajlović pre dve godine nije bio ono što je danas. Za sve je potrebno vreme – objašnjava Santrač.
„Poker“ takmičenja
Kao igrač SR Jugoslavije, državne zajednice Srbije i Crne Gore i Srbije, Stanković je do novosadskog zbogom skupio 102 utakmice i dao 15 golova za reprezentacije, s kojima je učestvovao na Svetskim prvenstvima 1998, 2006. i 2010. i na Evropskom šampionatu 2000. godine. Sa Crvenom zvezdom, Lacijom i Interom uzeo je ukupno 27 trofeja, među kojima su najvredniji pehar Lige šampiona i titula svetskog klupskog prvaka s klubom iz Milana, pre tri leta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
