Mladići polivaju vodom iz bunara devojke na Vodeni ponedeljak, foto: J. PatarčićNa salašu nadomak Subotice, od ranog jutra teku pripreme za Vodeni ponedeljak. Tu su se u kući domaćina Grge Pećerića okupile mlade devojke da dočekaju polivače.
Obučene u najlepše bunjevačke nošnje, iznele su na stolove prekrivene belim stolnjacima ono čime će darivati najmilije goste – cveće, šarena jaja, pomorandže i kolače, a za dobro zdravlje, služiće belo i crveno vino.
Svirači su takođe stigli kako bi upotpunili ugođaj praznika, a pripreme nadgledaju domaćica Rozalija Kupilović i starije ukućanke koje ovaj stari običaj prenose mlađim naraštajima.
“Bilo je to jako lepo, a bilo je i toplije”, kaže Rozalija, komentarišući hladan i jak vetar koji duva na ovaj aprilski dan.
“Momci su nas polivali vodom, običnom vodom iz bunara, a mi smo im davale šarena jaja, pomorandže i kitile cvećem. Bilo je jako lepo”, priseća se Rozalija vremena kad je bila devojka.
Tek pošto su završile posao, a iz daljine su počeli da dopiru zvuci zvončića. To su vesnici mladih polivača, koji na fijakeru stižu na salaš.
Dok se približavaju, muzičari sviraju sve glasnije najavljujući njihov dolazak, dajući tako znak devojkama da uđu u kuću i spremno dočekaju mladiće.
“Ajte momci, cure čekaju”, viče domaćin Grgo sa kućnog praga, na kojem dočekuje polivače sa domaćicom Rozalijom.
“Faljen Isus! Srićan Uskrs”, pozdravljaju domaćine u glas mladići, silazeći sa fijakera u svečanim odelima.
“Uvik faljen bio! Dobro nam došli”, otpozdravlja domaćin i zajedno sa domaćicom uvodi mlade polivače u svoj topli dom.
Tu ih čekaju devojke, pozdravljajući ih stidljivim osmesima. Najhrabriji od njih, Nikola Pećerić, pod ruke je uzeo dve mlade devojke i uputio se sa njima do bunara, u čemu su ga pratili i njegovi saborci.
Zagrabivši staklenim bokalčićem vode iz bunara, Nikola čestita devojci Vodeni ponedeljak i hladne kapljice joj poprska po glavi.
“Ovo je starinski način, da polivamo cure vodom. Nekada su tako radili naši preci i to treba i mi to da održavamo”, kaže Nikola, pa ponovo zagrabi vodu iz bunara.
“Sad je sve manje fijakera i konja, koji ponovo jure i nadamo se da će biti i u budućnosti ko da nas prati i nasledi nas mlade”, reče Nikola i poli drugu devojku koju je doveo do bunara.
“Ostavi i nama koju curu”, dobacio je kroz smeh mladić u pozadini, koji je strpljivo čekao da polije Ivonu Ivković.
“Ovo je veoma važno za očuvanje naših starih običaja. Uglavnom mladi danas ne rade ovako, već tako što idu kolima i polivaju parfemima”, objašnjava Ivona, nakon što joj se hladna voda razlila po vratu.
“Malo smo se smrzli, ali što se kaže, za lepe stvari je dobro i da se smrznemo malo”, našalila se Ivona.
Kad su sve devojke polivene, došao je red na mladiće da ubiru darove koje su za njih pripremile. Prvo su ih zakitile sveže rezanim cvećem, a onda poslužile šarenim jajima, pomorandžama i kolačima.
U to muzika ponovo počne sa svira glasnije, najavljujući nove goste. Stigli su i stariji polivači da vodom nakvase marame domaćice i ostalih ukućanki.
“O, vidi ti mladih momaka”, šaljivo je pozdravio domaćin nove goste, što je izazvalo smeh svih prisutnih.
Za razliku od mladića, stariji polivači su na salaš došli sa kofama punih vode, kako ništa ne bi prepustili slučaju.
“Prvo da polijemo domaćicu”, usaglasili su se stariji polivači i pred kućnim pragom poliše sve starije ukućanke koje su se zatekle na salašu.
”Ajte sad da vas počastimo, da vas zakitimo”, zadovoljno će Vesna Takač koja je ponudila polivače darovima.
“Ko će vina, ko je za jaja? Evo i pomorandži. Metite tih u džep, čuvajte”, obratila se polivačima Vesna.
“Meni je probušen džep. Ja ću metit u šešir”, kazali su polivači, vidno raspoloženi za šalu.
Nazdravivši vinom za dobro zdravlje domaćina i svih ukućana, polivači su se požalili da je danas baš hladno, na šta je Vesna imala spreman odgovor.
“Mogli bi malo i zaigrat da se zgrijemo”, predložila je Vesna.
Svirači, kao po komandi, zasviraše čuvenu pesmu “Ej mati, mati”, što je izazvalo oduševljenje kako starog, tako i mladog življa.
Gledajući goste kako se vesele, zadovoljan domaćin se vratio u vreme kada je i on bio mlad.
“Ja sam kao momak išao konjem, nije bilo karuca. Kasnije je na Čantavirskom putu bio Lazo Gabrić, poznati kočijaš momaka i tih godina je nosio pune karuce momaka”, priča Grgo kako se u vreme njegove mladosti išlo u polivanje devojaka.
“To je jedan lip doživljaj. Nešta što u srce dira. Traje čitav dan i ako su sa karucama punih momaka krenili, ti momci su obilazili divojke u Maloj Bosni, Tavankutu, Bikovu i za to je tribalo vrimena, jer bilo gde da odeš, malo se zadržiš i prođe dan”, kaže Grgo.
Ovaj stari običaj, da mladi momci polivaju devojke na Vodeni ponedeljak, prenosio se u bunjevačkim kućama sa kolena na koleno i tako održavao u velikim porodicama, naročito u onima gde je bilo mnogo devojaka.
Tog dana se znalo da kapija salaša mora biti širom otvorena kako bi svi momci koji su želeli, a koji u to vreme nisu tako lako mogli ući u kuću, došli da poliju devojke i upoznaju se sa njima.
“Kolko je to bio način da se upoznaju, to je bio i doživljaj za mlade momke. Ovo je divan običaj i triba tu tradiciju čuvati, obnavljati i prenositi na mlade da bi se to nastavilo dalje”, poručuje domaćin Grgo Pećerić.
Uz kolo na kraju, domaćini i devojke ispratili su polivače sa salaša, poručujući im da svakako dođu i sledeće godine na Vodeni ponedeljak.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
