Strah ostaje laicima

Ovca Doli je klonirana iz ćelija mlečnih žlezda. Tada je 227 jajnih ćelija iskorišćeno za stvaranje 29 embriona, a nastalo je samo jedno jagnje.

Jagnje Doli je nastalo tehnikom somatskog transfera, u kome se ćelija stavlja u ovum bez jezgre, a potom dve ćelije spajaju i razvijaju u embrion. Doli je, na žalost, uginula na pola prosečnog ovčijeg veka, 14. februara 2003. sa dosta zdravstvenih problema, uključujući ubrzano starenje i artritis. Zanimljivo je da njeni klonovi nemaju tih zdravstvenih tegoba i dobro se razvijaju. Te četiri ovce koje su potpuno genetski identične Doli, naučnik Kim Kempbel, koji je bio u timu Jana Vilmuta koji je stvorio tu čuvenu ovcu, čuva kao ljubimce na Univerzitetu u Notingemu.

Eksperimenti širom sveta

U međuvremenu počele su da stižu vesti o kloniranju sa raznih strana. U proleće 2009. Kipranin dr Panajotis Zavos (65), specijalista za veštačku oplodnju, saopštio da je klonirao 14 ljudskih embriona, pri tome i embrione tri mrtve osobe, uključujući desetogodišnju devojčicu Kedi iz Amerike, koja je poginula u saobraćajnoj nesreći. Zavos je to uradio na zahtev majke devojčice, ali se nijedan od kloniranih embriona nije razvio i nije došlo do trudnoće. Dr Zavos smatra da je uspeh i to što je uopšte klonirao ljudski embrion.

Italijanski doktor za lečenje neplodnosti Severino Antinori (64) izjavio je da je uspešno klonirao dva dečaka i jednu devojčicu. „Oni danas imaju devet godina, potpuno su zdravi i žive u istočnoevropskim zemljama. U tu svrhu usavršio sam metod Jana Vilmuta, koji je klonirao ovcu Doli“, rekao je Antinori u intervjuu za nedeljnik „Ođi“. Dr Brižit Boaselije (53), izvršni direktor „Klonejda“, u pismu UN-u je navela da je uspešno početkom 2000. klonirala 13 dece, ali je odbila da otkrije njihov identitet. Dr Boaselije boravila je i u Beogradu pre nekoliko godina kada je promovisala svoju knjigu.

Velika analiza gena počele je krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je ljudski gen za insulin ugrađen u bakteriju, čime je bakterija ‘’naterana’’ da proizvodi humani insulin. Do tada su dijabetičari koristili insulin izolovan iz pankreasa svinja ili goveda. Pomoću virusa ugrađeni su 1989. zečji geni u majmunske ćelije i ljudski geni u miševe. I onda je 1996. klonirana prva iz vrste sisar, ovca Doli. Od 1997. procesi kloniranja i stvaranja transgenih životinja su se proširili i na goveda, majmune, mačke. Od transgenih životinja danas je u široj upotrebi jedino jedna vrsta akvarijumske ribice koja ima ugrađen gen za proizvodnju fluerescentnog proteina, usled čega ona svetli u mraku – vrlo atraktivna osobina za akvarijume! Transgene životinje koriste se uglavnom kao proizvođači proteina koji se koriste za lečenje, uglavnom putem mleka. U nekoj, verovatno bliskoj, budućnosti moguće je, kombinovanjem ova dva postupka stvaranjem transgenih domaćih životinja i njihovim kloniranjem, stvoriti ‘’elitne’’ rase koje bi davale kvalitetno meso, mleko, jaja …

Pokrenuti su i mnogi projekti kloniranja izumrlih vrsta ili vrsta koje su ugrožene i pred izumiranjem, kao što su panda, gaur, vrsta azijskog divljeg vola, azijski gepard… Embrioni ljudi klonirani su na način da bi se iz njih izdvojile stem-ćelije, matične ćelije od kojih je moguće dobiti bilo koje tkivo ili organ. Time bi se rešilo pitanje doniranje organa, a lečile bi se bolesti kao što su dijabetes, paraliza, Parkinsonova bolest…

Srpski doprinos

Što se domaće genetike i genetskog inženjeringa tiče, stvari se poprilično dobo razvijaju zahvaljući pojedincima. Mnogi ambiciozni i obećavajući naučnici napustili su zemlju i rade u stranim institutima. Za utehu je da gotovo svi oni ostaju u trajnoj vezi sa matičnim naučnim ustanovama u Srbiji.

Na naučnom skupu pod nazivom „Genska terapija i terapija matičnim ćelijama – Pogled u budućnost“ dr Miodrag Stojković, naš poznati genetičar i prvi evropski naučnik koji je klonirao ljudski embrion, u svom predavanju „Matične ćelije i njihova aplikacija“, istakao je da ljudske embrionalne matične ćelije daju veliki broj različitih vrsta ćelija koje se mogu koristiti za dalju obradu (ćelije jetre, pankreasa, nervne ćelije i druge). Iz njegovog predavanja proizlazi da svi organi imaju u sebi neke svoje zrele matične ćelije, ali da su embrionalne ćelije najbolje za upotrebu u medicini, jer se iz njih mogu dobiti sve ostale. On je, takođe, govorio o svom najnovijem istraživanju i predstavio potpuno novu vrstu matičnih ćelija – indukovane pluripotentne ćelije. Ove ćelije dobijaju se reprogramiranjem ćelija koje su već „odlučile“ šta će da budu u organizmu (na primer ćelije kože), tako što se one genetski manipulišu i vraćaju u embrionalno stanje, iz kojeg ponovo mogu postati iste ili već neke druge ćelije u organizmu.

Organizator skupa na kome je govorio dr Stojković, bila je dr Branka Vasiljević, sa beogradskog Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo. Većina aktivnosti ove naučne ustanove usmerena je ka fundamentalnim istraživanjima u molekularnoj biologiji, molekularnoj genetici, tehnologiji rekombinantne DNK i biotehnologiji. U oblasti fundamentalnih istraživanja, projekti Instituta su najvećim delom fokusirani na istraživanja vezana za analizu genomske organizacije i regulacije genske ekspresije kod raznih organizama. Pored toga, jedan deo svojih aktivnosti IMGGI realizuje kroz biotehnološke i komercijalne aspekte u humanoj i veterinarskoj medicini, poljoprivredi, proizvodnji hrane i farmaceutskoj industriji. U Institutu je trenutno zaposleno 65 istraživača. Pored stalno zaposlenih, Institut je često domaćin istrazivačima iz drugih istraživačkih institucija.

Za razliku od laika i drugih skeptika koji će često pribojavaju ovakvih istraživanja koja se dotiču samog nastanka svseta i života, optimistični naučnici kažu da čovečanstvu opasnost preti od silnih hladnih i vrelih ratova. Da nije bilo dva svetska rata tokom prošlog veka te niza „ograničenih“ ratnih sukoba koji praktično svakodnevno traju i koje treba silno finansirati čovek bi danas živeo u jednoj sasvim drugačijoj civilizaciji, veruju pobornici nauke i progresa koji ona donosi. Kakvoj? Na primer, onoj u kojoj bi i najvredniji ljudski klonovi bili angažovani u velikim stvaralačkim poduhvatima.

Modifikovani bik, goldfiš, komarci i losos

Genetski inženjering sa sobom nosi mnoga pitanja i strah. Tako su do sada stvoreni vrsta agresivnog bika za borbe, zatim riba goldfiš koja svetli u mraku, a u raznim bojama poput vatreno crvene, električno zelene i sunčano narandžaste. Goldfiš je stvoren kada su naučnici pokušavali da naprave fluorescentne riba koja bi reagovala na zagađenu vodu. Stvorena je i providna zlatna ribica u Japanu, kroz čiju se kožu vide srce, mozak i ostali unutrašnji organi. Ideja je bila da se elimiše potreba za seciranjem riba radi laboratorijskih eksperimenata, praksa kojoj se protive udruženja za zaštitu životinja.

Odeljenje za poljoprivredu SAD je vršilo terenska testiranja genetički izmenjene verzije pamukove sovice dizajnirane da bi se kontrolisalo razmnožavanje ove štetočine. Oxitec, britanska firma koja je modifikovala pamukovu sovicu, napravila je i komarce koji su programirani za iznenadnu, ranu smrt. Ideja je da se puste mužjaci koji brzo umiru da se spare sa ženkama, i tako prenesu smrtonosne gene koji će ubiti mlade pre nego što budu u mogućnosti da se razmnožavaju. Insekti kratkog veka bi pomogli u sprečavanju širenja denga groznice i drugih bolesti.

AkvaBaunti, firma iz Masačusetsa razvija lososa koji će rasti duplo brže od običnog. Ljudi iz te firme kažu da će hibridni super losos biti dobar za ribnjake i da će umanjiti potrebu za izlovom ribe iz okeana.