Sudije već tri godine niko ne ocenjuje

Podsetimo, tokom reforme pravosuđa koju je 2009. godine sprovela prethodna vlast bez posla je ostalo više od 800 sudija, jer ih Visoki savet sudstva nije reizabrao. Međutim, odlukama Ustavnog suda Srbije na posao su vraćene sve sudije koje su uložile žalbu, više od 600. Oni koji se nisu žalili na odluke VSS-a u međuvremenu postali advokati ili su prešli granicu za starosnu penziju. Međutim, među sudijama koje su vraćene na posao bilo je i onih koji su imali više od 200 nerešenih predmeta, ali i sudija protiv kojih je podneto više krivičnih prijava zbog primanja mita i korupcije. Kao glavne krivce za ovaj problem sagovornici Danasa navode Visoki savet sudstva, koji nije u predviđenom roku doneo podzakonski akt za ocenjivanje rada sudija, ali i Ustavni sud Srbije, koji je neselektivno sve sudije ponovo vratio na njihova radna mesta.

Slobodan Homen, poslanik DS i nekadašnji državni sekretar Ministarstva pravde, kaže za Danas da su u ovoj situaciji parlamentu, ali i skupštini „vezane ruke“, jer se prema zakonu na odluke Ustavnog suda Srbije ne može uložiti žalba.

– Ustavni sud Srbije je napravio grešku, jer je sve sudije neselektivno vratio na posao i nije vodio računa o dokazima koji su jasno ukazivali na razloge zbog kojih nisu bili reizabrani. Među njima bilo je sudija koji su imali veliki broj zastarelih predmeta, sudija koje su za višestruke povratnike primenjivali najblaže kazne, ali i onih koji su na slobodu puštali kriminalce za koje je postojalo mnogo relevantnih dokaza, naglašava Homen.

Kako ovakve sudije ne bi nastavile da rade svoj posao i kako pravosuđe ne bi gubilo na kvalitetu, Homen navodi dva moguća rešenja, a to je pokretanje disciplinskog postupka od Visokog saveta sudstva, ali i podnošenje inicijativa za razrešenje sudije, koje pokreću građani.

– Svaki građanin koji smatra da je radom takvog jednog sudije bio ugrožen i da pravda nije zadovoljena ima pravo da pokrene inicijativu za razrešenje, a Visoki savet sudstva mora da postupi po toj inicijativi. Postoje spisi, presude i jasna sudska dokumenta koja ukazuju da pojedine sudije nisu radile u skladu sa moralnim i zakonskim načelima, napominje Homen.

Sa druge strane, Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, ističe da je glavni krivac za ovaj problem Visoki savet sudstva, koji ni tri godine od reforme pravosuđa nije doneo podzakonski akt za ocenjivanje rada sudija, a samim tim nisu određeni ni organi koji bi to sprovodili, kao ni sam postupak.

– Društvo sudija Srbije nije organ koji treba da proverava rad sudija. Međutim, na našu inicijativu u Zakon o sudijama uvedena je odredba disciplinske odgovornosti, kao i sistem vrednovanja rada sudija. Međutim, Visoki savet sudstva još nije doneo podzakonski akt kojim bi bio ocenjivan rad sudija, a rok im je odavno istekao. Zbog toga nije ni mogao da bude vrednovan rad sudija svake godine, kao što je trebalo da bude, napominje Boljevićeva.

Prema njenim rečima, 900 sudija, koji su bili uvedeni u rad, za tri godine od reforme pravosuđa nijednom nisu „ocenjivani“, iako je njihov rad trebalo da bude vrednovan već tri puta.

– Zbog toga mi i ne možemo da kažemo da li je neko dobar ili loš sudija. Pojedine sudije za koje je Visoki savet sudstva imao dokaze i koje su odlukama Ustavnog suda Srbije vraćene na posao suspendovane su i protiv njih se očekuje pokretanje disciplinskog postupka – kaže Boljevićeva.

Ivošević: Na redu je VSS

Zoran Ivošević, bivši sudija VSS, kaže za Danas da je većina sudija koji su vraćeni na svoja radna mesta to zaslužili, ali da postoje i oni koji su svojim radom „zagadili pravosuđe“. Prema njegovim rečima, Visoki savet sudstva može i bez postojanja prigovora ili pritužbe da pokrene disciplinski postupak i postupak za razrešenje sudije. „Međutim, koliko mi je poznato, Visoki savet sudstva još nijednom nije iskoristio tu mogućnost. Ustavni sud Srbije nije razmatrao prigovor svakog sudije posebno, već je odluku o njihovom vraćanju na sudijsku funkciju doneo zbog katastrofalnih grešaka u reizboru“, ukazuje Ivošević. On dodaje da je reforma pravosuđa unazadila pravosuđe i da su pojedine mere koje sprovodi nova vlast pozitivne.