Susret premijera Grčke i Turske posle pola veka

U pokušaju prevazilaženja decenijama dugog uzajamnog nepoverenja, grčki premijer Kostas Karamanlis u sredu je doputovao u trodnevnu posetu Turskoj. To je prva poseta predsednika Vlade Grčke susednoj Turskoj za gotovo pola stoleća.
Poseta koja je počela u Ankari od 2004. godine odlagana je tri puta. Poslednji grčki premijer koji je posetio Tursku bio je Kostasov ujak Konstantin Karamanlis, koji je to učinio maja 1959. godine. U Ankari u sredu nije bilo traga napetostima koje obeležavaju odnose Grčke i Turske. Dve države ratovale su od grčkog rata za nezavisnost 1820. godine četiri puta, a sada su njihovi odnosi opterećeni debatom o statusu Kipra.

Vaseljenska patrijaršija kao pasoš za Evropu

Erdogan nije govorio o mogućnosti da Turska prizna Vaseljensku patrijaršiju čije je sedište u Istanbulu, ali je pomenuo da je postignut napredak ponovnim otvaranjem pravoslavne bogoslovije na turskom ostrvu Hajbelijada, koje je zatvoreno odlukom turskog suda 1972. „Procenjujemo tu mogućnost i na osnovu procene donećemo odluku“, rekao je Erdogan.

Karamanlis je rekao da je prisustvo pravoslavne crkve od važnosti za međunarodni položaj Turske. „Važno je za Tursku to što je patrijaršija na njenom tlu. Čak bih rekao da je to evropski pasoš Turske“, rekao je Karamanlis.

Turski premijer Redžep Erdogan dočekao je Karamanlisa na crvenom tepihu, uz intoniranje nacionalnih himni Grčke i Turske, a dvojica lidera na konferenciji za novinare održanoj posle dvočasovnog sastanka razmenili su srdačne reči. „Verujem da će 2008. godina ponuditi nove mogućnosti za unapređenje bilateralnih odnosa naših država. Voleo bih da period koji je pred nama bude prozor povoljnih prilika“, rekao je Erdogan.
„Grčki narod ima veoma dobra osećanja prema turskom narodu. Mislim da narod traži novu stranicu u našim odnosima. Moj odgovor je da očigledno neće biti potrebe da čekamo još 49 godina na ponovni susret premijera“, rekao je Kostas Karamanlis.
Erdogan je rekao da se nada pregovorima o Kipru posle izbora koji na ostrvu treba da budu održani u februaru. Status Kipra jedna je od ključnih prepreka na putu Turske ka učlanjenju u Evropsku uniju. Ostrvo je podeljeno od invazije Turske 1974, koja je bila odgovor na pokušaj puča kiparskih Grka koji je podržala Atina ne bi li Kipar pripojila Grčkoj. Grčki, međunarodno priznati, deo Kipra u Evropskoj uniji je od 2004, dok južni deo ostrva pod kontrolom Turaka priznaje samo Ankara.
Odnosi Grčke i Turske počeli su značajno da se unapređuju od poznih devedesetih godina, kada su ih zemljotresi u obe zemlje u nevolji ujedinili. Diplomatski i vojni stručnjaci s obe strane Egejskog mora sada imaju redovne razgovore. Uspostavljena je vruća linija između vazduhoplovnih i kopnenih oružanih snaga dveju zemalja, trgovina je znatno uvećana, a u novembru je otvoren gasovod koji povezuje Kaspijsko more i Grčku.