Suve dinare stvaraju od zelenih grana

– Ćumur od vrbe sija kao staklo ali šta vredi kad ne pravi potrebnu temperaturu. Glogovo drvo je najbolje za ćumur i ima najveću kaloriju i roštilj pa se pečenje sa takvim ćumurom ispeče dok udariš dlanom o dlan-dodaje Đorđević čija se ćumurana nalazi pored puta Kučajna-Ceremošnja, pri izlazu iz sela. Tu je i porodična kuća u kojoj Đorđevići stanuju i odmaraju. Dok se ćumur tokom 18 dana pravi za ćumurdžiju nema ni trenutka odmora.

– To je vraški težak posao – nastavlja Kazimir- ne vidiš vatru a boriš se s njom. Ja volim da kažem to je najveća škola a niko je ne priznaje, govore kako se može“suv dinar da se zaradi na zelenu granu“, a odgovorno tvrdim da može.

Nekad je u Homolju bilo na desetine ćumurana. Danas ih je ostalo svega nekoliko. Nekad bilo sad se pripoveda.

Kako se pravi ćumur?

– Najpre se drva od bukve, graba ili cera slože u kupu pa se pokriju slamom i pepelom. S vrha se kupa naloži a kad se vatra razgori onda se ponovo dodaju drva i opet se pokrivaju slamom i pepelom sve dok se kupa ne zatvori. Dok je mala kupa i dok ne počne da slega na njoj se buše otvori da bi kiseonik ubrzao sagorevanje. E kad se pojavi dim onda je ćumur gotov – priča Đorđević.

Pojava dima znak je za sve stanovnike Kučajne da je Kazimir završio još jedan ciklus pravljenja ćumura. Od pedeset metara bukovine za osamnaest dana napravi se četrdeset vreća od po petnaest kilograma sitnog kvalitetnog ćumura. Kraj ćumurane se dežura dan-noć jer je potrebno pepeo polivati vodom da se kupa ne usija previše. Kad drvo izgori vatru više ne vidiš iako je temperatura u tom momentu preko 60 stepeni.

– Kad počnem posebnom vilom da vadim ćumur, čini mi se kao da varniči, ima dobar sjaj i ostavim ga da odstoji 24 sata. To su pečene pare koje mi ćumurdžije zaradimo.

Kazimir proizvodi ćumur još od momačkih dana. Kaže da je najbolji ćumur onaj na kome se jasno vidi kora drveta, taj je prvoklasan i vreća košta 400 dinara.

– U stara dobra vremena za Požarevac,Smederevo Beograd sam nosio i po 12 punih dajčeva sa po 300 vreća ćumura-priča Kazimir-Sada mogu i više da proizvedem i da sve to prodam. Sin Novica se u početku nećkao,nije mu se svideo ovaj posao,kaže da je mala zarada,a zatim je uvideo da je ipak ovo unosan posao i latio se ovog posla. Mnogo mi pomaže i supruga Radmila. Danas mi dolaze roštiljdžije i svadbari kod kuće i kupuju ga za sebe i za komšije.

Kad se ćumur natopi vodom usled kiše, vatrena kupa ne može da se raspali, pa je ćumurdžijska muka još veća. Koliko je drva proturio kroz njegove ruke Kazimir kaže da ne može da izračuna. Drvo za ćumur seče i kupuje od šumske uprave, mora da ga donese , iseče, spakuje, složi, osuši i od toga napravi kvalitetan ćumur.

-Kad zatvaramo i gasimo ćumuranu crnji smo od crnaca-završava svoju priču ovaj homoljski majstor za ćumur. -Prašina i garež napune pluća ali kad se popije jedna ljuta ili pivo želudac se ispere pa je milina jedna gledati kako se ćumur od lepote, crni i presijava na suncu.