14. mart // četvrtak //
Drugi je dan meseca prve Džumade. Četvrtak. Lepo je postiti četvrtkom dobrovoljno, a to znači dobronamerno uvek. Svaka druga namera, sem zadovoljstva Božijega radi, se ne važi, poput posta da se smrša. Kada god se posti bez prepreka se mosti ka Onom Koji Jeste Preči, ka Živom Tvorcu svega, Gospodu svih nas, Bogu svih nas, Vladaru svih nas. Post je dobročin kojim Gospod Sami leči. Od zore do zapada sunca most ka Bogu jeste post, a ne način ishrane, a od zapada sunca do zore, most ka Bogu jeste izuzetan način ishrane, a ne noćno “krkanje“, što je najčešće slučaj. Usput, krk na turskom jeziku znači 40.
Od jezičkog korena ''S J T N'' imenovan, sujetni sejtan, satana, šejtan, tačno zna kako i čime da se razračuna sa svakim od nas ljudi. Neki poste, mole se Bogu, ne idu na posao tada zbog posta, a na kraju meseca pohitaju po nezasluženu dnevnicu, platu… Neki lekari kritikuju post koji nije način ishrane, preporučujući post koji je način ishrane. Ljudi veruju lekarima od početka svoga ljudskog veka. Verovali su im i dok su predstavljali svoje stavove da su cigarete zdrave i dodatno zdravstveno sredstvo. Sećam se jednog koji je govorio o iscelivajućem Česterfildu. Posle toga su pravi lekari nadjačali potplaćene i nastavili da predstavljaju zdravlje narodu i zdrave lekove koji ozdravljaju i leče nezdrave i obolele. Danas narodilo se opet mnogo onih lekara koji predstavljaju nelek koji ne leči. Mnogo je onih koji se Bogu nisu poklonili još od majčinih utroba i fetusnog položaja. Među njima je mnogo onih koji se nebogovima svakodnevno klanjaju. U Srbiji se obožava nebog kolač, pevač, igrač, iako je sama reč samo Boga radi, Samom Njemu. Razmišljam malo. Studentima državnog Univerziteta u Novom Pazaru sledećega petka, 22. marta, u sali HAMD, kraj Bajrakli džamije, uz Božju pomoć, bićemo domaćini mi Beograđani, neko od vladika SPC, nadbiskup RKC, gospodin Hočevar, rabin Isak Asiel i moja malenkost.
Kao što se plata ne prima radeći bez razmišljanja, ne prima se ni razmišljajući bez rada. Odoh da radim. Sutra džuma, saborna molitva. Malo, malo pa petak, reče jedan od učitelja. Proleće proleće, leto leti, jesen će začas zimu doneti, pokaza Učitelj Neprolazni prolaznim vremenom pokazujući nam.
15. mart 2013. // petak //
Pomenom Tebe, Boga Jedinoga, zahvalu svaku svoju na svemu Tebi, Samom Bogu, Tebi jeste slava Bože. Blagoslovi Muhammeda poslanika poslednjega Svoga, Isusa Hrista, pomazanika, Mesiju Svoga, Solomona, Davida, Mojsija, Isaka, Ismaila, Avrama, Noja, Adama, sve odabranike Svoje. Blagoslovi nas i Srbiju našu. Usrci nam veru Sebi, da straha se oslobodimo, da zaslobodimo. Proleća proleću letom brzinskim, i deseto je proleće od kada su ubili čoveka čije je ime Zoran, baš onda kada je počeo da zori, kad je počeo rešavati Kosovo. Zazorilo još nije, i ničega novoga nema, pa ni novca. Nije samo poluprazna čaša, Bože svih nas, polupuna, i prazna je puna, Tobom, s Tobom i uz Tebe. Mnogima je neko drugi od Tebe preči, a Ti Si Taj Koji obolele leči.
Nama uvek neko drugi kazuje šta treba da želimo i pokazuje kako to treba da činimo. I nama u Srbiji i nama u Islamskoj zajednici Srbije. Uvek hoće da nam kažu šta, i pokažu kako da budemo mi u svome i na svome, i svome i za svoga! Prelaze granicu svega kao da granice Srbija nema. Islamsku zajednicu Srbije žele da srede po svome redu, baš kao što je to činila komunistička ateistička vlast koja je premeštala i smeštala šta god je stizala, i ona za čije nam se vreme zapališe džamije, i ova prošla koja je prošla, i ova nova koja je došla da kao i sve prošle ne vraća oteto, pa ni Bajrakli džamiju, ni onu Nišku, ni onu u Tvrđavi niškoj. I opet o nama srbijanskim muslimanima, muslimanima Srbije, da odlučuju strani vernici, i vernici stranci, strani nevernici, plaćenici i platiše, bilo da su Albanci, Bosanci, Turci, Britanci, Amerikanci! Kao da su nemuslimani muslimani, i kao da su nesrbijanci Srbijanci! Gospode svih nas, Vladaru svih nas, Bože svih nas, spasi nas! Spasi nas i od maksistara i od ministara sveportfeljnih i bez portfelja. Daj im portfelj jedan, Bože! Ti sve možeš, Jedini.
16. mart // subota //
Dođoše mi neki poznanici. Dugo se videli nismo. Ima i dvadeset godina, rekao bih. Kao da je vreme stalo, bez stajanja, sve se samo nastavilo. Onda uvidiš da to nije samo poznanstvo, da smo jedni drugima bili usrčeni i uglavljeni.
Moj babo, moj otac Hamdija ih se takođe setio. Osmehnuo se dok im je imena izgovarao. Eto, jednostavno, jasno bez objašnjenja. Iz srca čovekoljublje, iz vršca srca Bogoljublje samo. Svi smo mi posle Adama, po Adamu od praha, praško što je, i od Eve, Živke, Have, Ave, kako je sve ne zovemo. Kako je Gospod završio sa multimedijom odmah, da se vide, da se čuju, da se osete, pomirišu, inernet, ali stvarni, Tvorčev. 5.773 godine od Adama, oko 5.000 od Avrama, 3.326 od Mojsija, 2.013 solarnih od Isusa, 1.434 lunarne godine od blagoslovljenog Muhammeda i misije. Bude to znak do znanja, ka priznanju Sveznajućem.
17. mart // nedelja //
Niška džamija, džamija Islam-age Hadrovića lepi i Bogu ugodni skup na dan njenog paljenja. Nas nekoliko imama posetismo našu nišku džamiju. Lepo je zajedno putovati, zajedno biti i biti za jedno.
18. mart // ponedeljak //
Posetili su nas iz inicijative REKOM pre posete ambasadora R. Slovenije. Medžlis Stari Grad je organizovao Dan džamija srbijanskih. Ne bi bilo loše da dogodine na ovaj dan organizujemo svi zajedno Dan hramova srbijanskih, pomislih. Trebalo je da odmah potom zajedno sa Rabinom Isakom prisustvujemo u Beogradskom dramskom pozorištu dodeli Nagrade pravednim, koju jevrejski narod dodeljuje zaslužnima. Posthumno su je primili Nurija i Devleta Pozderac. Planirao sam da prisustvujem, ali desi mi se da treba da letim za Rim. Žao mi je. Drago mi beše što ću opet do Rima. Videću Palavićinija, italijanskoga muslimana i monsinjora Halida Arapina Katolika.
19. mart // utorak //
Svečanost ustoličenja je otpočela oko 09 časova. Brojne delegacije, mnogo lepih ljudi i još lepši sunčani dan. Monsinjor Halid se potrudio da sve bude dobro organizovano italijanskom imamu gospodinu Palavičini i svima nama ostalima. Prevodio nam je sve što nismo razumevali. Da ga Svevišnji Gospod nagradi najlepšom nagradom. Kada god vidim Jahja Palavićinija, setim se njegovoga oca, ali se isto setim Abdullaha Numana, našega brata koji je musliman i koji pripada srpskom narodu i iako živi u Melburnu sa svojom porodicom, kao da je tu. Odmah posle kupih neke knjige, a monsinjor Halid donese mi još dvaput toliko. Moram kupiti neki torbuljak. Lep dan.
20. mart // sreda //
Da mi je neko rekao da ću se na istom mestu po drugi put sresti sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomeom i sa novoizabranim papom, kazao bih mu da ne priča svašta. Upravo to mi se desilo mojim današnjim boravkom kod pape. Video sam i mitropolita Radovića, crnogorsko primorskog. Jevreje, hrišćani pravoslavni, budisti, džainisti, mnoštvo vera na jednom mestu u miru. Volim te i hvalim, Gospode Bože.
Autor je zamenik reis-ul-uleme Islamske zajednice Srbije i muftija srbijanski
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
