Kada je Jindržih Tomašek želeo da osnuje neku vrstu češkog kulturnog centra u Beogradu, naišao je na prepreke, pa je napravio kafe na Dorćolu kao kulturni centar u malom. Na zidu je uvek postavljena neka izložba, ovoga puta češkog protestantskog sveštenika. Izložbe su prodajne, a menadžerka kafea će uskoro, nada se Jindržih, izložiti i češke knjige u prevodu na srpski jezik.
Kafe se zove „Stare mesto“. Tu možete čitati češku štampu, pogledati češku izložbu i uživati u češkom pivu.
– Stare mesto ima takav naziv iz dva razloga, kao omaž starom gradu u Pragu i kao oznaka za provereno mesto, mesto kome se ljudi vraćaju, kaže za Danas vlasnik Tomašek.
Ova godina značajna je zbog obeležavanja početka Prvog svetskog rata, a preko ratne štampe možemo videti, kaže Tomašek, da su Česi bili vrlo prijateljski raspoloženi. Govoreći o kulturnim kontaktima pre rata, on kaže da je Prvi maj „uvezen“ iz tih predela preko reka, kao i Nova godina, pa postoji stari članak gde češki vojnici kite jelku, a domaći im se pridružuju…
„Česi su mešanog porekla uglavnom, pa ja po ocu imam nemačke i jevrejske krvi, iako je to nebitno i uvek smo se deklarisali kao Čehoslovaci“, kaže Tomašek, „ali ipak smo otvoreniji, sa dozom slovenskog, u odnosu na tipične Austrougare“.
Od filmova je, kaže, najveći uticaj na njega imao jedan – ruski. Uprkos burnoj istoriji sa Rusima, ovaj Čeh je veliki čitalac Dostojevskog, a za Čehe potvrđuje da uglavnom razumeju ruski, ali ga ne govore iz političko-emocionalnih motiva.
Spomenuvši da je nedavno bila promocija pod nazivom „švejkovanje“, nametnulo se pitanje koliko Česi realno liče na Švejka. „Nismo toliko ljubazni kao Švejk, mada za nas ništa ne vredi, ne poštujemo ništa, ali imamo jače razloge nego Švejk“, objašnjava Jindržih. Po njegovoj proceni, u Beogradu ima oko 50 Čeha, i oni uglavnom i čitaju, pored studenata bohemistike, periodiku koju nudi kafić. Svakako, to nije dnevna štampa, već mesečnici, nedeljnici, i sl.
U Beograd je došao poslovno, zbog firme koju drži u Dušanovoj i dan-danas, a njegove posete Beogradu česte su, i uvek rado dolazi. Opušta ga gužva! „Beograd je bezbedan, grad vri, za razliku od čeških gradova sem Praga“ – naglašava Jindržih i dodaje „Prag jeste pun – ali turista, ne domaćih, a po manjim mestima posle 10 časova uveče na ulicama nema nikog.“
Jindržih u stalaži drži i knjigu o češkim pozorišnim scenama u Beogradu pre Velikog rata, na srpskom, koja je odličan podsetnik kako su gradske scene, ne samo češke, funkcionisale u kafanama i drugim „alternativnim“ prostorima. Pominje se kafana Bajloni na Topdžijskoj pijaci u Savamali kao jedno od mesta gde su igrane predstave češkog udruženja.
Loženi sir
Od specijaliteta koji idu uz pivo, u „Starem mestu“ ponekad se služi tzv. loženi sir u ulju sa lukom i paprikom, kao i posebne vrste kobasica.
Čeh u Velikom ratu
Deda slikara čiji radovi su izloženi u Starem mestu dospeo je u Beograd u doba Prvog svetskog rata. Vodio je dnevnike, koje je njegov unuk uredno prekucao, a koji kod nas još uvek nisu prevedenih sa češkog. Jindrižekovom ljubaznošću došli smo do tih dnevnika i naišli na neke zanimljive podatke, kao na primer na čitavo poglavlje naslovljeno SRBI, gde se pominje da su Austrijanci triput odbijeni, da su prešli pontonske mostove na Dunavu a mnogo njih se utopilo, ali i da je u Nišu umiralo 200-250 ljudi dnevno od epidemija. Konkretno, deo dnevnika iz koga su ovi podaci ekscerpirani nosio je naslov „Ministr vojny Bojović“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
