Tržišta sa zebnjom čekala ponedeljak

Prvi put otkako se rejtingovanje vrši (1917. godina) ta je agencija rizik od kupovine američkih obveznica spustila sa prvoklasnog AAA na AA+ ali uz komentar da bi taj rejting u sledeće dve godine mogao dalje da pada ukoliko Amerikanci svoje ogromne dugove ne stave po kontrolu. Agencija je usvojene američke mere štednje ocenila kao nedovoljne, a dovela je u pitanje i predvidljivost američkog političkog procesa. Svetska finansijska tržišta su ogromnom prošlonedeljnom nervozom i od 2008. nezabeleženim padom berzanskih kurseva širom planete ovaj potez Standard end Purs očekivala. Da li će izazvati poskupljenje američkog zaduživanja – od države, preko firmi do građana – ne može se sa sigurnošću predvideti. Sve zavisi od investitora, a oni kroz istoriju nisu uvek sledili kreditne rejtinge, podsećaju komentatori.

U svakom slučaju Standard end Purs se ovim potezom rehabilitovala od višegodišnjih prigovora trima američkim rejting agencijama, da su na nesavladive dugove evropskih država reagovale promptnim snižavanjem rejtinga, čime su položaj Grčke, Irske, Portugala dodatno pogoršale, dok su SAD, koje se takođe u dugovima dave, davale rejting-popust. Sad su, međutim, komentatori u Americi doveli u pitanje kredibilnost agencije, pronašavši u njenoj računici grešku od dva biliona dolara, koju je Standard odmah ispravio uz komentar da ionako ne utiče na konačnu ocenu. Francusko ministarstvo finansija je odmah saopštilo da visoko poverenje u američku ekonomiju ostaje, Nemci su na odmoru, dok najveći američki poverioci Kinezi u komentaru državne novinske agencije Sinhua nisu štedeli reči kritike. Sinhua je, kako prenose mediji širom sveta, podvukla da Kina kao najveći američki poverilac ima pravo da od američke vlade zahteva da se pozabavi svojim dugovima i da prihvati međunarodni nadzor nad okolnostima u vezi sa dolarom. Elaboriran je i višegodišnji kineski stav da bi svet trebalo da razmisli o novoj svetskoj rezervnoj valuti.

Glavni ekonomista Dojče banke Tomas Majer, u jučerašnjem intervjuu Frankfurter algemajne cajtungu ocenio je da u svetu nije proteklih dana došlo do takvih promena konjunkture koji bi opravdali onoliki prošlonedeljni pad berzanskih kurseva. Ali: „U SAD je drugi kvartal ispao zabrinjavajuće slab, u evrozoni se ocrtava jasno slabljenje u trećem kvartalu, u zemljama u tranziciji rast će da slabi iako će ostati relativno visok. Ovo globalno konjunkturno slabljenje uvezano sa evropskom i američkom dužnižkom krizom zuji oko ušiju nama na finansijskim tržištima“.

Inflacija kao rešenje

Glavni ekonomista Dojče banke Tomas Majer, inače sa dugogodišnjim iskustvom u MMF-u, smatra da će svetska dužnička kriza na kraju biti rešena – inflacijom. „Odavno sam već rekao da će na kraju dužnički teret odmerenim rastom inflacije – recimo na pet procenata globalno – biti skinut“. Majer smatra da to ne mora odvesti svet u inflaciono ludilo, ukoliko centralne banke proces budu držale pod kontrolom.

Kineski pogled: I Rusima i Amerikancima samo A

Beograd – Kineska rejting agencija Dagong od neki dan je definitivno faktor na čije se mišljenje mora računati na svetskim finansijskim tržištima. Ta je agencija 27. jula prvi put ocenila i kreditni rejting Rusije za zaduženja u domaćoj i za zaduženja u stranoj valutu ocenom A, a 3. avgusta je na isti vrednosni nivo snizila kreditnu sposobnost Sjedinjenih Američkih Država. Kinezi su tako kreditni rejting Amerike oborili dva puta za poslednjih godinu dana, u novembru prošle godine za dve ocene naniže, a neki dan za još jednu ocenu u istom pravcu na A i to sa negativnim, dakle izgledima za dalje snižavanje.

Rejting agencija Dagong, kreditni rejting Kine za zaduženja u domaćoj valuti ceni ocenom AA+, a za zaduženja u stranoj valuti sa AAA, odnosno najvišom ocenom. Rejting agencije rejtinge utvrđuju po narudžbi države čiji se rejting utvrđuje, a pošto je Kina veliki svetski kreditor nije ni malo čudno što su dve velike države tražile da im rejting utvrdi agencija čije mišljenje dosad nije figuriralo kao značajan faktor na svetskim finansijskim tržištima. Agencija Dagong razlikuje se od tri dosad na svetskim finansijskim tržištima ključne rejting agencije po tome što pri ocenjivanju veći značaj pridaje visini deviznih rezervi države koju ocenjuje, i „njenom potencijalu da stvara novo bogatstvo“. Zanimljivo da je agencija, pri novembarskom snižavanju rejtinga ovu sposobnost SAD odrekla podvlačeći da politika niskih kamata i rizičnog investiranja koju Amerika vodi, dopušta dalji razvoj modela zasnovanog na virtuelnoj ekonomiji.

Objašnjavajući zašto je Rusiji dala ocenu A, agencija Dagong naročito insistira na velikoj zavisnosti te zemlje od cena sirove nafte, ali dodaje i još nekoliko važnih razloga: ekonomski rast Rusije je, smatraju Kinezi, relativno skroman i ranjiv, a za period 2011. do 2013. se procenjuje na nivou od 4,3 odsto godišnje; ruska vlada je aktivna u restrukturiranju ekonomije, ali domaća poslovna klima nije naklonjena privlačenju investicija; finansijski sistem je slab i nesposoban da podrži realnu ekonomiju, fiskalni balans je ranjiv, ali je iznos duga pod kontrolom; iznos privatnog duga je u ekspanziji .

To što se američki kongres složio da se dopušteni nivo zaduženosti američke države poveća odnosno američkoj vladi dozvoli da „nastavi sa praksom plaćanja starih dugova rastom novih zaduženja“ nikako ne dokazuje američku nacionalnu solventnost niti menja generalni trend nego samo i dalje produbljuje američku dužničku krizu. Čije rešavanje otežava američka politička struktura zasnovana na permanentnom bipartijskoj borbi. Pri tome je procenat kresanja američkog deficita mnogo niži od procenta povećanja dozvoljenog nivoa zaduženosti i prihoda od poreza, pa će dugove američke vlade gurnuti na još viši nivo.