Tužilaštvo prikuplja podatke o Egneru

Predstavnici Tužilaštva za ratne zločine počeli su da u Istorijskom arhivu Beograda prikupljaju podatke o Peteru Egneru (86), kojeg američke vlasti sumnjiče da je kao pripadnik Gestapoa učestvovao u ubistvu oko 17.000 civila u koncentracionom logoru Sajmište u Beogradu, za vreme Drugog svetskog rata, potvrđeno je Danasu u Arhivu.
U nameri da se Egneru sudi u Srbiji, a ne u Sjedinjenim Državama, gde živi od 1960. i čije je državljanstvo dobio četiri godine kasnije, Tužilaštvo je počelo da prikuplja dokumentaciju iz Istorijskog arhiva, ali i iz više sličnih institucija u svetu, u čemu ima podršku SAD. „Smatram da bi Egneru trebalo suditi tamo gde je počinio zločine“, rekao je nedavno Kameron Manter, američki ambasador u Beogradu, nakon čega su predstavnici Tužilaštva za ratne zločine i Ambasade SAD održali sastanak, na kojem je dogovoreno da će američke vlasti ustupiti Beogradu raspoloživu dokumentaciju o Egneru .
Branka Prpa, direktorka Istorijskog arhiva Beograda, rekla je da su informacije o Egneru pronađene u dokumentima iz Drugog svetskog rata kojima Arhiv raspolaže – u kartonu žitelja Beograda, fondu Gestapoa (tajne službe nacističke partije) i dokumentaciji Specijalne policije vlade Milana Nedića. Fond Arhiva sadrži ukupno oko 300.000 dokumenata iz tog perioda, tako da je moguće da se podaci o Egneru nalaze u još nekim, zbog čega se pretraga nastavlja, rekla je Prpa.
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, najavio je za Danas da će srpske vlasti raspisati međunarodnu „crvenu“ poternicu protiv Egnera i tražiti njegovo izručenje, ukoliko mu bude oduzeto američko državljanstvo. Inicijativu za oduzimanje državljanstva pokrenulo je Ministarstvo pravde SAD, nakon što je Okružno tužilaštvo u Sijetlu, u saveznoj državi Vašington, najavilo podizanje optužnice. Vekarić je uveren da će Tužilaštvo raspolagati sa dovoljno dokaza, koji će potvrditi da je Egner počinio dela za koja se sumnjiči. Na osnovu toga, Tužilastvo će podneti zahtev za pokretanje istrage, a samim tim može se krenuti i u postupak izručenja, objasnio je Vekarić.
Peter Egner rođen je 1922. u Crvenki, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, a u Beograd je došao 1940. godine. Pripadao je folksdojčerima, vojvođanskim Nemcima koji su bili lojalni nacističkom okupatoru. Tužilaštvo u Sijetlu, gde Egner živi, tereti ga da je 1941. pristupio Gestapou, čiji je pripadnik bio do 1943, kada je ranjen. U tom periodu je pripadao SS Einsatzgruppen, „jurišnim odredima“ koje je osnovao šef Gestapoa Hajnrih Himler, kao deo programa za „konačno rešenje jevrejskog pitanja“. Beograd je avgusta 1942. proglašen za Judenfrei grad, što je bio nacistički izraz za okupacionu zonu u kojoj je rešeno „jevrejsko pitanje“. Gotovo svi beogradski Jevreji, njih oko 6.400, ugušeno je ugljen-monoksidom u kamionu-gasnoj komori na putu od logora Sajmište do stratišta u Jajincima.
Peter Egner je prilikom prvog ispitivanja u SAD, februara 2007, priznao da je sprovodio zatvorenike koji su ubijani u logoru na Sajmištu, kao i da je bio prevodilac tokom ispitivanja političkih zatvorenika u jedinici koja je odgovorna za brojne zločine. On, ipak, tvrdi da nije učestvovao u ubistvima.