Giljaume Soro, premijer Obale Slonovače i saveznik međunarodno priznatog predsednika Alasana Uatara, rekao je juče da je pravo vreme da se sprovede brza ofanziva na Abidžan. Soro je izjavio da je zbog višednevnih sukoba u gradu nastala panika među vojnicima lojalnim Lorenu Gbagbu, poraženom predsedniku u izbornoj utakmici održanoj u novembru prošle godine koji odbija da preda vlast Uatari.
Veliki broj stanovnika je zarobljen u svojim kućama bez hrane, vode i struje, navodi Bi-Bi-Si. Ujedinjene nacije su ranije zahtevale od Uatare da sprovede istragu u vezi sa više stotina ubijenih za čiju se smrt delimično krive njegove pristalice u gradu Duekui. UN su priznale Uataru za predsednika nakon drugog kruga izbora održanog u novembru. Međutim, Gbagbo tvrdi da je on odneo pobedu, te odbija da preda vlast. Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, više od 800 ljudi ubijeno je u petak na zapadu Obale Slonovače, a organizacija Karitas navodi podatke o 1.000 mrtvih ili nestalih.
Prema rečima dopisnika, na grupu novinara koja je pokušavala da dođe do Abidžana otvorena je vatra. Portparol misije UN u Obali Slonovače rekao je da je bilo pucnjave u blizini predsedničke palate, gde, kako se navodi, boravi Gbagbo. Strane agencije prenose da snage Uatare kontrolišu veći deo zemlje nakon što su pre nedelju dana sprovele glavnu ofanzivu. Međutim, borbe su mnogo teže u gradu u kojem Gbagbo uživa veliku podršku.
Pristalice Gbagboa optužuju francuske mirovnjake da su okupaciona sila koja namerava da učini genocid. Francuzi su preuzeli kontrolu od misije UN nad aerodromom u Abidžanu i poslali pojačanje od 300 vojnika uz postojećih 1.100. Francuska vojska je saopštila da je cilj da se omoguće komercijalni letovi da bi mogla da se sprovede evakuacija stranih državljana.
Obala Slonovače bila je kolonija Francuske od 1893. Pošto je stekla nezavisnost 1960, za njenog predsednika izabran je Feliks Upue-Boanji, nekadašnji farmer i sindikalni vođa. Za vreme njegove dugogodišnje vladavine, Obala Slonovače bila je prva u svetu po proizvodnji kakaa i treća po proizvodnji kafe, beležila je godišnji ekonomski rast od gotovo deset odsto i bila je primamljiva za veliki broj evropskih stručnjaka. Na snazi je bio jednopartijski sistem, a Ulue-Boanji je nastojao da ne favorizuje nijednu zajednicu u etnički i verski podeljenoj zemlji. Nakon njegove smrti 1993. na predsedničkom tronu ga nasleđuje Anri Konan Bedije za čijeg mandata je međuetnički mir narušen. Alasanu Uatari, koji mu je bio rival, Bedije je zabranio da učestvuje na predsedničkim izborima uz obrazloženje da nije državljanin Obale Slonovače.
Bedijea su 2000. zbacili nezadovoljni oficiri, te je nakon izbora na državno kormilo stupio Loren Gbagbo. Pošto je u izbornoj utakmici Uatara ponovo bio diskvalifikovan, to je izazvalo bes njegovih pristalica što je rezultiralo protestima. Pobune organizovane u više gradova prerasle su u građanski rat severa i juga zemlje koji je trajao naredne dve godine. Francuski mirovnjaci su u Obali Slonovače od 2002. Mir je uspostavljen u julu 2007.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
