Ukidanje Srpske je nemoguće

Sjedinjene Države od kojih se, na prvom mestu, očekuje da podrže ideju o ukidanju RS nemaju nameru, kako navode sagovornici Danasa, da menjaju politiku prema BiH koju vode proteklih deset godina. Podršku za tako nešto ne bi dali ni Evropska unija, Hrvatska i Srbija, pa ni politički akteri u samoj BiH uviđajući da je ideja nerealna.

– RS je ustavna realnost u BiH – izjavio je predsednik Hrvatske Ivo Josipović i dodao da je za Hrvatsku važno da ima komunikaciju i saradnju sa svima u BiH, pa tako i sa RS. Josipović je za sarajevski nedeljnik Dani rekao da je za njega „ustavno uređenje BiH temelj odnosa Hrvatske prema BiH“ i posavetovao političke aktere u BiH da vode računa o svom uređenju, te da za unutrašnje sukobe ne traže arbitražu sa strane.

– Ukidanje Republike Srpske je nemoguće, čak i da je najbolje i najspasonosnije rešenje, što po mom mišljenju nije. To je neizvodljivo, takvo rešenje bilo bi kao kada biste pacijenta lečili odsecanjem glave. Nepotrebno je uopšte se obazirati na takve floskule. Priča o ukidanju RS je pokušaj političkih subjekata da, budući suočeni sa problemima koje ne mogu da reše u svojim društvima, izazovu krizu. To je izraz nesposobnosti lokalnih elita da reše probleme – komentariše za Danas Denis Kuljiš, novinar iz Zagreba.

BiH je uređena Dejtonskim sporazumom i struktura koja je uspostavljena na osnovu njega ne može da se menja bez konsenzusa, podseća Kuljiš. On ne misli da je ideja o ukidanju RS široko primljena bilo gde, te da se sa njom ne bi složili Srbija, Hrvatska, Rusija, EU, pa i sami politički akteri u BiH.

– I, pre svega, sa ukidanjem RS se ne bi složile Sjedinjene Države koje su je stvorile i koje jedine imaju diplomatsko predstavništvo u Banjaluci. U Srbiji postoji pogrešna percepcija da je Rusija glavni zaštitnik RS, jer to je Amerika. RS je stvorena po američkom diktatu. Ne vidim da RS može da se ukine na drugi način osim novim ratom iznutra koji je nemoguć, jer zemlja je razoružana i pod kontrolom je međunarodne zajednice – zaključuje Kuljiš.

– Odnos Vašingtona prema BiH, onakav kakav je demonstriran u poslednjih deset godina, neće biti menjan na duži rok – kaže za Danas Tanja Topić, politički analitičar iz Banjaluke. Ona navodi da se u domaćoj javnosti precenjuje značaj BiH u međunarodnoj zajednici, jer interesovanje godinama jenjava uprkos aktivnostima i „podgrejavanjima“ da se BiH vrati u žižu.

Kuljiš se slaže sa Tanjom Topić da BiH nije među ključnim temama međunarodne zajednice. Iako su SAD ključni garant Dejtonskog sporazuma, gube, kako kaže, strpljenje i „imaju pametnija posla nego da se makljaju sa tri miliona Bosanaca“.

Tanja Topić misli da u svetu preovlađuje stav da je za krizu u BiH odgovorno više aktera, a da je predsednik RS Milorad Dodik samo najčešće apostrofiran „jer ima najzapaljiviju retoriku“. Kakav je ugled Dodika na međunarodnoj sceni, zavisi od ugla iz kojeg se posmatra, kaže naša sagovornica.

– Dodikove veze sa Izraelom dosta su dobre i nisu kratkog daha. One su pečat dobile protivljenjem Banjaluke inicijativama Palestinaca u Ujedinjenim nacijama, koje su veoma dobrodošle Izraelu. Dodik uživa i podršku Rusije, ali s druge strane svi izveštaji o BiH u Savetu bezbednosti UN adresirali su na neki način RS, odnosno politiku Dodika kao destabilišuću. Podrška koju ima u svetu nije velika i bezrezervna – kaže Tanja Topić.

Na pitanje da li Milorad Dodik može biti proglašen krivcem za situaciju u BiH i pasti u nemilost, Denis Kuljiš odgovara da je „sve moguće“:

– Republiku Srpsku se ne može ukinuti, ali Dodika može, ali nisam siguran da će se to dogoditi jer i poslednji događaji pokazuju da je on, koliko god težak za komunikaciju onima koji pokušavaju nešto da nametnu, ipak konstruktivan. Dodik je napravio velike ustupke Hrvatima u saveznoj administraciji u BiH, na primer. Bez Dodika se u Bosni ne može ništa provest, a s njim se nešto još i može napravit. On je, zapravo, koristan lik, koliko god komplikovan. Dodik će opstati ako uspe da ostane dovoljno vešt da bude više koristan nego komplikovan. On nije savršen, ali ko jeste?

Govoreći o svom odnosu sa Miloradom Dodikom, Ivo Josipović je istakao da su Dodikove izjave sa njihovih susreta uvek bile korektne. Josipović je najavio da bi na predstojećem sastanku predsednika BiH, Hrvatske i Srbije 3. februara na Jahorini trebalo da bude nastavljen otvoren razgovor o regionalnim problemima i o pitanjima bilateralnih odnosa.

Ništa od referenduma

Najava političara u RS da bi, posle odluke Tužilaštva BiH da obustavi istragu protiv Jove Divjaka i Ejupa Ganića u slučaju „Dobrovoljačka“, mogli da reaktiviraju pitanje referenduma o državnim institucijama retorički je dovedena do usijanja, kaže Tanja Topić. Ipak, ona ne veruje da će referendum ponovo doći na dnevni red, „jer to bi bilo otvaranje Pandorine kutije i drmanje temelja Dejtona što samoj Republici Srpskoj ne odgovara“.

– Biće sigurno još prašine, reakcija, ali posledice reakcije EU mogu biti mnogo gore i štetnije negoli odluka o raspisivanju referenduma. Sam Dodik, u krajnjoj instanci, poziva na racionalno rešenje jer Sud i Tužilaštvo mogu biti ukinuti samo u Parlamentarnoj skupštini BiH.