Foto: V. Torović
Veoma mali broj upisanih brucoša na studijskim grupama za fiziku i matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu na Univerzitetu u Nišu već je uobičajena praksa prethodnih godina, ali ovog jula, posle prvog upisnog roka, i Filozofski fakultet je ostao poluprazan.
Departmani za filozofiju i ruski jezik i književnost na ovom fakultetu su upisali 16, odnosno osam brucoša, iako im je Vlada Srbije dozvolila da prime po 30 budžetskih studenata prve godine.
Nešto malo bolje su prošle studije srbistike, istorije i sociologije, kao i novinarstva i komunikalogije.
Nadležni u srednjim i osnovnim školama u Nišu upozoravaju da se već oseća manjak profesorskog kadra, pre svega nedostaju predavači matematike, kao i da uskoro neće biti dovoljno profesorskog kadra na jugoistoku Srbije.
„U mnogim srednjim školama je stari kadar, mnogo je profesora pred penzijom. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Nišu nema mnogo nezaposlenih filozofa. Ono što nije dobro, a što se već dešava da filozofiju u srednjim školama Nišu predaju oni koji su završili sociologiju ili slične fakultete. Kako je onda u manjim gradovima i opštinama, gde nema mnogo nezaposlenih koji su završili fakultete sa kojima mogu da budu predavači“, kaže školski psiholog Tatjana Stevanović.
Jedan od razloga, dodaje ona, zašto mladi izbegavaju ove studije je što su one uglavnom na državnim fakultetima koje je teže završiti.
„Mnogo je privatnih fakulteta na kojima se veoma lako i brzo dođe do diplome. Što bi se neko mučio da studira, kad može sve to da završi lagano. Sve je ovo posledica nebrige države za buduće generacije, jer kad upropastiš prosvetu, ti si upropastio državu“, priča psiholog.
Nišlijka Lana Milošević se još dok je bila u gimnaziji mnogo interesovala za književnost, želela je da studira srbistiku, međutim roditelji su je ubedili da upiše anglistiku.
„Bila sam vukovac ali sam oduvek najviše volela da učim i spremam književnost. Ipak, upisala sa engleski jezik, iako ga učim od četvrte godine, jer mama i tata smatraju da ću tako lakše da se zaposlim pošto te studije daju veće mogućnosti. Sa srbistikom mogu da budem samo profesorka, eventoalno lektor, a kad završim anglistiku imam paletu mogućnosti“, objašnjava novopečena brucoškinja.
Psihologija u Nišu i dalje in
Za jedno od 70 mesta na Departmanu za psihologiju prijavilo se skoro 400 kandidata. Ova studijska grupa na Filozofskom fakultetu, medicina i farmacija su najpopularnije studije u Nišu.
Psiholog Tatjana Stevanović se pita zašto toliko mladih, i to veoma dobrih učenika, želi da studira psihologiju, iako nemaju velike šanse da se zaposle.
„Ogromna je konkurencija na psihologiji, a realno se nudi mali broj radnih mesta. Znam da neke moje kolege nikad nisu uspele da se zaposle kao psiholozi, nego rade neke druge poslove. Uostalom, devedesetih godine 20. veka je ukinuta psihologija baš zato što je bilo na stotine nezaposlenih psihologa u Nišu“, priča ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
