Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Dok u Norveškoj bukti rat, glavne vesti 7. maja 1940. na stranicama dnevne štampe u Kraljevini Jugoslaviji bile su posvećene tome hoće li ili ne Italija ući u rat.
Stav Italije, piše Vreme, prema evropskom sukobu tog trenutka bio je da ne želi rat i da bi “mogla odmah zaratiti samo ako bi bila prisiljena na to”.
“Velika Britanija preduzela je mere u Sredozemnom mou da bi pogodila italijanski uvoz i tako izvršila pritisak na Rim da se izvedu na čistinu uzajamni odnosi”, piše ovaj dnevnik. U opširnom izveštaju iz Rima, dopisnik Vremena, između ostalog, piše i o korektnim odnosima Vatikana i Italije.
“Između Vatikana i Rima ima jedna dodirna tačka. To je oštar stav fašizma i katolicizma prema komunizmu. Ali pored ove dodirne tačke postoji jedno pitanje u kome se razilaze Rim i Vatikan. To su odnosi sa Nemačkom”, piše Vreme.
Toga dana u Beogradu je zakazan i sastanak nemačko-srpskog privrednog odbora. Vreme podseća čitaoce da je za sedam godina Nemačka postala jedan od najvećih privrednih saveznika našoj zemlji.
Trećina izvoza maja 1940. išla je ka Nemačkoj, dok je uvoz iz Rajha u tom trenutku bio gotovo polovina našeg ukupnog uvoza. Za 595 odsto je porastao uvoz od 1933, podseća Vreme.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Pravda u izdanju za 7. maj donosi opsežan izveštaj o stanju na frontu – Nemci konsoliduju položaje na sektoru Oslo-Bergen-Trondhejm-Elverum, zauzeli Grong i Namzos, dok norveške trupe odolevaju kod Narvika i Tromzea.
Prvih pet strana Pravda je posvetila ratu u Evropi, ali na domaćoj sceni rat je sudeći prema vestima bio u drugom planu.
Održana je godišnja skupština Crvenog krsta, čemu je posvećeno dosta prostora, zanatlije su zatražile od države da merama sprovodi kontrolu cena, dok su trgovci zatražili da se i zadružne trgovine oporezuju kao trgovine, te da se potisne strani kapital, rasture karteli i spreči otvaranje novih robnih kuća.
U delu posvećenom zabavi, Pravda piše o mladoj Engleskinji koja je za vreme bračne noći postala udovica, o smrti poslednjeg francuskog poslanika iz 1871. godine, ali i merama protiv Jevreja u Austriji.
Pravda piše kako je “akcija čišćenja Jevreja u Austriji skoro potpuno zastala, naročito ako se uporede sa onima kada su nacional-socijalisti zauzeli Austriju”.
“U Berlinu se smatra da je najveći deo Jevreja već napustio Beč i da su oni potpuno isključeni iz privrednog i društvenog života, tako da mali broj Jevreja koji je preostao, ne može više da utiče na duh i mentalitet Nemaca”, piše Pravda.
U tekstu se dalje navode reči privrednog sekretara bečke političke organizacije g. Rafelsbergera koji je rekao da je ranije u privrednom životu Beča “učestvovalo 250.000 Jevreja, a da je sada ostalo još svega 60.000”.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
