Vlast čula pohvale o Ustavnim amandmanima, ali ne i preporuke 1Foto: Aleksandar Roknić

Ustavni amandmani koji, na papiru, treba da doprinesu depolitizaciji pravosuđa preskočili su možda i najvišu stepenicu.

Venecijanska komisija, stručno telo Saveta Evrope, u mišljenju objavljenom u ponedeljak, pozdravila je incijativu srpskih vlasti za izmenu Ustava dajući zeleno svetlo za nastavak procedure.

Posebne pohvale komisije dobila su rešenja koja predviđaju da se izbor predsednika sudova, kao i sudija i tužilaca izmesti iz Narodne skupštine i da se ukine probni trogodišnji mandat za sudije.

Ovakva rešenja, apostrofirano je u mišljenju, u skladu su sa evropskim standardima. Ministarstvo pravde i predsednik skupštine Ivica Dačić koji je bio na plenarnoj sednici Venecijanske komsije, akcenat su stavili na pohvalnom delu mišljenja. Pa tako je ministarstvo saopštilo da su pohvaljeni od strane rukovodstva i ostalih članova Venecijanske komisije, dok je Dačić istakao da je predlog amandmana u skladu sa demokratskim vrednostima.

Međutim, ono što ni u jednom saopštenju nije moglo da se pročita su sugestije Venecijanske komisije koje bi, prema njihovom stavu, dodatno unapredile ustavne garancije nezavisnosti pravosuđa. Te sugestije su različite i tiču se više konkretnih rešenja – od toga da bi trebalo razmotriti visok kvorum za donošenje odluka u pravosudnim savetima zbog rizika od blokade, do toga da nije preporučljivo to što tužioci, po važećem Ustavu, imaju više svojih predstavnika u sadašnjem Državnom veću tužilaca nego što će imati u budućem Visokom savetu tužilaca. Takođe, iz Venecijanske komisije su istakli da bi, kad je već predviđeno da se Vrhovni tužilac i dalje bira u skupštni, ukoliko je moguće, trebalo osigurati da se skupštini predlaže samo jedan kandidat.

Ove sugestije su, ipak, samo sugestije. Prema tumačenju sudije Dragane Boljević, koja je ispred Društva sudija Srbije učestvovala u radnoj grupi koja je izradila tekst nacrta amandmana, ove preporuke ne obavezuju skupštinu.

– Ne postoji obaveza da se preporuke Venecijanske komisije unesu u postojeći nacrt. Takva mogućnost naravno postoji i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo može da uvaži te preporuke. U teoriji, ukoliko bi se sačekalo sa usvajanjem akta o izmeni ustava, dopunjeni nacrt bi mogao i da bude ponovo poslat Venecijanskoj komisiji koja u decembru ima sledeće plenarno zasedanje. Ali, to nije obaveza, već samo mogućnost, ističe Boljević. Ona objašnjava da sledeći korak ka usvajanju amandmana podrazumeva da Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo usvoji predlog Akta o promeni ustava, nakon čega skupština treba da usvoji taj akt. Ukoliko se sve to desi, a teško je zamisliti drugačiji scenario, konačnu odluku o ustavnim amandmanima daće građani na referendumu.

Katarina Golubović, direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM naglašava da je Venecijska komisija u svom mišljenju zauzela jedan širi pristup sagledavajući i društveni kontekst, a ne samo predloženi tekst amandmana. U skladu sa tim, komisija je pozvala vlast da, imajući u vidu odsustvo parlamentarne opozicije, pokuša da pronađe što širi konsenzus za ustavne reforme koje bi uključivale sve političke činioce u zemlji. Komisija je takođe pozvala i opoziciju da da svoj doprinos ovom procesu.

– I pored toga, Venecijanska komisija je svoje preporuke formulisala na način kojim se ostavlja mogućnost da se one i ne primene, i da aktuelni nacrt bude na kraju i usvojen. U tom smislu, nije neočekivano ukoliko se vlast zadrži na aktuelnom tekstu nacrta i izostane dalje unapređivanje amandmana, navodi Golubović.

Ono oko čega nema mnogo dileme u stručnim pravosudnim krugovima, to je da je aktuelni nacrt ustavnih amandmana, znatno bolji od prethodnih verzija koje je predlagalo Ministarstvo pravde. Ono oko čega ne dele mišljenje je da li predstavlja napredak u odnosu na postojeća ustavna rešenja.

Prema važećem Ustavu, sudije i tužioci se na predlog Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca biraju u Narodnoj skupštini. Ustavni amandmani, predviđaju da se skupština isključi iz ovog procesa i da Visoki savet sudstva i Visoko veće tužilaca sami biraju nosioce pravosudnih funkcija. Takođe, sastav budućih pravosudnih saveta bi trebalo da čine sudije i tužioci koje na izborima biraju njihove kolege, kao i “istaknuti pravnici” koje će birati Narodna skupština.