Vlast ne odustaje od ucenjivačke uredbe kojom želi da spreči nove blokade fakulteta

Vlada Srbije je, podsetimo, Uredbu izmenila u martu ove godine, kao odgovor na blokade visokoškolskih ustanova, što je za posledicu imalo drastično smanjenje plata zaposlenima u visokom obrazovanju, koje su im nadoknađene nakon što je na fakultetima počelo održavanje nastave i ispita.

Sporna Uredba bila je i tema nedavnog sastanka premijera Đura Macuta sa dekanima fakulteta u sastavu Beogradskog univerziteta, koji su predsedniku Vlade ponovo predočili apsurdnost tog propisa, a kao odgovor su dobili naznake da će se o tome razgovarati krajem godine.

Jedan od dekana koji je prisustvovao sastanku kaže da Macut nije bio dovoljno određen kada je reč o ukidanju pomenutog člana.

– Govorio je u tom smeru, ali ne jasno, nedvosmisleno i bezuslovno. Podsetili smo ga da je podneta inicijativa za ocenu ustavnosti zbog materijalnih i formalnih nedostatka tog opšteg akta, na ranije razgovore o tome da će Uredba biti ukinuta, kao i na probleme koje nam njena primena prouzrokuje prilikom konkurisanja i učešća na međunarodnim i domaćim naučnoistraživačkim projektima – kaže sagovornik Danasa.

Uredba se našla i u najnovijem izveštaju Evropske komisije za Srbiju, u kojem je konstatovano nazadovanje u oblasti demokratije. U tom poglavlju se navodi da je pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu izazvao masovne studentske i građanske proteste i blokade širom zemlje, koji se i dalje održavaju.

Podseća se da su svi ključni državni univerziteti bili blokirani, a nastava je bila obustavljena mesecima. Nastava na daljinu i predavanja uživo na pojedinim državnim fakultetima postepeno su obnovljeni krajem juna.

„Nekoliko vladinih mera u oblasti istraživanja i obrazovanja dodatno je zadiralo u institucionalnu autonomiju fakulteta i narušilo akademske slobode, naročito privremeno smanjenje plata nastavnog i istraživačkog osoblja i ograničenje radnih sati namenjenih naučnoistraživačkom radu“, piše u izveštaju Evropske komisije.

Iz Vlade i Ministarstva prosvete do objave ovog teksta nisu odgovorili na pitanje Danasa da li će odredba koja svodi naučnoistraživački rad na fakultetima i univerzitetima na pet sati nedeljno biti promenjena i vraćeno prethodno rešenje u kome je za nauku, kao i za nastavu predviđeno po 20 sati u 40-časovnoj radnoj nedelji.

Marina Milenković, predsednica Odbora za visoko obrazovanje Sindikata obrazovanja Srbije, kaže da je taj sindikat već izrazio protest zbog Uredbe koja onemogućava da se tako definisanim odnosom broja sati nauke i istraživanja i nastave dostignu kriterijumi za napredovanje nastavnika i saradnika na fakultetima.

– U međuvremenu smo tražili sastanak s ministrom prosvete jer smo u julu dobili obećanje da će se raspravljati ne samo o tim satima već i koeficijentima, budući da se zbog porasta minimalne zarade u Srbiji odnos između plata onih koji imaju najviša zvanja i onih sa najnižom stručnom spremom, još više smanjuje. Kompresija zarada na fakultetima će biti još izraženija kada minimalna zarada poraste. Mi i dalje insistiramo da se od januara 2026. izjednače osnovice za obračun plata, jer je naša osnovica niža nego profesorima u školama što je diskriminacija prema visokom obrazovanju. Tako da pored sati koji se pominju u Uredbi moramo da razgovaramo i ovim stvarima – kaže Milenković.

Vladimir Mihić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, veruje da Uredba neće biti promenjena.

– Otkad je Dejan Vuk Stanković postavljen za ministra mi smo upali u nekakav zlostavljački odnos između Ministarstva prosvete i univerziteta i svako ko je imao iole iskustva s tim zna da zlostavljači ne odustaju kada napravite neki ustupak već naprotiv postaju sve agresivniji. Ovde je napravljena greška u prvom koraku. Fakulteti su, želeći da izbegnu jači pritisak, poverovali da će nekim postupcima umilostiviti Ministarstvo i da će ono početi da razgovara sa univerzitetima – kaže Mihić.

Prema njegovim rečima, Uredba je primer ucenjivačkog odnosa kojim Ministarstvo sada šalje poruku zaposlenima u visokom obrazovanju da će, ako u bilo kom trenutku prekinu nastavu, biti plaćeni 12, 5 odsto za naučni rad dok bi ukidanjem sporne odredbe država bila obavezna da isplaćuje 50 odsto zarade.

– Uredba neće biti ukinuta dokle god je ova vlast tu jer im služi da nas drže na uzici i da nikom ne padne na pamet da ne drži nastavu, a ako studenti krenu u neku vrstu obustave nastave, da fakulteti u startu reaguju agresivnije kako bi to sprečili – smatra Mihić.

Na pitanje da li promenjeni odnos broja časova za nastavu i nauku remeti rad zaposlenima u visokom obrazovanju dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić odgovara: „Ponašamo se kao i ranije“.

– Mi nemam luksuz da se ponašamo po Uredbi. Jedan razlog je egzistencijalni pošto su i dalje naši kriterijumi za izbore u zvanja vezani pre svega za naučnu produkciju. Ne možemo da se bavimo naukom jedan sat dnevno. Mogu eventualno redovni profesori, ali naravno da to neće. Drugi razlog je akademski, jer bez nauke, čitanja članaka, praćenja aktuelnih dešavanja i učešća u istraživanjima vi praktično stagnirate. Ne možete danas da predajete iste stvari kao pre pet, 10 ili 15 godina. Dakle, nemamo luksuz da kažemo „bavićemo se naukom pet sati nedeljno“ zato što ne bismo mogli da napredujemo i studenti bi dobijali zastarela znanja čime bi naš nastavnički posao bio besmislen – ističe Mihić.

Upitan da li je zaposlenima nakon izmene Uredbe preraspodeljeno radno vreme, on kaže da bi to značilo da se nastavnici za svaki čas pripremaju duplo više vremena nego ranije.

– Ali je to apsurdno, jer šta da pripremamo ako nemamo vremena da nešto inoviramo u našim predavanjima? Ta odredba je samo fiktivna, jer sigurno ne provedemo 35 sati u nastavi, kao što ne provedemo pet sati u nauci. To bi bilo isto kao kada biste lekaru rekli da pet sati pregleda pacijente, a da 35 sati sedi i bavi se administracijom. Može i tako, ali će onda ljudi umirati i neće dobijati adekvatnu negu i naravno da lekar to neće uraditi bez obzira što mu neki ćata iz ministarstva kaže. Bez obzira šta piše na papiru mi radimo kao i ranije. I njima je jasno da drugačije ne može – kaže sagovornik Danasa.