Vlast za sredu sprema dosad najjači udar na pravosuđe: „Ako se ovo desi, idemo u totalnu represiju“

Mrdić, koji je predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, više puta je javno rekao da je motiv za ovakav potez taj što su se pojedini delovi tužilaštva „odmetnuli od države“, a kao pojedince posebno je izdvojio Vrhovnu javnu tužiteljku Zagorku Dolovac i glavnog javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal Mladena Nenadića.

Reč je o predlogu Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama.

Savović: Dokaz da ovu vlas ne zanima vladavina prava

Tužiteljka Bojana Savović kaže za Danas da bi usvajanje ovako važnih izmena zakona, po hitnoj proceduri, bez javne rasprave, a što je više puta kritikovala Evropska komisija, pokazalo stav vlasti da ih apsolutno ne zanima vladavina prava kao ni mišljenje stručne javnosti.

„Predlozi zakona su korak unazad ka jačanju samostalnosti javnih tužilaca i težnja ka centralizaciji uticaja jer se ponovo jača pozicija predsednika sudova i glavnih javnih tužilaca“, kaže Savović.

Ona poseban problem vidi u mogućim izmenama nadležnosti Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

„Težnja da se i Odeljenje za visokotehnološki kriminal, koje je nadležno za teritoriju cele zemlje, stavi pod još jaču kontrolu glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića, pokazuje želju vlasti da se sloboda mišljenja i opravdana kritika svih društvenih aktera koja se odvija na društvenim mrežama potpuno ukine“, navodi tužiteljka.

Dodaje i da se proces težnje kontrole društvenih mreža odvija sinhronizovano sa postupcima vlasti usmerenim ka potpunoj kontroli svih medija.

Rajić: Ovo nije Mrdićeva ideja već Vučićeva

Advokat Jovan Rajić kaže za Danas da postoje dva scenarija, odnosno, da trenutno samo Aleksandar Vučić zna šta će se desiti.

„Jedan scenario je taj da on zapravo na ovaj način testira strpljenje građana i reakciju kakva bi mogla da usledi zbog ovoga, pa ako proceni da je šteta veća nego korist, onda se on povuče i ‘zamoli’ svoje stranačke kolege da ne glasaju za taj zakon, da bi on pokazao svoju milost i kako bi pokazao da su oni mogli to da urade, ali nisu uradili zato što je on tako odlučio. To ne bi bio prvi put da se tako nešto dešava“, kaže Rajić.

Kao drugu mogućnost vidi da se Vučić sada stvarno vratio u tu svoju, kako kaže, radikalštinu, zato što vidi da praktično gubi tlo pod nogama i da ga jednostavno više ništa ne zanima.

„Ako se zaista usvoji set ovih zakona, onda idemo u totalnu represiju. Jer svrha ovih izmena i glavni problem jeste zakon koji menja nadležnost TOK-a, gde Mrdić potpuno van ikakvog logičnog i zvaničnog objašnjenja, zapravo briše TOK i veštački ustanovljava nadležnost VJT u Beogradu“, navodi advokat.

Rajić kaže da se to radi jer je režimu bitno jedino personalno rešenje, a to je da se TOK stavi u nadležnost Nenadu Stefanoviću.

U VJT u Beogradu se nalazi najveći lojalista u pravosuđu – Nenad Stefanović, i Vučić želi da on vodi postupke za koje bi mogli da odgovaraju on ili njegova stranačka i biznis ekipa. Takođe se predlaže da se i Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala opet stavi pod kontrolu Stefanovića, da on bira tužioca, da određuje tužioca sa ciljem da se disciplinuju ljudi na društvenim mrežama, da ni tu više, gde je jedino do sada bilo slobodno izražavanje i moglo nešto da se kaže, a da to dođe do širih narodnih masa, ukine i da se onda kažnjavaju ljudi od strane tužilaštva koje opet kontroliše Nenad Stefanović. Tako da, ako ovo prođe, odgovor je da to vodi u dalju represiju i dalju kontrolu pravosuđa“, navodi naš sagovornik.

I kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva protiv

Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT) saopštio je da bi usvajanje više predloga zakona kojima je uređeno pravosuđe, predstavljalo negativan presedan i izuzetno veliki korak unazad u pogledu napretka u reformama javnog tužilaštva i sudstva.

„Stav Kolegijuma je da odlučivanje o sistemskim zakonima kojima je uređeno pravosuđe, uključujući i javno tužilaštvo, protivno redovnoj proceduri izrade nacrta predloga zakona, pribavljanja mišljenja nadležnih institucija, u kakve spada i VJT, održavanja javne rasprave i potvrde usklađenosti zakona sa tekovinama Evropske unije, predstavlja negativan presedan“.

Iz VJT kažu da će ukoliko navedeni predlozi budu usvojeni, time biti značajno narušeno ustavno ustrojstvo javnog tužilaštva kao samostalnog državnog organa koji izvršava svoje nadležnosti na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, navodi se u saopštenju.

To se posebno odnosni na odredbu kakva zabranjuje uticaj bilo kome van javnog tužilaštva na javno tužilaštvo i nosioce javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu, tvrdi se u saopštenju.

Kolegijum VJT smatra da se u slučaju usvajanja navedenih predloga dovodi u pitanje rezultat Ustavnog referenduma iz 2022. godine, kada su građani doneli odluku da podrže izmene Ustava radi jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva.

Usvajanje zakonskih predloga bi predstavljalo odustajanje od izgradnje savremenog javnog tužilaštva i njegov povratak u značajno ojačanu monokratiju glavnih javnih tužilaca, uz dalje značajno umanjivanje nadležnosti VJT i vrhovnog javnog tužioca, zaključuje se u saopštenju, navode iz Vrhovnog javnog tužilaštva.