Vojvođani su navikli na određeni standard i moramo da ga zadovoljimo

Ako je razlog smene prethodnog rukovodstva vojvođanske RTV nezadovoljavajuća gledanost, odnosno slušanost programa, na koji način nameravate da pospešite taj rejting?

– Neke poteze smo u tom pravu smo već povukli. Dobijen je nalog upravnog odbora da se Direkcija racionalizuje i prilagodi potrebama koje dolaze. Istovremeno je dobijen mandat da se angažuju određeni stručni ljudi, dokazani u svom poslu, koji će znati da to pokrenu. Za programsku direktorku izabrana je Sanda Savić, za direktorku produkcije RTV Vanja Kranjac. Mislim da je to prilično jasan putokaz u kom smeru želimo da idemo. One su dobro poznati medijski stručnjaci, sa bogatom biografijom i iskustvom u organizaciji, čime će moći da nam pomognu u reorganizaciji.

Otvarate vrata medijske kuće za nove kadrove?

– U nekoj meri okrenućemo se kadrovima van kuće, što mislim da je dobro. Medijska kuća ne treba da bude zatvorena, a nažalost, ovde su pojedine redakcije takve već duže vreme. Zatim, omogućićemo nekim ljudima koji imaju ambicije, koji su kreativni, koji žele da se menjaju, da iskoriste novi start i da probaju da ponude neke sadržaje na nov način. A gledajući u budućnost, nastojaćemo i da pridobijemo mlade, obrazovane ljude, da dolaze u kuću i da se tu zadržavaju. Imali smo jedan dug period kada su mladi dolazili sa fakulteta, videli kako ovde izgleda i brže-bolje otišli.

Od kojih sredstava će se finansirati dolazak tih novih ljudi?

– Bolja organizacija složene medijske kuće, bolja organizacija rada, efikasnija produkcija i racionalno korišćenje raspoloživih resursa doneće i određene uštede i smanjenje troškova. Poboljšanje programa RTV, bolja gledanost i slušanost doneće dodatne prihode u meri primerenoj jednom javnom sarvisu. Angažovanje dokazanih profesionalaca, zaoštriće i konkurenciju u samoj kući što može one manje uspešne da pokrene da šansu potraže u nekom drugom mediju. Reorganizacija RTV će izvesno iskazati i određeni tehnološki višak. Naravno tu je i odlazak u penziju u skladu sa zakonskim rešenjima.

Šta je sa zatečenim kadrovima, godinama se spominje potreba njihovog smanjenja?

– Nije lako reći nekome da je suvišan, da nije koristan, da nema više šansu. Na svakom je pojedincu, ukoliko smatra da mu njegov posao odgovara i da treba njime da se bavi, odgovornost da se njime bavi na adekvatan način. RTV Vojvodine ne može biti socijalna ustanova, već mesto za one koji hoće da rade, umeju da rade i čiji je rad propoznat. A zna se ko mora da se bavi socijalom.

Danas imate oko 1.300 zaposlenih, koji bi bio njihov optimalan broj?

– Sve zavisi od produkcije, ako je izmestite i neki drugi je radi za potrebe javnog servisa, onda vam veći broj zaposlenih ne treba, a ako radite sami, onda je potreban. Tradicija ove medijske kuće je da u velikoj meri sama pravi sadržaj. No, pitanje je da li se taj sadržaj zapravo i pravi? Može se desiti da nam ne odgovara struktura zaposlenih, da su se neki prosto umorili, ili da su zalutali u ovu kuću. To je jedan bolan segment koji će morati da se rešava. Nema razlike između onih koji će dolaziti na RTV, ili su tu zatečeni, odlučivati će kvalitet.

Kako se nositi sa svim problemima koje ste zatekli?

– Dugo godina sam zaposlen u ovoj kući, te znam kako je do svega toga došlo i da se nije sve to desilo za jedan dan, već za proteklih dvadestak godina. Jedna po jedna stvar devastirala je mnoge aspekte ove kuće i smatram da se treba s tim suočiti, jer Vojvođani zaslužuju javni servis, a to je i zakonski utemeljeno 2002. godine. Međutim, televizija od ‘99. godine nema svoju zgradu, nalazi se u skupo iznajmljenom, a neadekvatnom prostoru. S druge strane predajnička mreža nije u potpunosti obnovljena nakon ’99. Snage zračenja su značajno manje, pa je i pokrivanje nepotpuno.

Rok za digitalizaciju medijskog prostora Srbije je u aprilu naredne godine. Hoće li RTV Vojvodine biti spreman za nju?

– Već nekoliko meseci taj proces je u priličnom zastoju, pa je moguće da će taj rok biti prolongiran. Ali, digitalizacija ne znači za vojvođansku RTV ništa novo, taj proces je unutar kuće već odmakao. Moramo se pripremiti za nju, moramo proizvesti odgovarajući sadržaj, odgovarajućeg tehničkog kvaliteta. Trebamo da nastavimo proces digitalizacije u produkciji, no tu je veliki zastoj, budući da reportažna kola nisu adekvatna za današnje potrebe, kao i drugi delovi opreme koji su ostali analogni, ili su već prevaziđeni.

Koja sredstva za to, a tu spada i gradnja nove zgrade televizije, vam stoje na raspolaganju?

– Finansiranje RTV Vojvodine ide uglavnom iz pretplate, i to sasvim siguno nisu dovoljna sredstva da se plaćaju najmovi i da se u kratkom roku nadoknadi sve što je razoreno i zapušteno tokom poslednjih dvadesetak godina. Sredstva koja građani plaćaju treba da budu usmerena ka proizvodnji programa, ovde se trebaju pronaći neki drugačiji izvori finasniranja, pre svega što se tiče objekta.

S druge strane, moramo da odgovorimo potrebama građana i da ponudimo određeni nivo usluga. Ne postoje samo javni servisi, već i komercijalni emiteri, od kojih su neki veoma moćni i zauzeli su svoju poziciju na tržištu. Pritom u Vojvodini većina stanovništva može već godinama da prati i programe medijskih kuća iz okruženja, a tu ima nekoliko jako dobrih stanica sa kvalitetnim programom. Postoji i izuzetno dobra pokrivenost kablovskim programom, pa su naši gledaoci i slušaoci navikli na određeni standard i ako ga ne dobiju od domaćih medija, dobiće ga od stranih.

Da li javni servis po svojoj programskoj definiciji može, i mora, da se takmiči sa privatnim i komercijalnim produkcijama?

– Javni servis ima precizno utvrđeno čime treba da se bavi – da informiše, da zabavi i da edukuje, ali ne odvojeno. Ne možemo reći da je to takmičenje sa komercijalnim stanicama, ali u svakom slučaju one postoje i o tome mora da se vodi računa. Građani na javnom servisu trebaju da dobiju one sadržaje koje po pravilu ne dobijaju na komercijalnim zbog njihove same prirode. Ova kuća je sedamdesetih i osamdesetih godina davala po strukturi odgovarajuću količinu medijskog sadržaja. Ne želim ulaziti u to da li je odgovaralo po kvalitetu, po sadržaju, ali bili smo primereniji vremenu u kom se sve to dešavalo, dok smo danas malo arhaični. Neki imperativ treba da nam bude da se prilagodimo potrebama savremenih gledalaca.