Zabrana korišćenja mobilnih telefona u školama u suprotnosti sa obrazovnom politikom države

„Kada dete uđe u školu i kada počne nastava, dete ostavlja mobilni telefon i uzima ga tek po završetku časova. Nema korišćenja telefona ni na odmorima, osim izuzetka dece kojoj taj telefon služi zbog njihovog zdravstvenog stanja i specifičnosti njihovih bolesti, naravno to podrazumeva adekvatnu lekarsku dokumentciju. U svim ostalim slučajevima nastavnici bi bili zaduženi za komunikaciju sa roditeljima, ukoliko je to neophodno“, obrazložio je Pašalić nameru pomenutog zakonskog predloga.

Dok zaštitnik građana mobilne telefone svodi isključivo na ovaj aspekt, obrazovna politika lične digitalne uređaje učenika prepoznaje i kao pomoćno sredstvo u nastavi i učenju.

Ovo nije prvi put da se u našoj zemlji otvara dilema treba li zabraniti korišćenje mobilnih telefona u školama, nedavno je susedna Hrvatska najavila da đacima neće biti dozvoljeno da ih koriste i na školskim odmorima, što je primer koje su već uvele neke zemlje. U celoj priči izostaje podatak da u svim tim državama učenici uz sebe imaju školski digitalni uređaj (tablet ili laptop) i svakodnevno ga aktivno koriste u nastavi i učenju, u školi i kod kuće.

„U našoj zemlji, dostupnost školskih digitalnih uređaja van kabineta za informatiku značajno varira. Pojedine lokalne samouprave prepoznale su značaj jačanja infrastrukture i donirale mobilne uređaje, najčešće tablete, koje bi učenici mogli da koriste u školi i kod kuće. Ipak, većina škola i dalje nema uslove da podrži nastavu u kojoj se tehnologija koristi u različitim predmetima. Zbog toga ne treba zanemariti potencijal ličnih digitalnih uređaja učenika kao resursa za učenje „, saopštio je nedavno Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, povodom polemike u medijima podstaknute dešavanjima u Hrvatskoj.

Iz Zavoda napominju da bi, ukoliko škola ne raspolaže dovoljnim brojem školskih uređaja, vođena i kontrolisana upotreba ličnih uređaja mogla značajno da doprinese razvoju digitalnih kompetencija učenika i podrži nastavu i učenje.

„Dostupnost digitalnih uređaja tokom nastave pruža nastavnicima svih predmeta mogućnost da tehnologiju integrišu u proces nastave i učenja na način koji obezbeđuje njenu odgovornu, svrsishodnu i kontrolisanu upotrebu u obrazovne svrhe. Takvo okruženje omogućava da digitalna tehnologija ne bude samo dodatak, već podrška razvoju kritičkog mišljenja, saradnje i kreativnosti kod učenika“, ističu iz Zavoda.

Iz te institucije naglašavaju da lični digitalni uređaji učenika u školi treba da se koriste isključivo na način koji ima pozitivan uticaj na đačka postignuća, te da u tome ključnu ulogu imaju nastavnici.

„Njihova je odgovornost da učenicima jasno predstave kada, kako i u koje svrhe se digitalni uređaji koriste tokom nastave. Istovremeno, škole koje zabranjuju upotrebu ličnih uređaja učenika tokom nastave, a nemaju dovoljno školskih, ne doprinose punoj realizaciji zakonskih odredbi navedenih u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja“, ukazuju iz Zavoda.

Podsećaju na rezultate međunarodnog istraživanja računarske i informacione pismenosti učenika ICILS 2023, u kome su naši osmaci pokazali rezultate ispod međunarodnog proseka.

„Ukoliko rezultate razložimo prema nivoima računarske i informacione pismenosti (ukupno ih ima četiri) čak 67 odsto učenika u Srbiji postiže postignuće koje je niže od drugog nivoa, što je demarkaciona linija koja opisuje nizak nivo samostalnosti u izvršavanju osnovnih zadataka i nizak nivo kritičkog pogleda na korišćenje informacija iz različitih izvora. Za učenike koji nisu dostigli drugi nivo pismenosti možemo reći da nemaju zadovoljavajuće digitalne kompetencije koje su potrebne za efikasno, efektivno i sigurno korišćenje digitalnih tehnologija u školi i van nje“, navodi se u izveštaju za Srbiju, uz pojašnjenje da se drugi nivo računarske i informacione pismenosti smatra minimalnim standardom za efikasno korišćenje digitalnih alata u obrazovanju i za omogućavanje pojedincima da donose informisane odluke u digitalnoj eri.

Istraživanje je pokazalo i da nastavnici u Srbiji u svim fazama nastavnog procesa (pripremi, realizaciji i evaluaciji nastave) u manjoj meri koriste informaciono-komunikacionu tehnologiju (IKT) u odnosu na međunarodni prosek.

Nastavnici iz Srbije pokazuju visoku samoefikasnost u osnovnim IKT aktivnostima kao što su pronalaženje i procena nastavnih resursa, izrada prezentacija i ocenjivanje učenika (Es-dnevnik). Međutim, ona je značajno niža u oblasti saradnje u digitalnim okruženjima, korišćenja sistema za upravljanje učenjem i kreiranja digitalnih provera znanja. Upravo tu se, kažu nadležni, otvara prostor za pitanje da li bi dostupnost ličnih digitalnih uređaja učenika tokom nastave mogla da promeni takvu sliku.

„Mogućnost upotrebe ličnih uređaja učenika za potrebe učenja otvara novi prostor za razvoj ‘digitalne pedagogije’, kao i za osnaživanje nastavnika u kreiranju interaktivnih, savremenih, ka učenicima orijentisanih časova. Takav scenario podrazumeva jasne politike na nivou škole: pravila, smernice i kulturu poverenja, kako bi se osigurala bezbedna i konstruktivna upotreba tehnologije“, navode iz Zavoda.

Umesto restriktivnog pristupa, stručnjaci smatraju da je školama potrebna pedagoška strategija koja usmerava upotrebu ličnih uređaja učenika ka učenju.

„Hibridni model nastave, digitalne istraživačke aktivnosti, timski rad u onlajn učionicama, razvoj medijske i informacione pismenosti samo su neke od realnih mogućnosti za naše učenike. U takvom kontekstu, svako uključivanje mobilnog telefona ili tableta u nastavu dobija jasan obrazovni smisao“, ističu iz Zavoda.

Napominju da digitalna tehnologija sama po sebi ne stvara kvalitetno učenje, ali da to mogu da učine samo nastavnici koji umeju da je integrišu na pravi način.

„Zato je pitanje upotrebe ličnih digitalnih uređaja učenika u školi više od tehničkog ili disciplinskog pitanja. Ono je pokazatelj digitalne zrelosti škole koja želi da razvije odgovorne, misleće i digitalno kompetentne mlade ljude. Da li će škole prepoznati ovu priliku zavisi od toga koliko su spremne da povezuju, a ne razdvajaju, tehnologiju i pedagogiju, propise i potrebe, učenike i nastavnike“, kažu u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Krovni zakon iz oblasti obrazovanja ne zabranjuje upotrebu mobilnih telefona u edukativne svrhe. Ukoliko škola nema dovoljno školskih digitalnih uređaja, a zabranjuje vođenu, nadgledanu i kontrolisanu upotrebu ličnih digitalnih uređaja učenika tokom nastave i učenja onda nedovoljno osigurava poštovanje zakonskih odredbi koje se odnose na razvoj digitalne kompetencije učenika.

Treba imati na umu da je poslednjim izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisana obaveza da obrazovne ustanove svojim internim pravilnicima regulišu korišćenje mobilnih dok su đaci u školi.

U tom cilju Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je uradio „Smernice za upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u douniverzitetskom obrazovanju“, koje služe školama za izradu pravilnika kojim se uređuje oblast upotrebe mobilnih telefona, elektronskih uređaja i drugih sredstava tokom trajanja školskih časova, na odmorima, tokom vremena kada učenici obavljaju školske aktivnosti unutar i van škole (uključujući posete, izlete, ekskurzije, nastavu u prirodi i hibridnu nastavu).

U tom dokumentu jasno piše da je upotreba ličnih mobilnih telefona u školi predviđena isključivo u edukativne svrhe.

Čitavo poglavlje posvećeno je pitanju korišćenja ličnih digitalnih uređaja kao nastavnog sredstva, a u njemu se, između ostalog, navodi da za neke učenike koji dolaze iz nepovoljnog socijalnog konteksta, korišćenje ličnog uređaja može biti efikasnije od oslanjanja na uređaje koje pruža škola.

Koliko đaci koriste tehnologiju?

ICILS istraživanje je pokazalo da u Srbiji 28 odsto učenika koristi IKT uređaje u školi svakoga dana u školske svrhe, što je nešto manje od međunarodnog proseka (33 odsto) dok 47 odsto naših učenika koristi IKT u školi u neke druge svrhe, ne za učenje. To je više od međunarodnog proseka.

S druge strane, van škole IKT u školske svrhe svakodnevno koristi 52 odsto učenika u Srbiji, što je više od međunarodnog proseka koji je 47 odsto. U druge svrhe osim školskog učenja, IKT svakodnevno koristi 86 odsto đaka učenika u Srbiji. I tu smo iznad međunarodnog proseka.