Zaštitnik: Neiskren odnos vlasti

Janković je, na konferenciji Kuće ljudskih prava na kojem se razgovaralo o preporukama Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava za Srbiju, ukazao da se pitanje ljudskih prava u Srbiji ne shvata kao temelj jednog društva, već se to radi zbog nekog cilja, „zato što se mora“.

Čujemo da se to radi zbog Evrope, međunarodnih standarda, rekao je Janković.

Govoreći o trendu u svetu da se izbegava princip podele vlasti, Janković je rekao da se stvaraju kultovi ličnosti, ne samo u Srbiji već i u svetu.

„U Ustavu Srbije postoji princip podele vlasti, ali će to teško izgovoriti neko ko je u sistemu državne vlasti. Beže od toga kao đavo od krsta“, ocenio je on.

Vladavina prava je takođe marginalizovan postulat, jer, kako je istakao Janković, šta će nam pravo ako imamo individualnu volju i interes koji služi određenoj grupi ljudi.

Janković je rekao da, kada se u Srbiji govori o nezavisnim institucijama, postoji antagonizam prema njima.

„Neko je rekao ovde „neću predsednika koji će da mi zvoca“. Ako je to odnos dve poluge vlasti, kakav je onda odnos prema nezavisnim telima. Trend je da se nezavisne državne institucije dezavuišu kroz postavljanje podobnih rukovodilaca tih tela“, ukazao je Janković.

Janković je istakao i da se preporuke upućene Srbiji u najvećoj meri ne sprovode, a to je ilustrovao primerom da od 2004. godine nije usvojena definicija torture.

Prema njegovim rečima, nespremno se ide na sastanke Komiteta, ne pripremaju se odgovori ili se izbegavaju odgovori.

Kuća ljudskih prava Beograd je ove godine uz podršku Fondacije Kuća ljudskih prava iz Ženeve učestvovala u pisanju „izveštaja iz senke“, kao i na pripremnom sastanku na kom su u neformalnom razgovorima sa Članovima Komiteta UN za ljudska prava predstavili ključne izazove u ostvarivanju ljudskih prava u Srbiji.

Komitet je pozdravio usvajanje Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, Nacionalne strategije za poboljšanje poliožaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, usvajanje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao i ratifikacije pojedinih međunarodnih konvencija.

U izveštaju Komitet izražava zabrinutost zbog preovladavanja zločina iz mržnje, specijalno protiv Roma, diskriminacije LGBTI osoba i osoba sa HIV, isključivanja Roma, osoba sa invaliditetom, diskriminacije žena, nasilja protiv žena i dece, nerešavanja pitanja nestalih osoba, smrti ili nestanka dece iz porodilišta.

Ukazano je na pitanja zabrane torture i zlostavljanja, trgovine ljudima i prisilni rad, položaja osoba lišenih slobode, izbeglica i tražilava azila.

Komitet je zabrinut zbog navoda o javnom klevetanju i zastrašivanju medijskih radnika od funkcionera, sužavanja prostora za javnu debatu i naročito gonjenja novinara i aktera civilnog društva zbog izražavanja mišljenja.

Konstatujući privatizaciju medija, Komitet je i dalje zabrinut zbog nedostatka transparentnosti u pogledu vlasništva medija i tekućeg javnog uticaja na određene medije, navodi se u završnim zapažanjima o trećem preriodičnom izveštaju Srbije.