Zdrava hrana na obroncima Homolja

– Kad se život posmatra kao polupuna čaša, a ne poluprazna, onda je sve mnogo lakše. Kad imate dovoljno entuzijazma, ideja i podršku porodice i prijatelja, onda vam novac nije jedina stvar za koju treba da se borite i kojoj treba da težite. Naravno, uvek je dobro imati ga barem za osnovne potrebe. Konkretno, proizvodnjom sira nisam počeo da se bavim zbog zarade, već mi je to bio profesionalni izazov i hobi – počeo je svoju priču ovaj stočar i ugostitelj, koji je sa svojom suprugom u toku dana na farmi, a uveče u ugostiteljskoj radnji.

Njihovo stado dnevno im daje oko 80 litara mleka od kojeg proizvode čuveni kozji sir.

– Sve je nekako išlo logično. Samo se nadovezivalo. Počeli smo od tog mleka da proizvodimo „kriška sir“, koji svaka domaćica zna da napravi, ali smo kao izazov postavili sebi da oplemenimo taj proizvod tako da ja mogu da uživam u njemu kao i ostali koji žele da ga probaju. Onda smo naišli na još jedan problem. Niko nije hteo da nam oda tajnu tehnologije pravljenja tvrdog kozjeg sira, a literature, zbog višedecenijske zabrane uzgoja koza, nije skoro nije ni bilo. Uz pomoć prijatelja, veterinara Save, koji je takođe iz Kučeva, krenuli smo polako da eksperimentišemo. Bilo je tu mnogo prosutog mleka, mnogo nerviranja, mnogo promašaja, ali smo na kraju uspeli. Proizveli smo kozji polutvrdi sir, visokog kvaliteta, zatim sir u kome smo stavljali pečurke vrganje koji bi bez problema mogao da nosi etiketu zdrave hrane i brend naše porodice – kaže supruga Slobodanka.

Budimirovići su ovih dana odlučili da se oprobaju i u proizvodnji kozjeg sira u mešini, po tehnologiji odgajivača koza iz Crne Gore.

– Nadamo se da će sir iz kozje mešine biti hit i brend opštine Kučevo. U fazi smo probne proizvodnje, u toku je proces omekšavanja koža u koje smo stavili mekinje i kukuruzno brašno. Ovo traje dva meseca, kada ćemo u te pripremljene kože sipati kozje mleko sa dodatkom maje i ostalih đakonija, da bi sir dobio dobar ukus i aromu. Sve će to stajati u koži tri meseca, kada se završava tehnološki proces i sir bude spreman za tržište. Ako neko nije imao prilike da jede sir iz mešine, to je specijalitet koji se dosta traži i koji izgleda kao krem sir – dodaje Slobodanka.

– Odlučiili su da povećaju stado koza i do kraja života ostanu uz ovu pitomu i divnu životinju, koju mnogi nazivaju „pokretnom apotekom“, i „gospođom“, jer bira gde će da pase i, kako tvrde stručnjaci, dnevno preradi i po 1.500 različitih travki, kaže suprug Spasoje.

– Dnevno proizvodimo od 5-8 kilograma kvalitetnog kozjeg sira, koji se traži kao alva. Naši proizvodi traženi su i van granica Srbije, jer garstarbajteri znaju da za male pare dobiju hranu i lek. Prisutni smo i na beogradskom tržišu – kaže supruga Slobodanka koja vodi brigu o muži koza.

– Proizvodnja kozjeg mleka i sira može da bude ili ogroman tehnološki usavršen postupak, koji zahteva mnogo novca, ili porodična manufaktura, u kojoj svi članovi porodice rade svoj posao odgovorno. Samo tako može, jer ovo jeste ozbiljan i odgovoran posao. Početni ulog nije veliki. Dovoljno je da kupite nekoliko koza, kvalitetne genetike, umatičene i da učite, i to svakodnevno. Kad bolje razmislim, bilo je najlakše proizvesti, a malo teže prodati. Imao sam sreću. Moj sir je sam sebe prodao. Od čoveka do čoveka se pročulo i sada prodajem ovde iz svog dvorišta – objašnjava Slobodanka Budimirović, koja je učestovala na raznim takmičenjima u pripremanju „Zdrave hrane“ i osvajala vredne nagrade.

Iako u srednjim godinama, Spasoje i Slobodanka se ne predaju. Pošto jariće ne prodaju, veruju da će njihovo stado narasti i kako su nam na kraju naše posete rekli – voleli bi da kozji sir kao njihov brend, iz netaknute prirode, ovde fino upakovan, kao zdrava hranu i lek ponude kupcima širom naše Srbije i da od toga pristojno žive.