Neću se baviti pravnim normama u Zakoniku o krivičnom postupku jer je to posao za pravne stručnjake. Međutim, podsetiću javnost kakav je bio istražni postupak i kakva je sada tužilačka istraga. Tačno je da postoji veliki broj zaostalih javnotužilačkih i sudskih predmeta u radu, ali tačno je i to da se politički pritisak na pravosuđe ogleda i kroz finansijsko i smeštajno ograničenje, kao i u ograničenju zapošljavanja potrebne radne snage.
Prethodno, za sprovođenje istrage, odnosno saslušanje osumnjičenih i oštećenih, kao i prikupljanje svih dokaza neophodnih da bi se osnovana sumnja pretvorila u opravdanu, bio je zadužen istražni sudija. On je za sprovođenje istrage i drugih istražnih radnji koje mu je svojim aktom nalagalo tužilaštvo imao pet radnih dana u nedelji. Pored pet radnih dana, imao je svoju istražnu kancelariju, svog zapisničara, sudijskog pomoćnika i određenog referenta u pisarnici koji je brinuo o njegovim predmetima u radu, kao i o predmetima još dvoje troje sudija. Dakle, radio je samo to.
Od 1. oktobra prošle godine od istražnog sudije istragu je preuzeo i aktivno je vodi zamenik javnog tužioca. Međutim, za efikasno sprovođenje tužilačke istrage nedostaju zamenici javnog tužioca, tužilačko osoblje i kancelarije. Zamenici javnog tužioca imaju samo jedan dan za saslušanje stranaka u postupku jer nemaju kancelariju gde bi to radili pet dana u nedelji. Pored toga, zamenici javnog tužioca idu na suđenja i rade druge poslove iz svoje nadležnosti kao što su izdavanje naredbi o pretresu stana, raznim veštačenjima, pribavljanju listinga dolaznih i odlaznih telefonskih poziva, podizanje optužnica, sklapanje sporazuma o priznanju krivičnog dela, odlaganje krivičnog gonjenja… Nemaju svog zapisničara. Organizacija rada u pisarnici tužilaštva drugačija je nego u pisarnici suda. Referenti u tužilačkoj pisarnici zaduženi su upisnicima i predmetima po godinama a ne po zameniku javnog tužioca. Dakle, referent koji je zadužen za 2013. godinu, u stvari, zadužen je svim predmetima iz te godine i za sve zamenike. Veliki broj predmeta predstavlja veliki pritisak na mali broj zaposlenih, što može da doprinese većem broju grešaka u radu.
Republičko javno tužilaštvo sačinilo je dokument na osnovu ozbiljne analize postojećeg stanja u svim tužilaštvima, i isti uputilo Komisiji za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa. Naročito je analiziran priliv predmeta na mesečnom, kvartalnom i godišnjem nivou. Na osnovu te analize utvrđeno je da za sprovođenje uvedene tužilačke istrage nedostaje skoro 700 državnih službenika i nameštenika u tužilaštvima. Ipak, nije bilo uzaludno dopisivanje RJT sa Ministarstvom pravde, jer smo dobili novu radnu grupu za praćenje primene Zakonika o krivičnom postupku. Dobili smo i Komisiju za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje.
Tužilaštva su obavezna da traže saglasnost od Ministarstva pravde, što su i učinila. Ministarstvo pravde tražilo je saglasnost od vladine komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje. Formiraju se nove radne grupe, nove komisije, ali tužilaštva nikako da dobiju saglasnosti za prijem neophodnih radnika.
Autorka predsednica Sindikata pravosuđa Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
