Zlatna dunja s Dunava 1Foto: Radovan Balać

Do nedelje je Apatin bio samo prestonica piva ovog dela Evrope, a od pre dva dana upisan je na mapu gradova koji imaju festival rakije. Naime, na platou marine na obali Dunava održan je prvi Međunarodni festival rakije Gornje Podunavlje, koji je organizovalo Udruženje „Čuvari tradicije“.

Kako objašnjavaju organizatori, Horti Petar i Željko Vlatković, oko 200 proizvođača rakija prijavilo je blizu 500 uzoraka svih vrsta voćnih rakija, omiljenog napitka ljudi na Balkanu, ali i drugim krajevima Evrope, a bogami i ostalim kontinentima.

Doktor za rakiju prof. dr Ninoslav Nikićević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu nije imao nimalo lak zadatak da sve prijavljene uzorke kuša i oceni. Pored proizvođača iz Srbije, nadmetali su se i majstori rakije iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Bugarske.

Horti Petar, i sam majstor za rakiju, njegova travarica ponela je pehar kao najbolja u toj kategoriji u Gornjem Podunavlju, kaže da im je cilj da festival doprinese pospešivanju kvaliteta domaćih rakija. Jer, mimo uvreženih mišljenja, stručnjaci ocenjuju da kvalitet rakija u Srbiji nije na zavidnom nivou.

Ali zato su u Apatin stigle sve same vrhunske voćne rakije. Po oceni stručne komisije, najbolja je rakija od dunje iz Rače Kragujevačke, a na drugom mestu opet dunjevača, treća loza iz Makedonije. Pobedniku Slobodanu Seniću je pripala nagrada kazan za pečenje rakije od 100 litara, drugoplasiranom prohromsko bure od 100 litara, a za treće mesto hrastovo bure od 50 litara. U svim kategorijama dodeljeni su pehari i medalje za tri prvoplasirane rakije…

Ravnopravno sa muškarcima nadmetalo se i 14 dama, koje su dobile priznanja u gotovo svim kategorijama. Jadranka Mandić iz Sombora dobila je zlatnu medalju za kajsijevaču i srebrnu za šljivovicu. Kajsijevača je ocenjena za najbolju rakiju Gornjeg Podunavlja u toj kategoriji. Jadranka kaže da sve ravnopravno radi sa suprugom od skupljanja kajsija do održavanja koma, a zajedno i peku rakiju u mini kazanu. „Za sebe i prijatelje“, dodaje Jadranka.

– Ne boli glava kad se popije litra, dve – ubacujem šaljivo. „Ne“, smeje se ona.

Iz Ljutova kod Subotice stigao je Mario Crnković, kaže da je posao nasledio od oca, a peče ih od voća iz sopstvenih voćnjaka.

– Meni je najdraža kajsijevača, podigao sam voćnjak na dva i po hektara, a pečemo i šljivovicu, viljamovku, imamo i trešnjevaču i višnjevaču. One se konzumiraju u malim količinama pre jela – priča Mario.

Mirza Velić došao je iz Jablanice u BiH. Pitam ga šta odlikuje njegove rakije.

– Odlikuje ih čistoća, lep miris i dobar ukus – spremno odgovara.

– Može se mnogo popiti – nastavljam sa pitanjima.

– Zavisi ko je kako uporan, može pet-šest čašica, sve posle je rizično – smeška se Mirza i posebno ističe travaricu sa desetak vrsta lekovitih trava.

Iz Like, selo Visuć kraj Udbine, gde mu žive roditelji, Željko Milošević, iz Beograda, izložio je čajeve, meleme, rakije i likere iz Like.

– Rakije iz Like peku se od neprskanog voća, pa se može reći da su organske – veli Željko.

Milivoje Rajković iz Zuca, podno Avale, peče sve vrste rakija u svojoj destileriji. Po čemu se odlikuju rakije sa Avale, pitam Milivoja, a on odgovara kao Dragan Nikolić u reklami za kafu:

– I miris i ukus – kaže i dodaje da je se u Srbiji peče sve bolja rakija.

– Zašto se za rakiju kaže da je mučenica – pitam Milivoja.

– Ha, ha, mučenica, dok dođe od voća do čašice.

– To kažu više oni što je piju nego oni koji peku, kažem, a Milivoje potvrdno klima glavom.

Rakije „carske kapi“ iz destilerije „Stanišić“ predstavio nam je Mesaroš Karolj.

– Naše rakije su zaštićene na državnom nivou. Već četiri godine proizvodimo kvalitetne rakije. Odlikuje ih jaka aroma, pitke su blage rakije za uživanje. Imamo 17 vrsta: od jagode, maline, trešnje, do jabuke, viljamovke… – kaže Karolj.

Probao sam, ne na apatinskom festivalu, razne rakije, bilo je u Kovilju kod Novog Sada i rakija od paradajza, kupusa i koječega, naravno čuvenih dudara, mnogi su je doneli i u Apatin, ali, bar za mene izdvojila se rakija koju je doneo Mihal Kolar iz hrvatskog mesta Prelog u Međumurju – rakija od piva. Kakva je to rakija i kako se proizvodi, znatiželjno pitam Mihala.

– Sipa se pivo u kazan i peče – smeje se Mihal i nastavlja: Peče se na tihoj vatri, jer ako se pojača, napravi se pena. Rakija je kao viski, ali mora da odleži u hrastovoj barik bačvi, minimalno dve-tri godine.

Ta rakija od piva, koja je odležala samo šest meseci, proglašena je najboljom u kategoriji ostale rakije.

Pored raznovrsnih rakija na štandovima je bilo i meda i proizvoda od meda, raznih rukotvorina, kolača i bombona, za svakoga ponešto. Organizatori zadovoljni što je sve prošlo kako treba i bez kiše. Doviđenja, kažu, do naredne godine.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.