Kako je zvanično objašnjeno, Barak Obama je sa žaljenjem morao da propusti priliku za susret sa starim i nekim novim kolegama iz mnogih zemalja i – vođen svojim prečim i važnijim poslovima – zahvalio se na pozivu za učešće u Rio de Žaneiru na ovonedeljnoj globalnoj konferenciji UN o održivom razvoju.
Za isto to (da prepuste svojim saradnicima zastupanje na „zelenom samitu“) opredelili su se i Dejvid Kameron, Angela Merkel i još desetak najavljenih glavnih učesnika tog skupa, svi oni sa manje-više identičnim opravdanjem za tu ekskivažu standardnom floskulom o neodložnim državnim obavezama.
U međuvremenu, ta epizoda sa UN okupljanjem u Riju skrajnuta je na marginu američkih reagovanja publicitetom koji je dobio ponedeljnički Obamin susret sa Putinom, u okviru samita Grupe 20 u meksičkom letovalištu Los Kabos. Ističe se da je sirijska kriza bila tom prilikom apsolutno u centru pažnje, sa indikativnim energičnim odbijanjima Bele kuće i Stejt departmenta nesmanjenih optužbi ruske strane da SAD sa NATO saveznicima nastoje da „rušenjem Asada i njegovog režima prevaziđu okvire rezolucije Saveta bezbednosti, po receptu primenjenom prošle godine u obračunu sa Gadafijem u Libiji“.
U „povremeno varničavom dijalogu“ predsednika (kako su ga opisale američke kolege), pored Obame sedela je šefica diplomatije Hilari Klinton, koja je prošlog meseca naljutila Moskvu optužbom o navodnoj ubrzanoj prodaji Siriji borbenih ruskih helikoptera „koji se mogu upotrebiti protiv civilnog stanovništva, uprkos najstrožoj zabrani Saveta bezbednosti“.
Pred dolazak na samit sa Putinom, Klintonova se za tu optužbu javno korigovala vađenjem da je u pitanju bio „nesporazum“ – što će reći, javnim prihvatanjem obrazloženja Moskve da su sporni helikopteri prodati Siriji „mnogo ranije, a da su nedavno bili poslati u Rusiju posle redovnog servisiranja“. Iz Los Kabosa nije bilo dodatne informacije kako su Putin i Lavrov reagovali na to objašnjenje Amerikanaca. A pogotovu imajući u vidu činjenicu da se, samo 24 sata kasnije, u Vašingtonu ponovo oglasio jedan viši predstavnik Stejt departmenta poznatom mantrom da „SAD žele da vide obustavu prodaje oružja Asadovom režimu, jer smatramo da su oni demonstrirali spremnost da upotrebljavaju vojsku protiv svog civilnog stanovništva“.
Bilo kako bilo, udarna TV storija u Americi bila je preksinoć pokrivena snimcima nasmejanih Obame i Putina (posle njihovog dvočasovnog razgovora), koji su za javnost imali jedino da obznane da su se saglasili o „potrebi da se neodložno i bezuslovno zaustavi nasilje u Siriji“. U tom kontekstu, nikakvo naoružanje nije bilo pomenuto: ni ono rusko, kojim je već decenijama snabdevena sirijska armija, niti ono američko, spremno za isporuku pobunjenicima „protiv diktatorskog režima u Damasku“ koji traže od Vašingtona i od NATO-a konkretnu pomoć i logističku podršku u repriziranju regionalnog scenarija viđenog već nedavno u Libiji, Egiptu, Tunisu…
– Saglasili smo se o potrebi zaustavljanja nasilja u Siriji. Kao i o pokretanju političkog procesa kojim će se sprečiti građanski rat i stravične scene koje smo videli poslednjih nedelja – rekao je predsednik SAD, dok je Putin na sve to uglavnom samo potvrdno klimao glavom i ćutke odobravao.
Bio je to prvi Obamin susret sa Putinom od marta, kad se ovaj vratio u Kremlj na položaj predsednika Rusije, izvestio je tim povodom CNN, uz informaciju da je američki predsednik (u zajedničkom blic istupanju pred kamerama) i bio još koliko-toliko govorljiv. Za razliku od Putina, koji se zadovoljio time, kako je naglašeno, da obavesti javnost o „svom pozivu Obami da poseti Moskvu pre novembarskog izbornog duela sa Romnijem“.
I, da se pomene za kraj (što u perspektivi sigurno nije i najmanje važno) da je Obama u utorak, pred odlazak iz Los Kabosa, ceo sat „privatno razgovarao“ sa predsednikom Kine Hu Đintaoom. Javnosti su uskraćene informacije o temama i, uopšte, o ikakvom konkretnom detalju tog susreta, tako da su se mediji uhvatili jedinog što im je bilo dostupno u tom sušnom periodu.
A to jedino bilo je reagovanje na upravo objavljen izveštaj kredibilnog Pju istraživačkog centra po kome su doseljenici iz Azije – prvi put u istoriji – ove godine prevazišli „Latinose“ po broju novopristiglih imigranata u SAD. Konkretno: u ukupnom zbiru legalno registrovanih doseljenika, procenat došljaka iz Azije – pre svega Kineza, Vijetnamaca, Kambodžanaca, Japanaca i ostalih – povećan je protekle decenije (2000-2010) sa 19 na 36 odsto, dok je dosad tradicionalno dominantna „braon emigracija“, iz Meksika, Centralne Amerike, Kariba i Južne Amerike, smanjena sa nekad neprikosnovenih 59 odsto – na sadašnjih 31 odsto.
Nema, zasad, nagoveštaja da li su Obama i Hu Đintao pominjali u Los Kabosu tu demografsku erupciju, među čijim su nosiocima, kako se navodi, veoma prisutni i tehnološki visoko obrazovani pripadnici novopridošle „žute emigracije“. I pored toga, veoma je izvesno da je sad samo pitanje dana kad će se i ta tema uveliko zavrteti u tekućoj američkoj predizbornoj kampanji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
