Anketna komisija: Da je građevinska inspekcija izašla na teren ne bi bilo ni pada nadstrešnice, ni političke krize

Članovi ove komisije istakli su da su inspektori Republičke građevinske inspekcije makar jednom izašli na teren, sigurno bi utvrdili nepravilnosti koje bi dovele do zatvaranja gradilišta, te se, verovatno, pad nadstrešnice nikada ne bi ni dogodio, kao ni studentske blokade i politička kriza.

Zbog toga, članovi Anketne komisije traže odgovor od Republičke građevinske inspekcije da objasni pre svega porodicama stradalih, a onda i ostalim građanima Srbije, zašto nisu postupili po zakonu i izvršili kontrolu objekta.

Takođe, članovi komisije odbacili su ranije iznetu tezu Republičke građevinske inspekcije da „nije dobila prijavu o radovima“ i da „nije znala za radove“, ukazujući da su svi mediji izveštavali o tome.

Profesor na Građevinskom fakultetu Vladan Kuzmanović izjavio je na konferenciji za medije da je Republička građevinska inspekcija bila nadležna da kontroliše radove na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu.

Iako je, kako je rekao, u postupku koji se vodi pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu bilo spekulacija da je inspekcija postupala, Kuzmanović je objasnio da se radi o zapisnicima Pokrajinske inspekcije koji se isključivo odnose na funkcionisanje te stanice u saobraćajnom smislu.

„Znači, oni su u ovom periodu od tri godine, koliko su trajali radovi na rekonstrukciji, kontrolisali da li je promenjen zimski ili letnji red vožnje, radove na kontaktnoj mreži i tako dalje, ali nikakvog postupanja Republičke građevinske inspekcije nije bilo“, naglasio je Kuzmanović.

Podsetio je da je ona sastavni deo Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i primetio da se na sajtu ovog ministarstva nalazi na poslednjem mestu.

„To sve govori o tretmanu Ministarstva prema Republičkoj građevinskoj inspekciji. Mene ovo podseća kao da je za Ministarstvo ova inspekcija trinaesto prase. Ako tome dodate da je popunjenost građevinske inspekcije od 40 do 70 odsto, vidimo da je ova republička služba desetkovana i jasno pokazuje kakav je odnos Ministarstva prema ovoj inspekciji“, rekao je Kuzmanović.

Ističe da je to postala jedna „potpuno nefunkcionalna služba“ i sa „tragičnim posledicama“, što se pokazalo na slučaju Železničke stanice u Novom Sadu.

Kuzmanović je podsetio da se Republička građevinske inspekcija pred Tužilaštvom branila tezom da nije bila obaveštena o radovima na stanici u Novom Sadu i da nije postojao sistem komunikacije sa Ministarstvom, što je profesor demantovao rekavši da danas postoji Centralna evidencija objedinjenih procedura (CEO).

„U okviru te baze podataka, svi dokumenti koji se stave na CEO su javno dostupni. Tako da inspekcija može da vidi i lokacijske uslove, i prijavu radova i građevinsku dozvolu i projektnu dokumentaciju. Dakle, sve ono što postoji u procesu izgradnje jednog objekta“, ukazao je Kuzmanović.

Takođe, istakao je i da postoji direktna komunikacija između Ministarstva i Republičke građevinske inspekcije u okviru jednog internog Centralnog informacionog sistema (CIS).

Profesor je naglasio da je nemoguće da Republička građevinska inspekcija nije znala da su izdati lokacijski uslovi, da postoji građevinska dozvola, da je u nekom trenutku izdata i prijava radova

„Tako da takve teze ove inspekcije ne stoje“, istakao je Kuzmanović.

Naveo je da obaveze koje Republička građevinska inspekcija prema zakonu ima nisu kozmetičke, već suštinske koje su od neprocenjivog značaja i za kvalitet izgradnje i za bezbednost objekta.

Građevinski inženjer Danijel Dašić ponovio je da Republička građevinske inspekcija nije izašla nijednom na teren, a da je njen prvi izlazak bio tek 2. novembra, nakon pada nadstrešnice, kako bi zatvorila gradilište.

„Veoma je teško objasniti kako je moguće da Republička građevinska inspekcija nije znala za tako veliki projekat, vredan više od milijardu evra i koji je najveći projekat u poslednjih nekoliko godina u zemlji i koji je izuzetno vidljiv, koji, pritom, vodi Ministarstvo građevine čiji ministar se nalazi na nekoliko kancelarija od njih i koji je, koliko znamo po dopisu Jelene Tanasković, vodio i upravljaju ovim projektom. Kako oni nisu znali za radove na Železničkoj stanici?“, upitao je Dašić.

Podsetio je da su radovi otvoreni 4. septembra 2021. godine, što je bilo pompezno ispraćeno u medijima, a da građevinska inspekcija nije izašla na teren.

Zatim, prema građevinskim dnevnicima, radovi su zvanično počeli 10. novembra, a ni tada građevinska inspekcija nije izašla.

Nakon toga, bilo je prvo svečano otvaranje stanice kojem su prisustvovali Aleksandar Vučić i Viktor Orban, i koje je takođe bilo ispraćeno u medijima, a građevinska inspekcija ni tada nije reagovala.

Dašić je naveo da ni tokom 2024. godine, kada su ubrzani radovi na rekonstrukciji Železničke stanice, nije bilo izlaska na teren inspektora Republičke građevinske inspekcije.

Istakao je da se inspektori nisu pojavili ni 5. jula 2024. godine, kada je po drugi put otvorena Železnička stanica u Novom Sadu, što je takođe bilo ispraćeno u medijima. Podsetio je da je otvaranju prisustvovao vrh vlasti među kojima su bili Goran Vesić i Maja Gojković.

Dašić je rekao da su radovi na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu prijavljeni tek 16. oktobra 2024, odnosno dve nedelje pre pada nadstrešnice. Ni nakon te prijave radova, Republička građevinska inspekcija nije izašla na teren.

„Republička građevinska inspekcija da navedene razloge za nepostupanje“

Pravnica Sofija Mandić izjavila je da je u bilo kom od gorenavedenih trenutaka Republička inspekcija izašla na teren ona bi primetila brojne nezakonitosti koje bi dovele do zatvaranja gradilišta.

„A ona bi sa visokom sigurnošću mogli da tvrdimo da ne bi došlo do ovih posledica koje, na žalost, imamo danas, a to je da imamo 16 preminulih osoba i jednu teško povređenu osobu. Dakle, da je građevinska inspekcija postupala mi danas ovde ne bismo sedeli i ne bismo uopšte razgovarali o ovoj temi, da ne pričam o tome da ne bi bilo studentskih protesta i velike društvene krize u kojoj se nalazimo“, rekla je Mandić.

Istakla je da je gradilište bilo neophodno zatvoriti ne govori samo činjenica da je nadstrešnica pala 1. novembra, već i činjenica da su radovi na Železničkoj stanici u Novom Sadu prijavljeni 15 dana pre nego što se nadstrešnica urušila.

„Tek, 16. oktobra 2024. se izdaje potvrda investitoru Infrastrukturama železnica Srbije i potvrđuje se prijava radova, između ostalog i na rekonstrukciji stanične zgrade. Tri godine pre toga, dok su trajali radovi, mi smo imali gradilište bez prijave radove, i u tom smislu je građevinska inspekcija bila dužna da izađe na teren i da zatvori gradilište“, rekla je Mandić.

Da se potencijalno radi o svesnom neprijavljivanju radova od strane Infrastrutktura železnice Srbije, dodaje Mandić, govori činjenica da su prijavili gradilište inspekciji rada, ali ne i građevinskoj inspekciji.

Mandić je istakla da Anketna komisija ne može sa sigurnošću da tvrdi koji su razlozi zašto Republička građevinska inspekcija nije izašla na teren, te navela da zbog toga zahtevaju da to objasni porodicama žrtava nadstrešnice i ostalim građanima Srbije.

Dodala je da je apsolutno neshvatljivo da Tužilaštvo ne vodi nijedan postupak protiv građevinskih inspektora i da je Tužilaštvo prihvatilo tezu Republičke građevinske inspekcije da „nisu imali nalog“ i da „nisu znali za radove“.

Mandić je ukazala da je prema našim zakonima svaki građevinski inspektor, bez naloga svog nadređenog, dužan da izađe na lice mesta u svakom trenutku ukoliko bi smatrao da je neko gradilište, ili nelegalno, ili ukoliko na bilo koji način može biti opasnost po zdravlje i bezbednost građana.

„Evropski sud za ljudska prava ima izuzetno bogatu praksu kojom ukazuje da su delotvornost i efikasnost inspekcijskog nadzora na gradilištu u neraskidivoj vezi sa zaštitom prava na život ili, drugim rečima, da je odsustvo inspekcijskog nadzora direktan atak na živote građana“, zaključila je Mandić.