Ariljski SES punom parom, u Užicu blokada od starta

Savet u Arilju mogao bi da bude primer dobre prakse, jer predstavnici svih triju socijalnih partnera rešavaju probleme u toj lokalnoj samoupravi i, kako poručuje njegov predsedavajući Radomir Krčedinac, za osnivanje i dobro funkcionisanje tog tela u drugim opštinama i gradovima potrebno je malo više saradnje i razumevanja među socijalnim partnerima.

– Ukoliko se pojavi problem, raspravu o njemu veoma brzo uvrstimo u dnevni red, razgovaramo sa predstavnicima preduzeća i sindikata i ponudimo rešenje. Ako predloženo rešenje nije u nadležnosti lokalne samouprave, obraćamo se ministarstvima, što smo učinili nekoliko puta i od njih dobili pomoć i podršku, kaže za Radnik Krčedinac, koji je i član Opštinskog veća Arilja, a potom ističe da ariljski savet odlično sarađuje sa istim telom na republičkom nivou. Taj savet se sastaje po potrebi, a dešavalo se da se sednice održavaju i nekoliko puta mesečno. Nameravaju da uskoro pozovu ministra Mlađana Dinkića kako bi mu predočili probleme u poslovanju ariljskih privrednika, kao što su iznosi poreza i doprinosa, nelojalna konkurencija, rad na crno, slab rad inspekcijskih službi…

– Svi članovi OUP rade legalno, tako da je i njima u interesu da se spreči siva ekonomija. Zbog toga je Savet pokrenuo akciju pod nazivom „Stop radu na crno“ i zatražio podršku lokalne samuoprave i nadležnih inspekcijskih službi, ističe za Radnik Snežana Radonjić, sekretarka Samostalnog sindikata Arilja i ističe da je lokalni savet veoma aktivan i da je organizovao niz uspešnih skupova, tribina, savetovanja, susreta predstavnika sindikata, poslodavaca i inspekcijskih službi.

Sa druge strane, iako je Užice bilo među prvim lokalnim samoupravama u Srbiji koje su osnovale SES, to telo već godinama ne postoji.

– Prethodna gradska vlast i poslodavci nisu bili za to zainteresovani. U međuvremenu se pojavio problem – ko će predstavljati poslodavce, jer u Užicu ne postoji njihovo reprezentativno udruženje, ukazuje Petrašin Drulović, predsednik Samostalnog sindikata Zlatiborskog okruga, a potom dodaje da je jedan od razloga što Užice nema taj savet, to što „poslodavci i lokalna samouprava doživljavaju sindikate kao remetilački faktor“.

– Nema naznaka o konstituisanju SES-a, a to za sada i nije moguće, jer u Užicu ne postoji reprezentativno udruženje privrednika. S druge strane, velika preduzeća u gradu, poput dveju valjaonica, „Jedinstva“ i drugih uspešnih firmi, nisu članice udruženja poslodavaca koja su reprezentativna na republičkom nivou, već Regionalne privredne komore Užice, objašnjava Drulović. Na pitanje kako rešiti problem, on kaže da je neophodno uspostaviti konsenzus svih socijalnih partnera oko toga da je to telo neophodno, posebno u sadašnjem trenutku.

– Međutim, i jednima i drugima odgovara da tog saveta ne bude, jer ne moraju da pribavljaju mišljenja i stavove predstavnika sindikata. S druge strane, pitanje predstavnika poslodavaca zakonodavac bi morao da reši drugačije, a jedno od rešenja moglo bi da bude da poslodavce predstavljaju preduzeća koja su članovi privrednih komora, zaključio je Drulović.

Branko Gavrilović, član Gradskog veća zadužen za socijalnu politiku, najavio je za Radnik da bi taj savet mogao da bude konstituisan do kraja godine, uz podsećanje da je bilo pokušaja prethodne užičke vlasti da se on formira, zalaganjem Brankice Jeremić, bivše pomoćnice gradonačelnika za socijalnu politiku, ali ona, kako kaže, nažalost nije imala podršku.

– Trenutno smo u procesu konstituisanja Saveta. To moramo da učinimo, jer smo uslovljeni regionalnom strategijom za socijalnu politiku, a krajnji rok je kraj ove godine, dodaje Gavrilović, objasnivši da „nikome nije u interesu da to telo postoji samo formalno, već da bude funkcionalno, da razmatra realne probleme i da nudi rešenja u interesu svih socijalnih partnera i građana Užica“.

– Imamo Savet za zapošljavanje, koji je neka vrsta spone između poslodavaca i onih koji nisu zaposleni i ne bi trebalo da se preklapaju nadležnosti ta dva saveta, istakao je Gavrilović i objasnio da će u SES-u biti predstavnici sindikata, lokalne samouprave, Centra za socijalni rad, udruženja osoba sa invaliditetom, poslodavci, kao i svi oni čije aktivnosti utiču na socijalno-ekonomske prilike u gradu.

Nezainteresovanost poslodavaca

„Moguće je da je nezainteresovanost poslodavaca bio jedan od razloga što savet do sada nije konstituisan, ali nije bilo sluha ni u prethodnoj gradskoj vlasti. Moguće je da rad tog saveta nisu ozbiljno shvatili ni ostali partneri, ali to sada moramo da promenimo, kako bi se Savet konstituisao i počeo da radi“, poručuje Branko Gavrilović.

Paradoks u malim firmama

„Paradoks je da u manjim preduzećima sindikat uopšte ne postoji, jer njihovi vlasnici to sprečavaju na razne načine, a s druge strane sa njima predstavnici sindikata treba da pregovaraju u socijalno-ekonomskom savetu“, navodi Petrašin Drulović i predlaže da poslodavce u tom savetu predstavljaju preduzeća u kojima postoje i nesmetano rade sindikati.