Banatski paori nisu odustali od udruživanja

U tom kontekstu posmatrano ne čudi podatak da su na ovom području aktivne dve zemljoradničke zadruge – Begej i Zrenjanin, koje brinu o svojim članovima na način kako to zadrugarstvo podrazumeva, a to je zajednički nastup na tržištu, kreditiranje, nabavka repromaterijala za setvu, skladištenje, prodaja. U zadruzi Zrenjanin, koja je osnovana još 1949. godine, kažu da su našli način da sačuvaju zadrugarstvo, ali ukazuju i na to da je adekvatnim agrarnim merama neophodno zaustaviti pad poljoprivredne proizvodnje. Ova zadruga ima 73 zadrugara i oko 200 kooperanata i svi se bave ratarstvom, dok je stočarstvo potpuno zanemareno.

– Naša je obaveza da kooperantima obezbedimo sve što je potrebno za setvu. Oni se zadužuju za određenu kulturu i kad recimo pšenica bude požnjevena, kooperanti predaju svoj proizvod na ime zadruge i tako se razdužuju. Sem toga, kooperantima se pruža mogućnost i da kompletnu proizvodnju predaju na čuvanje ili da je prodaju, kako već žele, ili moraju. Naši zadrugari zadovoljni su ovogodišnjim prinosom pšenice, ali ne i otkupnom cenom. Ni kvota od 583 vagona nije zadovoljavajuća s obzirom na to da je ove godine požnjeveno od 30 do 250 vagona po proizvođaču. Imali smo situaciju u toku žetve da je polovina robe zadužena i po završetku žetve prodata, dok je drugi deo proizvodnje stavljen na zalihe. Proizvođačima je do sada isplaćeno 200 vagona pšenice – kaže za Danas Zorica Galović, direktorka zemljoradničke zadruge Zrenjanin.

Ona podseća da ova zadruga okuplja i male i velike proizvođače, računajući i ratare koji su u sistemu PDV-a, a sarađuje i sa svim velikim dobavljačima u okruženju kao što su Agrovet Melenci, Agrobačka, Agrotrading i MK Komerc. Objašnjavajući razloge zbog kojih ne izlaze samostalno na berzu, naša sagovornica ističe da to podrazumeva velike količine robe, a zadruga nema sopstveno skladište. Uz konstataciju da je pšenica berzanska roba, direktorka zrenjaninske zadruge naglašava da je za uspešno trgovanje potrebno da se znaju svi parametri, pri čemu je naročito važna cena.

– Što se ovogodišnjeg trgovanja pšenicom na berzi tiče, pustili smo zahteve i kao zadruga i u ime pojedinaca, ali od devet naših proizvođača samo su dvojica dobila odobrenje za isporuku robe. Taj posao još nije završen, još uvek kontaktiramo sa berzom u vezi sa skladištenjem njihove pšenice, reč je o devet vagona pšenice, jer su sva okolna skladišta popunjena. Cena je sa 16 dinara (sa PDV-om) pala na 15,50 dinara. Naš veliki problem je što nemamo sopstveno skladište, pa smo lagerujući robu kod nekih zrenjaninskih firmi, konkretno u Ipoku i Žitoproduktu, prethodnih godina pravili gubitke. Ti dugovi ni do danas nisu izmireni. Imamo sudsku presudu, ali do novca nikako ne uspevamo da dođemo. Taj novac bi bio upotrebljen u obrtu, za kupovinu repromaterijala – objašnjava Zorica Galović.

Članovi ove zadruge su samo Zrenjaninci, mnogi su vlasnici sopstvene zemlje, ali dosta njih uzima i njive u zakup. Uglavnom koriste zastarelu mehanizaciju, a svoje proizvode smeštaju u skladišta koja se nalaze u delovima grada koji su im najbliži. Proizvode pšenicu, kukuruz i suncokret, dok je proizvodnja šećerne repe svedena na minimum. U zadruzi je zaposleno šestoro ljudi, koji su zaduženi da stalno budu u kontaktu sa proizvođačima, da organizuju otkup i predaju repromaterijal. Kada nije sezona poljoprivrednih radova, organizuju se predavanja.

Pitanje koje i te kako muči zadrugare jeste: da li će i kada zadrugama biti vraćena oduzeta imovina? Oni se pozivaju na Zakon o zadrugama iz 1990. godine, kojim je propisano da se zadružna imovina vrati ranijim korisnicima kojima je oduzeta bez naknade, što je potvrdio i Zakon iz 1996. godine. U sudovima Srbije vodi se na hiljade sudskih sporova, a samo je mali broj zadruga uspeo da vrati svoju imovinu. Na području Vojvodine nacionalizacijom je oduzeto oko 700.000 oranica, a za obeštećenje vlasnika zemljišta, prema nekim računicama, potrebno je da država izdvoji oko 800 miliona evra.

Oduzeto više od 560 hektara oranica

– Povraćaj oduzete zemlje mnogo bi značio i zadruzi i kooperantima, koji bi u tom slučaju lakše dolazili do obradivih površine i ne bi morali da zavise od ishoda licitacija. Inače, ponuda obradive zemlje u okolini Zrenjanina manja je od potražnje, a kakva je jagma za komadom dobre oranice, govori i podatak da cena stalno raste i sada se kreće oko 7.000 evra po jutru. Mi od države potražujemo više od 560 hektara oranica. Sudskom presudom utvrđeno je da bi trebalo da nam se vrati 50 hektara zemlje kod Lukićeva, ali pošto smo potraživali 57 hektara, žalili smo se na presudu. Što se tiče lokacije Zrenjanin 3, tu potražujemo 370 hektara, a na sudskoj raspravi u oktobru videćemo šta se dešava u sporu i šta možemo da očekujemo – komentariše Zorica Galović, direktorka Zemljoradničke zadruge Zrenjanin.