Gorana Radosavljevića poznaje malo ko od onih kojima će narednih nedelja da kroji i skroji restitucionu kapu. Ne zna se tačno ni kad ga je i da li ga je Vlada Srbije formalno imenovala na mesto predsednika Radne grupe za koncipiranje zakona o restituciji. Ali ne samo da ga je kao ličnost na tom mestu nekoliko puta promovisao Božidar Djelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije, nego Radosavljević u tom svojstvu već komunicira sa zainteresovanim udruženjima građana čijim je precima ili njima samima imovina posle Drugog svetskog rata nacionalizovana.
Radna grupa kojoj je Radosavljević na čelu, trebalo bi, kako je objavio Djelić, pre letnjih odmora da sačini nacrt zakona o restituciji. Radosavljević ima 34 godine, pošto je završio Ekonomski fakultet u Beogradu, magistrirao je matematičku ekonomiju i ekonometriju na Školi za visoke studije društvenih nauka u Parizu. Od 2007. godine angažovan je u kabinetu Božidara Đelića i u ovoj i u prethodnoj vladi.
Radosavljevićev prethodnik na oba pomenuta mesta, Slobodan Ilić, ispao je iz Vlade Srbije iz drugih razloga, ali je teško zamisliti da bi na čelu radne grupe za restituciju ostao i posle odluke Ustavnog suda kojim je zakon o restituciji crkvene imovine proglašen ustavnim. Jer, Ilić je izjavljivao da bi za baš za takav slučaj, Vladi Srbije ostajalo samo da se samoubije. Vlada se nije samoubila nego je na Ilićevo mesto izabrala drugog. Da li je ova promena za građane Srbije zainteresovane za restituciju bitna?
„Ne poznajem gospodina Radosavljevića, ali bih više voleo da na njegovom mestu vidim čuvenog pravnika. U toj ideološkoj grupaciji koja čini Vladu Srbije, nema pravnika koji će umeti da napravi taj zakon“, kaže za Danas bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, koji ne odustaje od tvrdnje da je nacrt zakona o restituciji koji je on svojevremeno ostao najbolje rešenje.
Mile Antić iz Mreže za restituciju imao je priliku da upozna novog šefa Radne grupe za restituciju pre dvadesetak dana kad su se zainteresovani za taj posao sastali sa potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem. „Mi sutra šaljemo zahtev da se našim predstavnicima omogući učešće u radu te grupe. Mislim da je Radosavljević na njeno čelo postavljen kao neko ko treba operativno da vodi poslove u vezi sa zakonom. Pitanje je koliko takve osobe uopšte odlučuju. Mada, njegovom prethodniku Slobodanu Iliću nije bilo sporno što je ta imovina oduzeta, a i sam Đelić se više puta izletao sa stavom da je to što je sa imovinom urađeno 1945. godine i kasnije bilo u redu“. Jedino iskustvo koje Mreža za restituciju ima sa Radosavljevićem je da se na jedan mejl upit beogradskog udruženja te mreže nije ni osvrnuo, a da je na dopis novosadskog udruženja iste mreže promptno odgovorio, mada kurtoaznim pismom.
Mile Antić tvrdi da je za poslove restitucije još od 2007. godine ključna ličnost Božidar Đelić. On je u kratkotrajućoj Vladi DS-DSS iz te godine bio zadužen za rešavanje pitanja javne svojine i vojne imovine, a sudbina restitucije direktno je zavisna od tretmana javne svojine, smatra Antić. „Sad je donet zaključak vlade kojim se Đelić ovlašćuje da u okviru Ministarstva finansija koordinira poslovima oko pitanja javne svojine“ o čemu bi takođe trebalo da se pripremi zakon.
Prema informacijama Danasa, vlasti u Srbiji tako teško ide sa rešavanjem ovog pitanja, da će Evropska unija gledati da u svojoj organizacionoj šemi nađe nešto poput Venecijanske komisije da ideje Vlade Srbije za rešavanje ove stvari analizira.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
