Briga za potrošače ili sticanje političkih poena: Šta stoji između sukoba Deleza i države?

„U redu je da zaradite, u redu je i da zaradite mnogo, ali nemojte da ogulite kožu s leđa narodu“, ovako je predsednik govorio u septembru opravdavajući donošenje Uredbe o ograničenju marži koja je doneta zbog visokih cena hrane.

I izgleda da je zaista tako i bilo, da su visokim cenama trgovinski lanci građanima „gulili kožu s leđa“.

To je posebno postalo jasno nakon izjave guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanke Tabaković, koja je otkrila da je Delez, mada nije precizirala kada, fingirao postupak likvidacije kako bi iz Srbije izneo oko 130 miliona evra, bez plaćanja poreza.

„Delez u Srbiji ostvaruje značajnu dobit. Svojeveremeno smo saznali da Delez treba da isplati 120-130 miliona evra i mi mislimo dobit, to je logično, isplate dobit i plate državi porez. Obavi se ta transakcija, međutim u izveštaju o dividendi ne pojavljuje se taj iznos, dobijemo drugu šifru – isplata likvidacione mase“, rekla je Tabaković.

Objasnila je da je Delez tada osnovao kompaniju na istoj adresi, gde je matična kompanija u Belgiji, držao je pet meseci i 130 miliona evra preneo na nju, bez dinara plaćenog poreza Srbiji.

Međutim, Delez je demantovao ove navode Jorgovanke Tabaković. Oni tvrde da su platili porez na dividendu u iznosu od sedam miliona evra, po rešenju Poreske uprave Srbije.

„Svi pomenuti koraci statusnih promena, uključujući izdvajanje, prenos kapitala i naknadnu likvidaciju novonastalog entiteta 2021. godine, sprovedeni su u skladu sa zakonima Republike Srbije i uz konsultaciju sa međunarodno priznatom revizorskom i poreskom kućom“, naveo je Delez u jučerašnjem saopštenju.

Poreska uprava Republike Srbije je, kako su dodali, 2022. godine izvršila pregled transakcije „i donela rešenje kojim se prenos kapitala reklasifikuje u raspodelu dividende“.

„Delez Srbija je poštujući navedenu odluku platila sedam miliona evra poreza na dividendu, uprkos neslaganju sa tumačenjem Poreske uprave Republike Srbije, zbog čega je 1. aprila 2022. godine podnela formalnu žalbu“, naveo je Delez uz napomenu da je odlučivanje po žalbi i dalje u toku.

Takođe su istakli da su javno iznete tvrdnje kojima je njihova kompanija optužena za nepoštovanje zakona i izbegavanje plaćanja poreza u suprotnosti sa kulturom transparentnog i odgovornog poslovanja kojima je Delez posvećen u Srbiji.

Upozorili su da su ovakve izjave neosnovane i obmanjujuće i mogu negativno uticati na poslovni ambijent i poverenje u institucije.

Zatvaranje prodavnica povećalo napetost

Napetost između države i trgovinskih lanaca možda je počela donošenjem Uredbe, ali je posebno narasla poslednjih dana kada je objavljeno da zbog Uredbe trgovinski lanci zatvaraju prodavnice, dok Delez planira da zatvori 25 radnji do kraja godine.

Tabaković je nedavno rekla da je ne brine mogućnost da neke trgovine zbog ograničavanja marži zatvore prodavnice, primećujući da to ne brine ni ministarku trgovine Jagodu Lazarević.

Ocenila je da su ove mere čak i zakasnile.

Ministarka Lazarević je nedavno ocenila da najavljeno gašenje određenog broja Delezovih objekata jeste delom posledica Uredbe, ali ne kao negativna pojava. Naprotiv, tvrdi da je uredba naterala trgovce da budu efikasniji.

Dodala je i da najave o zatvaranju prodavnica doživljava kao pokušaj da se kompanija Delez obračuna sa državom zbog uvođenja Uredbe o ograničenju marži.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Јагода Лазаревић (@jagoda_lazarevic_must)

I dok su se trgovinski lanci bogatili, država to dopustila, građani koji su sve to plaćali ostaju najveće žrtve ovog rata.

„Trgovci ovde radili što ne bi smeli ni da pomisle na Zapadu“

Ekonomista Ivan Nikolić ocenjuje da najava Deleza o zatvaranju pojedinih prodavnica u Srbiji delimično jeste posledica ograničenja marži, ali i deo interne strategije kompanije da održi profit na što višem nivou.

„To jeste delom posledica marži, ali bih to pre svega tumačio kao njihovu racionalizaciju. Uredba im je spustila dobit, a menadžeri uvek teže maksimizaciji profita, zato kroz optimizaciju mreže pokušavaju da nivo dobiti zadrže što je moguće višom”, kaže Nikolić.

Na pitanje da prokomentariše šta nam govori podatak koji je iznela guverner Tabaković da je Delez fingirao postupak likvidacije kako bi iz zemlje izneo 130 miliona evra bez plaćanja poreza, Nikolić pre svega objašnjava da se radi o iskorišćavanju postojećih pravnih rupa, a ne o krivičnom delu.

„To nije kažnjivo, ali nije ni poslovna praksa. Umesto da dobit namenjenu za dividendu isplate uobičajenim putem, oni su je prebacili tom fingiranom društvu i tako izneli novac bez plaćanja poreza. Guverner je verovatno htela da pokaže tim primerom da su oni i ovo čak radili, da im je i to prolazilo, a tako nešto ni u kom slučaju ne bi moglo da se dogodi na zapadu, odnosno ne bi ni pomislili da urade to na zapadu“, ukazuje Nikolić za Danas.

Dodaje i da iza takvih poteza stoji motiv menadžera da povećaju masu iz koje se isplaćuju bonusi.

„Pokušavaju na sve moguće načine da generišu veću dobit, ali nije u redu da se to radi na ovaj način, kršenjem poslovne prakse i što kompanija ima nefer odnos prema zemlji u kojoj posluje“, navodi naš sagovornik.

Nikolić ukazuje da su se ovi „nekontrolisani obrisi povećanja cena bez obaziranja na interes potrošača“ javili u poslednje dve do tri godine.

„Od kovida se nagomilalo mnogo rizika i opravdanja za rast cena. Uz to, povećani državni transferi i jednokratne isplate podigli su tražnju, pa su se potrošači suočili i sa višim cenama. Da tih isplata nije bilo, ne bi se ni kupovalo u toj meri. Sve se to poklapa sa periodom od napada na Ukrajinu 2022. godine”, objašnjava Nikolić.

Dodaje da u aktuelnim reakcijama trgovaca nema „nikakve ljutnje”, već pre nezadovoljstva što je jedna praksa koja im je postala uobičajena sada prekinuta.

„To svakako nije bilo dugoročno održivo. Dobro je što se s tim prekinulo i što će uskoro uslediti usvajanje sistemskih zakona koji će to pitanje trajno rešiti. Time stavljamo tačku na ovu priču”, ističe Nikolić.

„Možda i država izigrava zaštitnika potrošača zarad političkih poena“

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović ocenjuje da se najava kompanije Delez da će do kraja godine zatvoriti 25 prodavnica može tumačiti na dva načina.

„Prvo moguće objašnjenje je da Delez zaista ima problem sa maržama. Međutim, niko drugi se na to ne žali osim njih, iako su upravo oni godinama imali najviše bruto marže, oko 45 odsto. Zato postoji mogućnost da ovim potezom vrše pritisak na državu, predstavljajući zatvaranje prodavnica i otpuštanja kao posledicu državnih mera, kako bi preko javnosti stvorili dodatni pritisak. To mi, ipak, deluje nelogično, jer je javnost uglavnom negativno nastrojena prema njima“, kaže Gavrilović.

Drugi pravac razmišljanja, dodaje on, jeste da je najava zatvaranja prodavnica donekle fingirana.

„Pad cena nije toliko veliki da bi Delez zbog toga trpeo ozbiljne gubitke. U njihovim radnjama potrošači nisu osetili drastična sniženja, kao da sada dele hranu džabe. Realno, prema podacima RZS-a, cene hrane su pale oko 4,5 do pet odsto. Zbog toga sve ovo može da liči na fingiranje u kom se država predstavlja kao zaštitnik potrošača koji se suprotstavlja ‘zlom Delezu’, što je dobar način za dobijanje političkih poena“, objašnjava on.