Carine kao oružje u pregovorima ili kada se iza smokvinog lista krije gola sila

Jedan nalog na Iksu objavio je izjavu Trampovog savetnika da će carine biti odložene 90 dana. Za samo 15 minuta berza se preokrenula, iz crvenog u zeleno, sve dok nije stigao demanti iz Trampovog kabineta.

Sinoć, ono što se smatralo greškom ili manipulacijom, ispostavilo se da je zapravo tačno, Tramp je objavio odlaganje uvođenja carina, mada je zadržao „osnovnih“ 10 odsto.

Ovo je nešto što je veliki broj analitičara i očekivao. Sam Trampov potez nezapamćen u prethodnih bar 100 godina, u stvari je nešto drugo.

Predsednik Amerike je zapravo postavio svoju pregovaračku poziciju i sada će se cenkati sa zemljama iz kojih stiže najveći uvoz u Ameriku i verovatno će se nagoditi na carinskim stopama koje neće zaustaviti uvoz u Ameriku, ali će dati podsticaja kompanijama da prebace deo proizvodnje preko Atlantika ili Pacifika.

Još od prvog mandata Tramp nastupa kao biznismen, a pošto rukovodi najmoćnijom ekonomijom, a i vojskom, na svetu, u pregovorima uvek ima prednost koju nemilice koristi.

Ovo odlaganje se jedino ne odnosi na Kinu kojoj su zaračunate carine od čak 124 odsto. Kinezi su doduše prvi o odgovorili svojim carinama na američki izvoz od 84 odsto, kao i zabranom prodaje komponenti nekolicini američkih kompanija iz odbrambene industrije.

Neki, američki analitičari daju još jedan mogući razlog za odluku o odlaganju. Naime, jedna od teorija zašto je Tramp razrezao ovako nerazumne carine je to što je hteo da izazove ekonomsko usporavanje, koje bi nateralo FED da spusti kamatnu stopu, što bi onda oborilo i kamate na dug Amerike koji se meri bilionima dolara. Na primer, računica je da smanjenje kamatne stope na dug SAD-a za 0,01 odsto znači milijardu dolara manji trošak za kamate.

Međutim, ispostavilo se da je prethodnih dana došlo do neuobičajene situacije da su padale i cene akcija i cene obveznica.

Treba reći i da je čudno da se ceo svet našao iznenađenim ovim potezom SAD, kada je glavni ekonomski savetnik predsednika Stive Miran u novembru prošle godine objavio članak, koji je zapravo uputstvo za vođenje ekonomske politike gde upravo objašnjava način za korišćenje carina kao instrumenta za prikupljanje prihoda i zaštitu industrije.

Kako god da se ova saga završi, bar je jedno jasno. Sistem zakona, sporazuma, međunarodnih ugovora i multilateralnih organizacija uspostavljan od Drugog svetskog rata nije ništa više od smokvinog lista iz kog se krije gola sila.

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa