Ćeraćemo se još

Svakom laiku je jasno da nije dobro. Više trošimo nego što stvaramo. Što, ako je izuzetak nije alarmantno. Ali ako je pravilo, nešto mora da se menja. Pogotovo što je sa stalnim rastom budžetskog deficita, koindicirao i porast javnog duga i njegov udeo u BDP-u (bruto domaćem proizvodu). Što je potvrda da deficit tekućih plaćanja stalno raste, tj. da naš tradicionalni dopunski izvor „gastarbajterske“ pare više ne može da zakrpi „rupe“ u javnim finansijama. Pa preostaje jedini mogući izlaz – novo zaduživanje. Što opet stvara novu kontroverzu. Kad pozajmljuješ i gradiš (pre svega novu putnu infrastrukturu, gde smo „najtanji“), u redu. Napraviš sad, otplaćuješ sledećih godina, ali imaš auto put da pozoveš investitore. Ali ako povećavaš javni spoljni dug i „lečiš„ unutrašnje deficite, jao si ga tebi. Nikad kraja i izlaska iz „začaranog kruga“.

Sama činjenica da je deficit za 2012. godinu sa prvobitnih 140 povećan na 203 milijarde dinara, ili rekordnih 6,2 posto BDP-a, i da je krajem avgusta javni dug države dostigao, takođe rekordnih 15,47 milijardi EUR, ili zabrinjavajućih 56,5 posto BDP (dok je pre velike ekonomske krize, ovaj procenat bio ispod 30 pa smo se „plašili“), pokazuje da se projekat reforme ekonomije i javnih finansija opet odlaže. Iako je došla nova „sveža“ vlada, sa obećanjima da više „neće biti isto“(ono i nije isto, deficit je dodatno povećan).

Tako da se lečenje naših glavnih „boljki“ i dalje odlaže. Na strani rashoda, rezanje javne potrošnje i preskupog državnog aparata(sa sve javnim preduzećima i tzv. „velikim sistemima“ koji se večno dotiraju), ozdravljenje PIO fonda i još mnogo čega. Na strani prihoda rast realne proizvodnje i poljoprivrede, izvoza i investicija.

Kako sve jednostavno zvuči. Tako blizu, a tako daleko. I biće nedostižno i sve dalje dok „gola politika“ i partokratija budu upravljale ekonomijom i sudbinom. Jednoga dana, kad neki premijer „lupne rukom o sto“ i kaže „ovako jedino može i mora, a vi menjajte ako vam ne valjam“ počeće nužne reforme u Srbiji i „obrnutoj ekonomiji“. Čekaćemo i ćeraćemo se još.