Dačić: Naš cilj je priključenje EU

Prema njegovim rečima Srbija raspolaže znatnim elektroenergetskim potencijalom kojim može da snabdeva i druge evropske zemlje. On je naglasio da je za energetsku stabilnost Evrope preduslov stabilnost regiona zapadnog Balkana. Dačić je istakao da bi u narednih nekoliko meseci trebalo da bude u potpunosti završena izgradnja Koridora 10, nakon čega će Srbija dobiti autoput od granice sa Mađarskom do Leskovca.

Državni sekretar vlade Austrije za evropske i međunarodne poslove Volfgang Valdner naglasio je da njegova zemlja podržava težnju Srbije da pristupi Evropskoj uniji i da ta organizacija uprkos ekonomskoj krizi ne sme da zaboravi države zapadnog Balkana. Valdner je naglasio da ne postoji alternativa saradnji EU sa zemljama jugoistočne Evrope i pored krize i podsetio da je EU u poslednjih deset godina dala Srbiji više od tri milijarde evra kroz bespovratnu i druge vidove pomoći. On je istakao da je Austrija najveći strani investitor u Srbiji. Ukupna ulaganja te zemlje iznose više od dve milijarde evra. Valdner je rekao i to da je Srbiji potreban pouzdan pravosudni sistem, smanjenje birokratije i odlučna borba protiv korupcije kako bi se poboljšala investiciona klima.

Ekonomski samit Srbije koji je svoj rad započeo juče u beogradskom hotelu Hajat, tokom dvodnevne sesije okupiće više od 40 govornika i preko 250 delegata. Na samitu se raspravlja o perspektivi i izazovima Srbije na putu dobijanja statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju, kao i uticaj svetske ekonomske krize na srpsku ekonomiju. Na samitu se promoviše i opredeljenje Vlade Srbije da u periodu krize upravlja finansijama, radi na pridruživanju Srbije EU, da razvije ključne i dinamične sektore srpske ekonomije i da izgradi infrastrukturu zemlje. 

Evropski spasilački fond otvoren za države Azije

Brisel – Sa proširenjem njegovih garancijskih kapaciteta još se nisu saglasile ni sve države evrozone, a Brisel već razmatra mogućnost da se garancijski kapacitet Evropskog fonda za finansijsku stabilnost proširi recimo kapitalom azijskih i arapskih država. Azijske i arapske garancije se ne bi odnosile na najrizičnije kredite, koji bi ostali na teret Evropskom fondu za finansijsku stabilnost koji ni proširen na iznos od 780 milijardi garancija za dobijanje 440 milijardi evra kredita, nikako neće biti dovoljan da spasi evro ukoliko finansijska pomoć zatreba većim evro-državama Italiji i Španiji. Ne bi bio dovoljan ni samo za Italiju, upozorava član Nemačkog saveta mudraca, ekonomista Peter Bofinger. Na koji način bi fond sada dodatno mogao da bude proširen, a da ne optereti poreske obveznike najvećih evropskih država na koje se oslanja, još nije jasno, ali je broj visoko pozicioniranih evropskih funkcionera koji o toj potrebi javno govore sve veći. Francuski predstavnik u Savetu Evropske centralne banke Kristijan Nuaje potvrdio je evro-spasilačku filozofiju svoje zemlje, a vrlo verovatni proširenje fonda smatra i austrijska ministarka finansija. Mada se očekivalo da evropski ministri finansija juče razmatraju i taj problem, očekuje se da konačna odluka bude doneta 18. oktobra na sastanku šefova država i vlada evrozone. R. Ć.