Delegacija bivših radnika Zastave kamiona u stečaju u ponedeljak u Ministarstvu privrede 1Foto: www.zastava-kamioni.co.rs

Predstavnici oko 500 bivših radnika Zastave kamiona u stečaju, koji duže od godinu dana protestuju zahtevajući isplatu zaostalih zarada i povezivanje staža, dobili su  poziv za sastanak u Minisratsvu privrede, koji će biti organizovan u ponedeljak, 18. novembra, saznaje Danas.

Kako je  najavljeno, na sastanku će biti nastavljeni razgovari o načinima isplate plata koje im se duguju gotovo čitavu deceniju.

Prema oficijelnim i definitivno utvrđenim podacima,  nekadašnjim „kamiondžijama“ na ime zaostalih zarada treba da bude isplaćeno nešto više od 200 miliona dinara. Za povezivanje radnog staža nekadašnjim radnicima Kamiona, za period od 2010. do avgusta 2018., kad je poslednja grupa „kamiondžija“, uz ponuđeni socijalni program napustila fabriku, iz istečajne mase preduzeća ili iz državne kase, prema proceni Poreske uprave, treba da se izdvoji nekolikostotina miliona dinara.

Povezivanje radnog staža bivšim radnicima Zastave kamiona nedavno je počelo, i  „kamiondžijama“ se, kako doznajemo,  doprinosi uplaćuju na minimalnu zaradu, kako bi veći broj njih, koji su stekli uslov za penziju, napokon mogli da se penzionišu. Bivši radnici Kamioni ne znaju  pouzdano ko im uplaćuje doprinose za penzijsko-invalidsko osiguanje, ali osnovano pretpostavljaju da se taj novac obezbedjuje iz državne kase. Očekuje se da Poreska uprava Srbije naplati svoja potraživanja od  Zastave kamiona u stečaju , od oko 320 miliona dinara, čime će, pojašnjavaju naši sagovornici,biti  stvoreni  uslovi da se radnicima Kamiona penzije obračunaju na osnovu zarada koje su imali dok su radili. 

Član organizacionog odbora protest a bivših radnika Zastavine fabrike kamiona u stečaju Milić Micić podeća da su pregovori sa nadležnima u Ministarstvu privrede o načinima za isplatu zaostalih zarada „kamiondžijima“  počeli  prošlog meseca. Predstavnici radnika insistirali su, tom prilikom, a to će, prema rečima Micića, tražiti i u ponedeljak da im se  zaostale zarade isplate primenom Protokola iz 2008., koji je Vlada Srbije sa reprezentativnim sindikatima Grupe Zastava vozila potpisala uoči dolaska Fijata u Kragujeac, i  kojim je predvidjena obaveza države da zbrine sve radnike te grupe do konačnog rešenja statusa Zastavinih  fabrika. Na  prethodnom satanku u Ministarstvu privrede dogovoreno je, napominje,   da treba videti da li postoje zakonske mogućnosti za primenu Protokola koji je potpisan pre dvanaest godina. Radnici Kamiona veruju da je taj dokument i dalje pravno validan,  tim pre što je dopunjavan i iznova verifikovan  u dva navrata, 2012. i 2013. , kada je aneks Protokola potpisao ondašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Micić ističe da će, ukoliko ni u ponedeljak  ne bude definitivnog dogovora o isplati zarada koje im se duguju, bivši radnici Kamiona, koji su privremeno obustavili proteste,  sigurno ponovo da izađu na ulice, o čemu su nadležni u Ministarstvu privrede već obavešteni.  Istovremeno će, poručuje, da budu podnete krivične prijave  koje su protiv petorice nekadašnjih rukovodilaca u Kamionima već napisane, zbog osnovane sumnje da je u raspolaganju sa novcem i imovinom te fabrike bilo, kako navodi, teških malverzacija, kojima su, tvrdi naš sagovornik, nad ležni u Ministarstvu privrede takodje obavešteni.

Prema oficijelnim i definitivno utvrđenim podacima,  nekadašnjim „kamiondžijama“ na ime zaostalih zarada treba da bude isplaćeno nešto više od 200 miliona dinara. Za povezivanje radnog staža nekadašnjim radnicima Kamiona, za period od 2010. do avgusta 2018., kad je poslednja grupa „kamiondžija“, uz ponuđeni socijalni program napustila fabriku, iz istečajne mase preduzeća ili iz državne kase, prema proceni Poreske uprave, treba da se izdvoji nekolikostotina miliona dinara.

Povezivanje radnog staža bivšim radnicima Zastave kamiona nedavno je počelo, i  „kamiondžijama“ se, kako doznajemo,  doprinosi uplaćuju na minimalnu zaradu, kako bi veći broj njih, koji su stekli uslov za penziju, napokon mogli da se penzionišu. Bivši radnici Kamioni ne znaju  pouzdano ko im uplaćuje doprinose za penzijsko-invalidsko osiguanje, ali osnovano pretpostavljaju da se taj novac obezbedjuje iz državne kase. Očekuje se da Poreska uprava Srbije naplati svoja potraživanja od  Zastave kamiona u stečaju , od oko 320 miliona dinara, čime će, pojašnjavaju naši sagovornici,biti  stvoreni  uslovi da se radnicima Kamiona penzije obračunaju na osnovu zarada koje su imali dok su radili. 

Član organizacionog odbora protest a bivših radnika Zastavine fabrike kamiona u stečaju Milić Micić podeća da su pregovori sa nadležnima u Ministarstvu privrede o načinima za isplatu zaostalih zarada „kamiondžijima“  počeli  prošlog meseca. Predstavnici radnika insistirali su, tom prilikom, a to će, prema rečima Micića, tražiti i u ponedeljak da im se  zaostale zarade isplate primenom Protokola iz 2008., koji je Vlada Srbije sa reprezentativnim sindikatima Grupe Zastava vozila potpisala uoči dolaska Fijata u Kragujeac, i  kojim je predvidjena obaveza države da zbrine sve radnike te grupe do konačnog rešenja statusa Zastavinih  fabrika. Na  prethodnom satanku u Ministarstvu privrede dogovoreno je, napominje,   da treba videti da li postoje zakonske mogućnosti za primenu Protokola koji je potpisan pre dvanaest godina. Radnici Kamiona veruju da je taj dokument i dalje pravno validan,  tim pre što je dopunjavan i iznova verifikovan  u dva navrata, 2012. i 2013. , kada je aneks Protokola potpisao ondašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Micić ističe da će, ukoliko ni u ponedeljak  ne bude definitivnog dogovora o isplati zarada koje im se duguju, bivši radnici Kamiona, koji su privremeno obustavili proteste,  sigurno ponovo da izađu na ulice, o čemu su nadležni u Ministarstvu privrede već obavešteni.  Istovremeno će, poručuje, da budu podnete krivične prijave  koje su protiv petorice nekadašnjih rukovodilaca u Kamionima već napisane, zbog osnovane sumnje da je u raspolaganju sa novcem i imovinom te fabrike bilo, kako navodi, teških malverzacija, kojima su, tvrdi naš sagovornik, nad ležni u Ministarstvu privrede takodje obavešteni.

– Od 2001. do 2013. godine, država je u Zastava kamione, kroz subvencije i druge oblike bespovratne finansijske podrške oporavku fabrike, uložila više 50 miliona evra, što kao diplomirani ekonomista koji je 20 godina radio u računovodstvu fabrike, pouzdano znam. Umesto oporavka i ponovnog pokretanja proizvodnje, u Kamionima je, uprkos svom uloženom novcu, u septembru prošle godine pokrent stečaj. Država je, s druge strane, Zastavi kamionima otpisala deo dugova na ime dela preuzete imovine i pogona Lakirnica i Karoserija za novoformiranu fabriku za proizvodnju vojnih vozila – Zastava TERVO. Oba ta pogona, javna je tajna, nisu u funkciji, a vojno vozilo kojim TERVO paradira pred vojnim i državnim vlastima odavno je, koliko vidim,  proizvedeno u Zastavi kamionima, ponovio je i danas našem listu Milić Micić.

– Od 2001. do 2013. godine, država je u Zastava kamione, kroz subvencije i druge oblike bespovratne finansijske podrške oporavku fabrike, uložila više 50 miliona evra, što kao diplomirani ekonomista koji je 20 godina radio u računovodstvu fabrike, pouzdano znam. Umesto oporavka i ponovnog pokretanja proizvodnje, u Kamionima je, uprkos svom uloženom novcu, u septembru prošle godine pokrent stečaj. Država je, s druge strane, Zastavi kamionima otpisala deo dugova na ime dela preuzete imovine i pogona Lakirnica i Karoserija za novoformiranu fabriku za proizvodnju vojnih vozila – Zastava TERVO. Oba ta pogona, javna je tajna, nisu u funkciji, a vojno vozilo kojim TERVO paradira pred vojnim i državnim vlastima odavno je, koliko vidim,  proizvedeno u Zastavi kamionima, ponovio je i danas našem listu Milić Micić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.