Pošta Srbije nedavno je podigla cene tiskovine i za 90 odsto, na taj način drastično otežavši posao svim izdavačima koji svoje novine, časopise ili knjige prodaju putem pretplate. U vreme kada štampana reč polako odumire, a Pošta se suočava sa sve manjim prometom u osnovnoj delatnosti, dostavi pisama i drugih štampanih stvari, „rešenje“ je poslovodstvo našlo u drastičnom povećanju cena usluga, za one koji ih još uvek koriste.
Tiskovina je naknada koja se plaća da bi poštari donosili novine i druge štampane stvari građanima koji su se pretplatili na neko izdanje. Dok je u nekim oblastima izdavaštva učešće pretplate relativno malo, u mnogima je i dalje značajno. Časopisi poput Nacionalne geografije te brojne naučne ili usko stručne publikacije u velikoj meri se oslanjaju na pretplatu, a ona je u nekim slučajevima i jedini način da čitaoci dođu do ovih izdanja. Dakle, prevashodno su ugrožena izdanja manjeg tiraža, ali velike vrednosti. Istovremeno, i čitaoci dnevnih listova se jednim delom oslanjaju na pretplatu, naročito oni koji žive u inostranstvu ili u vrlo malim mestima u Srbiji, kao i značajan broj preduzeća.
Ovim povećanjem cene svi pretplatnici će biti oštećeni.
Pošta je najveći rast cene primenila u segmentu lakših izdanja, kao što su novine i časopisi. Tako je u grupi izdanja od 21 do 100 grama težine tiskovina povećana za 40 odsto, a u grupi do 250 grama za 36,3 procenta. Tako je sada za novine teške recimo 150 grama potrebno platiti 30 dinara da bi ih poštar doneo na kućnu adresu, što je tek nešto manje od cene samih novina, u koju su uključeni i troškovi papira, i štampe, i plata, i svi ostali izdaci koje redakcije imaju.
Cene za međunarodnu dostavu beleže još drastičniji rast. Tako je slanje novina teških 150 grama donedavno koštalo 156 dinara, a sada celih 300. To je poskupljenje od čak 92 odsto! Slanje knjiga, naučnih kvartalnih ili polugodišnjih izdanja i sličnih publikacija koje su ponekad teže od kilograma, novi cenovnik je potpuno obesmislio. Za knjigu ili drugo izdanje težine od jednog do dva kilograma doskora je trebalo izdvojiti 928 dinara, a sada celih 2.300. To ne samo da je poskupljenje usluge od čak 148 procenata, već je to više od cene većine knjiga i časopisa koji bi se ovim putem slali u inostranstvo.
U Pošti Srbije na sve ovo nisu imali komentar. Iako smo im pitanja uputili još pre nekoliko dana, nikakvog odgovora nismo dobili. Tako je javnost uskraćena za informaciju o razlozima koji su Poštu naveli na ovoliko poskupljenje. Da li su za 40, 90 ili 150 procenata podigli plate svojim zaposlenima? Da li je za toliki procenat poskupelo gorivo? Da li je vrednost dinara prepolovljena ili je po sredi neki drugi razlog i trošak koji ih je naveo da ovoliko dignu cene? Ostali smo i bez odgovora na pitanje da li je Pošta monopolista u ovom poslu ili ima konkurenciju.
Cene tiskovine u poštama regiona bitno se razlikuju. U zemljama sa znatno višim platama, poput Slovenije i Hrvatske, tiskovina je uglavnom skuplja nego u Srbiji, ali je zato u državama sa približnijim nivoom zarada poput Makedonije mnogo jeftinija. Čak je i u nekim zemljama Evropske unije, kao što je Rumunija, tiskovina uglavnom povoljnija nego u Srbiji.
Stručnjaci ne vide osnova za ovoliki rast cena poštanskih usluga. Prema rečima Miroslava Prokopijevića, naučnog saradnika Instituta za evropske studije, „neobično je da u situaciji kada je inflacija dva-tri odsto bilo koja usluga poskupljuje za 40 ili 150 procenata“.
– Jedino ako 10 godina nisu dizali cene – dodaje Prokopijević.
Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija još je decidniji.
– To trošak sigurno nije, osim ako ne računate trošak PUPS-a u Pošti. To je apsolutno pitanje monopola, jer nijedna druga firma ne obavlja te usluge osim Pošte. Trebalo bi uraditi ozbiljnu reviziju poslovanja Pošte, naročito od kada su kadrovi PUPS-a počeli da je vode, bez bilo kakvog prethodnog korporativnog iskustva – smatra ovaj stručnjak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
