Donacije gase požar u državnoj kasi

On je, međutim, naglasio da će sve žrtve koje će zbog toga podneti građani Srbije biti uzaludne, ako Vlada Srbije istovremeno ne bude rešila i pitanje javnih preduzeća koja stalno gomilaju nove dugove, a država ih vraća. Petrović ukazuje i na to da projekcije deficita i javnog duga, koje pravi Fiskalni savet, baziraju na pretpostavci da se situacija neće pogoršavati, odnosno da Vlada neće na sebe preuzimati nove obaveze po osnovu garancija za dugove javnih preduzeća, što je do sada uvek činila.

– Naša procena pre poplava je bila da će deficit ove godine biti 8,5 odsto BDP-a. Kada se tome doda efekat poplava, očekujemo deficit od oko 8,7 procenata. Javni dug je sada oko 65 odsto BDP-a, a procenjujemo da će do kraja godine premašiti 70 odsto. Ove dve stavke, deficit i javni dug, ukazuju na to da su ozbiljne mere neophodne. To, između ostalog, podrazumeva smanjenje plata u javnom sektoru, kao i penzija. Jer, ako bi se smanjile samo plate, efekat bi bio 0,2 odsto, što znači da bi deficit bio 8,5 procenata, a naredne godine 7,5 odsto, što je neodrživo. S druge strane, ako bi se uz plate, za 10 odsto smanjile i penzije, onda bismo ovu godinu završili sa deficitom od osam odsto, a narednu sa oko šest procenata – kaže Petrović.

Uz konstataciju da je besmisleno tražiti korekcije na strani tekuće potrošnje, ukoliko Vlada ne pokaže spremnost da dovede u red javna preduzeća, Petrović je postavio pitanje: Šta će, u septembru ili kasnije, biti sa Srbijagasom, odnosno da li će Vlada ponovo morati da daje garancije tom preduzeću za novo zaduživanje? Situaciju, smatra ova stručnjak, dodatno otežava to što podaci pokazuju da poreski prihodi ne rastu, odnosno ne vidi se da je Vlada uspela da suzbije sivu ekonomiju i da je na taj način povećala naplatu poreza.

– Naši osnovni problemi su bili tu i pre poplava. Prvi je stanje u javnim preduzećima čiji su gubici, prošle i ove godine, počeli da se prevaljuju na budžet. Drugi su sistemski zakoni o penzijama i o radu koje treba doneti. Zakon o radu mora da obezbedi efikasnije zapošljavanje i otpuštanje. Tek na trećem mestu je budžetski deficit, koji dolazi na red tek kada prethodni problemi počnu da se rešavaju – ističe Petrović.

Govoreći o ekonomskim posledicama poplava, predsednik Fiskalnog saveta kaže da preliminarne procene te institucije ukazuju na to da će poplave dovesti do smanjenja proizvodnje za oko 0,5 odsto BDP-a. Pošto je Savet prognozirao stagniranje privrednog rasta u 2014, sada, posle poplava, očekujemo pad privredne aktivnosti za pola procenta.

– S druge strane, međutim, zahvaljujući pozitivnim efektima obnove i rastu u građevinarstvu, pad od pola procenta biće delimično kompenzovan. Zato je sada naša projekcija privrednog rasta za ovu godinu nešto ispod nule, preciznije na sredini koridora od minus 0,5 i nula. Što se tiče uticaja poplava na deficit, naša prva procena je da će povećanje deficita biti oko 100 do 150 miliona evra, što je oko 0,5 odsto BDP-a. Ali, na drugoj strani imamo donacije za koje procenjujemo da bi mogle da u najvećoj meri pokriju ovaj rast deficita, tako da bi se na kraju deficit minimalno povećao za oko 0,2 odsto BDP-a – zaključio je Petrović.

Martin Kern, šef sektora za programiranje pomoći Evropske unije, podsetio je da je EU za Srbiju već odvojila 30 miliona evra pomoći, ali da će konačna cifra biti znatno veća. On je precizirao da Srbija može da računa na novac iz Fonda solidarnosti EU, na grantove, sredstva iz IPA programa za 2014. i 2015. godinu i na bilateralnu pomoć zemalja članica Unije.

– Za četiri nedelje će biti završena procena štete od poplava, tako da ćemo konačnu cifru imati u julu. Radimo procenu štete u transportnom i energetskom sektoru, recimo u Kolubari, u vodosnabdevanju i na javnim zgradama poput škola, bolnica, opštinskih zgrada i slično. Procenjuje se i šteta na privatnim kućama, zatim zdravstveni rizici, uticaj na obrazovanje i nezaposlenost, a posebna pažnja usmerena je pripadnike manjinskih zajednica, pogođenih ovim nedaćama. Treća kategorija koju procenjujemo jeste šteta u poljoprivredi, pre svega na usevima i zemljištu, ali i u sektoru malih i srednjih preduzeća i trgovini koji su takođe pogođeni poplavama. Na kraju, uradićemo i makroekonomsku analizu uticaja poplava na fiskalnu situaciju u Srbiji – objašnjava Kern.

On je potvrdio da će Evropska unija nastaviti da pruža podršku Srbiji i najavio dodatna sredstva i učešće na donatorskoj konferenciji koja je najavljena za jul. Kern, ipak, nije mogao da precizira koliki će tačno biti konačni iznos pomoći, koju će EU uputiti Srbiji.

– Ovo je prilika da se većina objekata obnovi i dovede u stanje bolje od onog pre poplava. Znam da sve međunarodne finansijske institucije, poput Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, nemačkog KfW-a i drugih, već rade na restrukturiranju zajmova kako bi se pomoglo Srbiji. Jasno je da je zbog poplava makroekonomska situacija, koja je i do tada bila zabrinjavajuća sada dodatno pogoršana. Situacija je naročito teška u javnim finansijama i u državnim preduzećima kojima su neophodne reforme. Nadamo se da će ovo biti poziv za uzbunu i da će dovesti do reformi restrukturiranja, koji su veoma potrebni tom sektoru – zaključio je Kern.

Govoreći o reakciji po izbijanju poplava, Kern je podsetio da je Evropska unija poslala pomoć u hrani i da je pružila podršku spasilačkim naporima u evakuaciji ljudi. On je rekao da ova humanitarna pomoć i dalje traje i da će se nastaviti i u doglednoj budućnosti, najviše preko donacija hrane, vode i drugih potrepština za ugrožene.

Kern je rekao i da će 30 miliona evra pomoći, koju je EU već uputila Srbiji, biti iskorišćeno u prelaznom periodu kako bi se premostila prva faza koju predstavlja humanitarna pomoć i druga koja je usmerena na ekonomsku obnovu. On je precizirao da će sredstva, koja će stići u narednim nedeljama, biti iskorišćena za obnovu kuća, kao i lokalnih puteva i klizišta u pogođenim područjima. Deo pomoći biće usmeren i ka poljoprivrednicima čija su imanja pogođena poplavama a novac će biti iskorišćen za nabavku semena, stoke i druge potrebe.

Jelica Timotijević, direktor Sektora za odnose s javnošću u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, precizirala je da u Srbiji ima 1.722.649 penzionera, od kojih čak milion njih prima do, ili ispod prosečne penzije od 24.170 dinara. Podsetila je i na podatak da je za penzije prošle godine izdvojeno ukupno 496,9 milijardi dinara, kao i na to da su primanja penzionera porasla za četiri odsto u odnosu na 2012. godinu.

– Pošto je prošle godine stopa doprinosa za PIO fond podignuta sa 22 na 24 odsto, udeo prihoda Fonda iz doprinosa povećan je sa 51 na 55 odsto. Ostatak novca pokriven je prevashodno iz budžeta Srbije. Od ukupnih prihoda PIO fonda u 2013. godini, koji su iznosili 584,8 milijardi dinara, 321,2 milijarde ostvareno je naplatom doprinosa, 261,3 milijarde stiglo je iz budžeta Srbije, a 2,3 milijarde iz drugih izvora – rekla Jelica Timotijević.

Ona je precizirala da je to bilo u skladu sa očekivanjima Fonda, koji svake godine pravi plan prihoda usklađen sa procenom naplate doprinosa, koja se formira na osnovu dosadašnjeg iskustva i podataka o broju radnika i prosečnim platama. „U ovom trenutku odnos penzionera i osiguranika iznosi jedan prema 1,1“, rekla je Timotijevićeva.

Smanjenje deficita kao imperativ

– Ukoliko ne smanjimo plate i penzije, odnosno ako ne počnemo da obaramo deficit, moglo bi se dogoditi da ostanemo bez aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. To dalje znači da bismo se suočili sa problemom finansiranja, jer je pitanje ko će u takvoj situaciji Srbiji hteti da pozajmi novac, i po kojim uslovima. Onda bi usledio još gori scenario, došli bismo u situaciju da ne možemo da finansiramo svoje obaveze, posle čega bi usledilo prisilno prilagođavanje. Zato je radikalno smanjenje deficita jedino rešenje – upozorava Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, koji nije želeo da komentariše pomeranje, za septembar, dogovora sa MMF-om.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta

Visok deficit i javni dug ukazuju na to da su ozbiljne mere neophodne. To, između ostalog, podrazumeva smanjenje plata u javnom sektoru, ali i penzija. Jer, ako bi se smanjile samo plate, efekat bi bio 0,2 odsto, što znači da bi deficit bio 8,5 procenata, a naredne godine 7,5 odsto, što je neodrživo. S druge strane, ako bi se uz plate za 10 odsto smanjile i penzije, onda bismo ovu godinu završili sa deficitom od osam odsto, a narednu sa oko šest procenata

Martin Kern, šef sektora za programiranje pomoći Evropske unije

Evropska unija je za Srbiju već odvojila 30 miliona evra pomoći, ali će konačna cifra biti znatno veća. Srbija može da računa na novac iz Fonda solidarnosti EU, na grantove, sredstva iz IPA programa za 2014. i 2015. godinu, kao i na bilateralnu pomoć zemalja članica Unije. Tu je i humanitarna pomoć koja će i dalje pristizati, najviše preko donacija hrane, vode i drugih potrepština za ugrožene

Jelica Timotijević, direktor Sektora za odnose s javnošću u PIO fondu

Prošle godine za isplatu penzija izdvojeno je 496,9 milijardi dinara. Pošto je 2013. stopa doprinosa za Fond PIO podignuta sa 22 na 24 odsto, udeo prihoda Fonda iz doprinosa povećan je sa 51 na 55 odsto. Ostatak novca pokriven je prevashodno iz budžeta Srbije. Od ukupnih prihoda Fonda PIO, koji su iznosili 584,8 milijardi dinara, 321,2 milijarde ostvarene su naplatom doprinosa, 261,3 milijarde stigle su iz budžeta Srbije, a 2,3 milijarde iz drugih izvora

Preliminarne procene Fiskalnog saveta za 2014.

* budžetski deficit – 8,7 odsto BDP-a

* javni dug – 70 odsto BDP-a

Preporuka: Smanjenja plata i penzija za 10 odsto