Odluka američkog FED-a da prvi put posle sedam godina podigne svoju kamatnu stopu i to za 0,25 odsto loše će uticati na srpsku ekonomiju, s obzirom na to da je više od četvrtine našeg javnog duga denominovano u dolarima, ali će trenutni efekat verovatno biti umeren pošto je dolar u prethodnom periodu već jačao u iščekivanju ovakvog poteza američke centralne banke. Veći potresi bi mogli da uslede tokom 2016, ako FED nastavi da podiže kamatu, što se sada očekuje. U ovom trenutku nije izvesno za koliko bi naš javni dug mogao da poraste, izraženo u evrima, ali prve analize pokazuju da bi trošak mogao da ide od 300 do 500 miliona evra, a neki veruju i više. Poseban problem je što su pojedini ekonomisti još pre godinu dana upozoravali na opasnosti od podizanja kamata na dolare, ali je Vlada pokazala slabo interesovanje za njihove analize.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Tako je Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, još decembra prošle godine na skupu Naučnog društva ekonomista Srbije, upozorio na to da je još u martu 2014. godine 24 odsto spoljnog duga Srbije bilo u dolarima, kao i čak 27,4 odsto javnog duga.
„Osim nepovoljnih kretanja u privredi evrozone na planu rasta privredne aktivnosti, na mogućnosti urednog servisiranja dugova Srbije u narednim godinama će nepovoljno delovati dodatna dva faktora: skok kamatnih stopa na međunarodnim finansijskim tržištima i jačanje dolara prema evru… Evro je u prethodnih dvanaest meseci oslabio prema dolaru za devet odsto, a preko jedne četvrtine javnog duga Srbije i blizu jedne četvrtine njenog ukupnog spoljnog duga je na kraju prvog kvartala 2014. godine bilo nominirano u toj valuti. Usled navedenih negativnih efekata, kao racionalan nameće se predlog da Vlada Srbije u saradnji sa NBS traži od inostranih kreditora, predvođenih međunarodnim finansijskim institucijama, da se pregovara o restrukturiranju spoljnog duga Srbije, sve u cilju prilagođavanja realnom kapacitetu privrede Srbije da uredno vraća dug na srednji i dugi rok“, pozivao je još tada ovaj stručnjak.
Objašnjavajući kako je ovakvo upozorenje dočekano, Đukić za Danas kaže da se pokazalo da „kada neko iz kruga ekonomista konstruktivno ukaže na problem, vlasti se prema tome odnose indolentno“.
– Ovakva odluka FED-a nije nikakvo iznenađenje. Još prošle godine sam predvideo da bi moglo doći do naglog jačanja dolara i da postoje indikacije da se kurs dolara može približiti kursu evra, tako da odnos te dve valute bude skoro jedan prema jedan – kaže Đukić. Na upozorenja se, tada, niko nije obazirao.
Premijer Aleksandar Vučić juče je, međutim, juče, nakon što je odluka FED-a objavljena, ocenio kako „podizanje kamatnih stopa neće dobro uticati na srpski javni dug“.
„Do sad nas nije pogodilo srećom, neće dobro biti, novi rast dolara povećaće javni dug Srbije“, rekao je Vučić.
Ministarstvo finansija je ubrzo potom saopštilo potpuno suprotno.
„Prema prvim reakcijama tržišta ne očekuje se značajno pomeranje vrednosti dolara u odnosu na evro, a indirektno i na dinar, te ne bi trebalo da dođe do daljeg rasta javnog duga Srbije po ovom osnovu. Promena monetarne politike FED-a može samo ograničeno da deluje na našu sposobnost i uslove zaduživanja, jer je strategija javnog duga Srbije pre svega orijentisana ka izvorima finansiranja u dinarima i u evrima. Za Srbiju je mnogo relevantnija politika Evropske centralne banke od centralne banke SAD“, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.
Dodaje se i da je zbog toga što se od početka ove godine očekivalo da će FED podići referentnu kamatnu stopu, najveći deo tog pomeranja već se odrazio na vrednost dolara prema evru, a navodi se i da je Srbija ove godine sve svoje dolarske obaveze izmirivala iz, takođe dolarskog, kredita iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a tako će biti i u 2016. godini.
Nenad Gujaničić iz Vajz brokera, ipak smatra da će podizanje kamata FED-a „svakako uticati na domaću ekonomiju, kao što je uticao i ovaj period kvantitativnog popuštanja i niskih kamata koji se dešavao godinama pre“.
„Ovo je glavni faktor što se Srbija ove godine zadužuje tri, četiri procentna poena niže u odnosu na momenat kada je izašla na međunarodno finansijsko tržište prodajom 10-godišnjih evroobveznica (denominovanih u dolarima). Istina, dolar je znatno ojačao, baš u očekivanju ovih dešavanja, pa smo znatno povećali dug u apsolutnom iznosu“, kaže Gujaničić.
Prema njemu, olakšavajuća okolnost za 2016. je to da će ECB nastaviti labavu monetarnu politiku sa niskim kamatnim stopama (o čemu je i Ministarstvo govorilo) „pa ćemo imati još malo vremena da sprovedemo neophodne reforme koje bi omogućile održivost javnog duga“.
„Bez toga, i sa višim kamatama FED-a i ECB-a od 2017, nije isključeno da možemo upasti u ozbiljnu krizu javnog duga“, zaključuje Gujaničić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
