„Bilo je više pokušaja, ali svaki se završio porazom države“: Pijačni prodavci, taksisti, advokati, crkva… još uvek nemaju fiskalne kase

Vlada Srbije donela je prošle nedelje odluku o ponovnom odlaganju uvođenja fiskalnih kasa za pijačne prodavce. Novi rok uvođenja kasa na pijačne tezge je 1. januar 2026. godine.

„Obveznici fiskalizacije koji se bave prodajom dobara i usluga na pijačnim tezgama i sličnim objektima nemaju obavezu evidentiranja prometa na malo i primljenih avansa za promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja počev od 1. maja 2022. godine zaključno sa 31. decembrom 2025. godine“, stoji u obrazloženju.

Podsećamo, ovo nije prvi put da se ova mera odlaže, a pijačni prodavci su svim silama pružali otpor tome.

Tako smo imali blokade auto-puta, brojne proteste i noćenja ispred Predsedništva, na kraju su dobili mogućnost za pregovore sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a kasnije je mera odložena i takvo stanje se i sada nastavlja.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić za Danas kaže da fiskalne kase ima smisla uvoditi tamo gde država hoće da naplati PDV.

„Dakle, tamo gde postoje veći prometi na dnevnom nivou. Za sve male preduzetnike, čiji godišnji prometi iznose tri do šest miliona dinara i koji kao preduzetnici plaćaju poreze i doprinose, ova mera nema mnogo smisla“, objašnjava on.

Rajić dodaje i da oni koji su preko šest miliona vode poslovne knjige, pa se njima može naplatiti i dobit, dok su oni preko osam miliona u PDV-u, pa moraju zaračunati PDV na svakoj fakturi.

„U većini zemalja Evropske unije (EU) taksisti i advokati i drugi pružaoci usluga s malim prometima, koji su samozaposleni, nisu u sistemu fiskalizacije. A fiskalizovane su veće advokatske kancelarije i veći prevoznici“, naglašava naš sagovornik.

Dakle, kako dodaje, u Evropi se dominantno gleda promet koji ostvarujete na godišnjem nivou.

„Većina taksista i advokata spada u najnižu paušalnu osnovu od šest miliona i fiskalizacijom se ne bi nešto naročito dobilo. Samo bi njihove usluge dodatno poskupele, jer su troškovi nabavke, servisiranja i održavanja fiskalne kase, u zavisnosti od modela, između 50.000 i 124.000 dinara godišnje“, ukazuje Rajić.

Što se crkve tiče, tu je situacija malo drugačija, kaže on.

„Ona ima značajan promet roba i usluga koji je potpuno u sivoj zoni i država bi trebalo da oporezuje sve ono što se plasira i prodaje na širem tržištu i ne koristi se isključivo za potrebe crkve. Pravo je pitanje odakle crkvenim velikodostojnicima skupoceni automobili i novac da budu investitori i suinvestitori u građevinskim projektima i poreske uprave u evropskim zemljama ovakve pojave smatraju utajom poreza. Crkva ima prava da ubira svoje prihode, ali mora se znati odakle taj novac dolazi iz legalnih ili ilegalnih izvora“, objašnjava Rajić.

Poreski stručnjak Đerđ Pap smatra da država nema snage da određene mere sprovede.

„Neuvođenje obaveze izdavanja fiskalnog računa za određene kategorije poreskih obveznika je čisti oportunizam države, koja ne želi da se konfrotira ni sa kim od njih“, ukazuje on.

U prošlosti je, kako podseća, bilo više pokušaja da se to uradi, ali svaki put se završilo „porazom države“.

„To je posledica činjenice da taksisti izađu na ulice i blokiraju saobraćaj, advokati blokiraju pravosudni sistem a ‘pijačari’ su, sećate se, blokirali most“, objašnjava Pap.

Bez obzira što sve tri profesije govore da iz različitih razloga nije moguće uvesti za njih fiskalne kase, naš sagovornik veruje da je „jednodušno mišljenje stručne javnosti da za to nema nikakvog opravdanja“.

To bi, kako dodaje, donelo više novca u budžetu.

„Posledice toga iste su kao kada predstavnici države govore o tome da je interes građana da traže fiskalni račun od onih koji imaju fiskalne kase, jer to znači više PDV-a i više poreza na dohodak za budžet, a iz budžeta se finansiraju izgradnja puteva, vrtića, zdravstvenih ustanova… Kada bi svi bili u u obavezi da izdaju fiskalne račune, bilo bi još više novca za te namene“, naglašava on.

Predsednik Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Darko Majstorović za Danas navodi da se uvođenje fiskalnih kasa odlaže jer tamo gde organi vlasti osete da je veliki pritisak javnosti i gde su velike pobune, oni popuštaju i odustaju od takvih ideja.

On, takođe, podseća na proteste pijačnih prodavaca.

„Oni su protestovali u Beogradu, ali i u drugim gradovima i zato se tada odustalo od uvođenja fiskalnih kasa, odnosno došlo je do odlaganja. Ako se odlučuje u odnosu na pritiske, znači da ne postoji jasna državna politika vezana za to“, smatra Majstorović.

Ipak, on je mišljenja da za ove privrednike ne treba uvoditi fiskalne kase.

„Uvoditi fiskalne kase tim malim prodavcima, koji su u najvećoj meri i uzgajivači tih poljoprivrednih proivzoda, je loše i to znači da će mnogi od njih odsutati od takve vrste prodaje. Neće biti tehnološki osposobljeni da prate taj proces, koji za njih može da bude jako komplikovan“, upozorava naš sagovornik.

Majstorović poručuje i da ovo što se radi ne može da se naziva fiskalna konsolidacija.

„Ona bi značila da vi imate jasan uvid u finansije, jasan uvid u trošenje budžeta, jasan plan u šta će budžet da se ulaže, a fiskalna konsolidacija ne znači da vi uvodite kase prodavcima na pijaci, to je zamena teza“, tvrdi on.

Što se tiče advokata, Majstorović podseća da su i oni pokazali oštar otpor tome.

„Oni su izašli i bili složni u tom delu i naravno, država je odložila uvođenje kad je shvatila da postoji jak otpor. Ja sam protiv toga da se fiskalizuje mnogo toga, ali kakva je to državna politika koja se odlaže zato što je neko napravio protest. To znači da je ta politika labilna. Oni sporvedu strože uslove tamo gde mogu, a gde osete otpor odustanu“, ukazuje on.

Majstorović kaže da ne vidi ništa dobro u fiskalizaciji pijačnih prodavaca.

„Voleo bih da nam neko stručan iz Ministarstva finasija objasni zašto i kako je dobra fiskalizacija pijačnih prodavaca, koliko će to doneti poreza državi i koliko će malih prodavaca da se obraduje tome i da počnu i oni da se bave radom na pijaci“, pita on.

Majstorović upozorava da se pritisak stavlja samo na male pijačne prodavce, obućare, one što prave torbe i sve ostale male delatnosti, od kojih živi cela privreda.

„Naš cilj u udruženju je da se favorizuju mali proizvođači i mikro privreda jer ona čini okosnicu svake privrede u svetu, pa i naše. Podsticanje građana da se bave biznisom je višestruko korisno. Ne može država da ima veću naplatu poreza tako što će ‘naterati bolesnog čoveka da trči’. Da bi napravili redovnu naplatu poreza, država ne sme da živi od naplate penala, već od redovne naplate poreza“, kaže naš sagovornik.

Poreska politika Srbije je, prema njegovim rečima, zastarela.

„Ove takozvane reforme koje se doneose uopšte se ne mogu nazvati reforme, jer se radi o merama koje se donose da bi se povećala represija Poreske uprave nad privrednicima. Na kraju je uveden sistem elektronskih faktura koji može loše da utiče na privredu jer nije jasno ko je korisnik i moguće su ogromne zloupotrebe tog sistema i onda očekujete da privreda napreduje, to je nemoguće“, tvrdi Majstorović.

Bez kompletne reforme poreskog sistema i privrede nije moguć napredak zemlje, zaključuje on.