Petooktobarska pljačka umetnosti: Gde su slike iz Savezne skupštine?

Nestanak kulturne baštine u haosu 5. oktobra

Tokom demonstracija koje su dovele do pada režima Slobodana Miloševića, zgrada Savezne skupštine bila je jedna od ključnih tačaka protesta. U opštem haosu, pored političkog prevrata, došlo je i do krađe i uništavanja značajnog dela kulturne baštine. Od 155 umetničkih dela koja su se do tada nalazila u zbirci Skupštine, nestalo je čak 127. Do aprila 2005. godine pronađeno je svega 69 slika, dok su 58 još uvek bile na poternici.

Generalni sekretar parlamenta Đorđije Radulović tada je za agenciju Beta izjavio: „Ne može se tačno utvrditi koliko je slika ukradeno, a koliko uništeno u požaru.“

Na sajtu MUP-a objavljene su fotografije 55 nestalih slika, a procenjena vrednost ukradenih i uništenih dela bila je oko 150.000 evra. Među nestalim radovima bila su i dela Petra Lubarde, Predraga Milosavljevića, Marka Čelebonovića, Mila Milunovića, Petra Dobrovića, Milana Konjovića, Ivana Tabakovića, Milića od Mačve i drugih velikana.

Nova zbirka i pokušaji obnove

Zbirka Savezne skupštine 2005. godine brojala je 137 slika, uključujući 96 radova iz perioda pre 5. oktobra i 41 delo savremenih umetnika koje je Ministarstvo kulture Srbije poklonilo parlamentu 2001. godine. Njihova ukupna vrednost tada je procenjena na 450.000 evra.

U saradnji sa OEBS-om, Skupština je pripremala i publikaciju o umetničkom blagu koje poseduje, kako bi se podigla svest o značaju očuvanja kulturne baštine.

Dvadeset godina kasnije: Šta znamo danas?

Dve decenije nakon ovih događaja, broj umetničkih dela koja su vraćena i dalje je daleko ispod početne brojke. Mnoge slike i dalje nisu pronađene. Uprkos digitalizaciji i boljoj arhivskoj obradi kulturne baštine, sudbina dela Lubarde, Konjovića, Dobrovića i drugih umetnika ostaje nepoznata. Nema dostupnih informacija da je bilo koji od većih slučajeva krađe uspešno rešen.

U kontekstu današnje situacije, pitanje očuvanja i bezbednosti umetničkog nasleđa i dalje je aktuelno, naročito u institucijama koje su podložne političkim ili društvenim potresima. Uloga javnosti, kulturnih institucija i policije ostaje presudna u borbi protiv nelegalne trgovine umetninama.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.  

Mladi bez budućnosti: Kako je bečki “Prese” video Srbiju posle 5. oktobra

Austrijski dnevni list Prese je pre tačno 20 godina u svom izveštaju o Srbiji izneo poraznu sliku položaja mladih u zemlji koja se još oporavljala od ratova, izolacije i ekonomskog sloma. Uz upozorenje da „omladina u Srbiji nema gotovo nikakvu budućnost“, Prese je podsetio da je tokom devedesetih iz Srbije otišlo čak 400.000 ljudi, najčešće mladih i obrazovanih, a da ni političke promene 2000. godine nisu donele očekivano olakšanje.

Nestale nade posle 5. oktobra

Prese navodi da je pad režima Slobodana Miloševića oktobra 2000. godine probudio velika očekivanja, ali da je početna euforija ubrzo zamenjena razočaranjem. Već 2002. godine sprovedeno istraživanje pokazalo je da bi više od polovine mladih između 15 i 25 godina napustilo Srbiju kada bi imali priliku. Kao ključni razlozi izdvojeni su nizak životni standard i potpuni nedostatak perspektive.

„U Srbiji je tada bilo milion nezaposlenih – gotovo trećina radno sposobnog stanovništva. Stopa nezaposlenosti mladih do 25 godina bila je tri puta viša nego kod ostalih starosnih grupa“, pisao je Prese.

Zaustavljene reforme i blokirana mobilnost

Posebno kritičan osvrt list je uputio na obustavljanje reforme obrazovanja koju je započela vlada Zorana Đinđića. Reforma je bila usmerena ka liberalizaciji i decentralizaciji školstva, ali ju je, kako ističe Prese, zaustavila nacionalno-konzervativna vlada Vojislava Koštunice. Time je, po oceni lista, dodatno ugrožen ionako loš položaj mladih.

Zabrinjavajuće je i to što su, i pored političkih promena, mladi ostali izolovani. Pet godina nakon demokratskih promena, većina nije imala mogućnost da putuje van zemlje. Prese navodi podatak da 70 odsto studenata nikada nije bilo u inostranstvu, dok su i poslednje preostale zemlje bezviznog režima bile Makedonija, Bugarska i Hrvatska. Ostatak Evrope, uključujući i Rumuniju, uveo je vize za građane Srbije.

Dvadeset godina kasnije: Ima li pomaka?

Dve decenije nakon što je objavljen ovaj tekst, odlazak mladih ostaje gorući problem – prema izveštaju Nacionalne akademije za javnu upravu, između 50.000 i 60.000 ljudi godišnje napušta Srbiju, a najveći procenat njih su upravo mladi visokoobrazovani ljudi.

I danas su strah od neizvesne budućnosti, slab uticaj mladih na političke tokove i nepoverenje u institucije i dalje dominantni stavovi u velikom delu omladine.

Fiskalne kase zatvorile kafansku dušu

Pre tačno 20 godina, beogradski ugostitelji našli su se na udaru fiskalne discipline koju je sprovodilo Ministarstvo finansija. Uvođenje fiskalnih kasa, pojačane kontrole poreskih inspektora i medijske kampanje „Uzmi račun“ i „Jedan poziv menja sve“ dovele su do drastičnog pada prometa u kafanama, što je izazvalo nezadovoljstvo u ugostiteljskom sektoru i najavu protesta.

Kazne, kontrole i prazne stolice

Na konferenciji za novinare održanoj u aprilu 2005, Jovan Mrđenović iz Opšteg udruženja ugostitelja Beograda izjavio je da je nakon uvođenja fiskalnih kasa promet opao u gotovo svim ugostiteljskim objektima u gradu. Dodatni pritisak predstavljale su pojačane kontrole Poreske uprave i medijska kampanja koja je građane pozivala da insistiraju na fiskalnom računu.

Mrđenović je istakao: „Kada god mi neko uđe u kafanu, strepim da nije neki špijun iz Poreske uprave koji će mi zbog neregistrovanog prometa odmah zapečatiti lokal. Zbog svega toga nema više kafanske atmosfere u srpskim kafanama.“

Zahtevi ugostitelja: Popusti, bakšiš i PDV

Ugostitelji su najavili protest za 14. april ako Ministarstvo finansija ne izađe u susret njihovim zahtevima. Tražili su ublažavanje kazni za neizdavanje fiskalnih računa, izjednačavanje PDV-a na hranu u restoranima sa onim u pekarama, kao i korekciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Poseban problem predstavljale su tehničke nemogućnosti fiskalnih kasa – od nemogućnosti odobravanja popusta za redovne goste, do ukidanja tradicionalnog bakšiša, koji je zbog registrovanog prometa praktično nestao.

Danas: Digitalizacija standard, ali problemi ostaju

Dve decenije kasnije, fiskalizacija je postala neizostavni deo ugostiteljske i šire uslužne delatnosti. Od 2022. godine uveden je i novi model e-fiskalizacije koji podrazumeva korišćenje elektronskih fiskalnih uređaja povezanih u realnom vremenu sa sistemom Poreske uprave. Iako je sistem savremeniji, pojedini problemi iz 2005. i dalje su prisutni – naročito kada je reč o rigidnim pravilima, različitim stopama PDV-a i opterećenju malih ugostitelja.

Kafane su, međutim, opstale – mada se mnoge tradicionalne pretvorile u moderne bistroe i barove, dok je kafanska atmosfera o kojoj je govorio Mrđenović sve ređa pojava u urbanim centrima.

* Ovaj tekst je generisan uz pomoć veštačke inteligencije i baziran na arhivskim izvorima. Svi podaci su predstavljeni u informativne svrhe.