Kako je Beograd pre 20 godina dobio prvu savremenu podzemnu garažu u centru?

Simbolično otvaranje i jasna poruka

Garažu su simbolično otvorili tadašnji gradonačelnik Nenad Bogdanović, gradski menadžer Bojan Stanojević i gradski arhitekta Đorđe Bobić, koji su se u starom, drečavo zelenom „spačeku“ provozali kroz rampu i spustili na parking nivoe.

„Ovakav objekat je trebalo izgraditi još pre dve i po decenije“, poručio je Bogdanović, ističući da Beograd u tom trenutku kasni 25 godina za evropskim gradovima po pitanju infrastrukture za parkiranje.

Bogdanović je naglasio da se buduća izgradnja sličnih garaža neće finansirati iz gradskog budžeta, već preko koncesionih modela, dok je ideju o gradnji parkinga na periferiji odakle bi građani potom prevozom dolazili u centar odbacio kao „potpunu besmislicu“.

Tehničke karakteristike i cene

Garaža „Pionirski park“ sadrži tri podzemna nivoa sa ukupno 473 parking mesta i opremljena je modernim sistemima signalizacije i protivpožarne zaštite. Vrednost radova iznosila je 454,3 miliona dinara.

Prvog dana rada, parkiranje je bilo besplatno za sve, dok je od narednog dana uvedena tarifa – 30 dinara za prvi sat, a 35 dinara za svaki naredni. Stanarima okolnih zgrada ponuđena je mesečna pretplata po ceni od 1.500 dinara. Direktor JKP „Parking servis“ Živorad Anđelković tada je naglasio da garaža nije predviđena za zakup, već isključivo za javnu upotrebu.

Cene parkiranja

Narednih dana u medijima se pojavila informacija da su utvrđene cene mesečnih pretplatnih karata – građane je danonoćno parkiranje koštalo 10.000 dinara, a firme 16 hiljada. Popust su imali stanari okolnih zgrada, koji su mogli da se pretplate od 17 popodne do 8 sati ujutru, po mesečnoj ceni od 1.500 dinara. Stanari su povlašćenu kartu dobijali uz ličnu kartu i to u obliku elektronske kartice, koja ima nekoliko vidova zaštite. Isto je važilo i za redovne mesečne pretplatnike. Nadležni iz Parking servisa upozorili su da će sprečavati varanje, odnosno pozajmljivanje kartica i da će ukoliko primete da se registarski broj auta i broj na kartici ne poklapaju, uskratiti parkiranje.

Kontekst i značaj

Otvaranje prve moderne podzemne garaže u centru Beograda označilo je pomak u urbanističkom pristupu rešavanju problema parkiranja, koji je početkom 2000-ih već bio izražen. Grad se suočavao s ubrzanim rastom broja automobila, dok je broj parking mesta ostajao ograničen.

Dve decenije kasnije – gde smo danas?

Dvadeset godina kasnije, tema parkiranja u Beogradu i dalje je među najvažnijim urbanim izazovima. Iako je u međuvremenu izgrađeno nekoliko novih garaža (poput one u Masarikovoj), Beograd i dalje nije u potpunosti razvio planiranu mrežu podzemnih objekata. Ideja o koncesijama, koju je tadašnji gradonačelnik najavio, ostala je aktuelna.

Nenad Bogdanović, koji je 2005. bio na čelu grada, preminuo je 2007. godine. Arhitekta Đorđe Bobić ostao je aktivan u javnom i stručnom životu do svoje smrti 2024. godine.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.  

Nove karte i stari problemi: Kako je GSP pokušavao reformu 2005.

U aprilu 2005. godine Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd zabeležilo je prodaju više od 333.000 mesečnih markica, a novina tog meseca bila je mobilna prodaja iz specijalizovanih autobusa, što je predstavljalo prvi takav pokušaj modernizacije sistema prodaje karata u prestonici.

Uvođenje mobilne prodaje i širenje prodajne mreže

Mobilna prodaja markica, koja je činila 15 odsto ukupnog prometa, realizovana je preko četiri autobusa raspoređena po gradu do 6. aprila. Istovremeno, GSP je otvorio deset novih stacionarnih šaltera, čime je broj prodajnih mesta znatno povećan. Cilj je bio smanjenje gužvi i podizanje ukupnog broja prodatih markica na 400.000 mesečno.

„Zadovoljni smo efektima, mada građani imaju naviku da kupuju markice na istim mestima“, izjavio je tada Slaven Tica, direktor GSP, dodajući da su nova prodajna mesta već donela vidljive rezultate.

Nove karte za pojedinačnu vožnju

Pored unapređenja prodaje markica, najavljena je i pojava novih karata za pojedinačnu vožnju sa unapređenim sistemom zaštite. Karte su izrađene u saradnji sa Zavodom za izradu novčanica (ZIN) i sadržale su hologram, dok je 3D štampa izostavljena zbog tehničkih izazova.

„Stare karte važe do 10. aprila, a svi oni koji ih imaju više, mogu ih zameniti do 5. aprila“, poručio je Tica, napominjući da se mesečno proda oko šest miliona pojedinačnih karata.

Pripreme za novi konkurs i modernizaciju voznog parka

U isto vreme, Direkcija za javni prevoz pripremala je konkurs za prevoznike koji bi bio raspisan između 12. i 15. aprila. Prema rečima tadašnjeg direktora Željka Đukanovića, očekivalo se da 350 postojećih vozila nastavi da saobraća, uz nabavku dodatnih 50 do 60 autobusa.

„Radimo na ugovorima, uslovima, načinu bodovanja, upoznavanju sa tim koliko se privatnici interesuju za nova vozila“, rekao je Đukanović, dodajući da su u toku i razgovori s gradonačelnikom o uslovima konkursa i najavljenim protestima.

Digitalizacija u javnom prevozu uz brojne izazove

Dve decenije kasnije, prodaja karata u beogradskom javnom prevozu prošla je kroz značajne promene – od elektronskih kartica i SMS plaćanja do aplikacija i beskontaktnih transakcija. Međutim, problemi poput gužvi, kašnjenja i tehničkih poteškoća i dalje su prisutni. U januaru 2023. uveden je novi sistem naplate karata pomoću mobilne aplikacije „Beograd plus“, koji je naišao na brojne kritike korisnika zbog nestabilnosti i nejasnih pravila kontrole.

Od 1. januara 2025. godine, javni prevoz u Beogradu postao je potpuno besplatan za sve korisnike, bez obzira na prebivalište. Ova odluka obuhvata sve vidove gradskog i prigradskog prevoza, uključujući autobuse, tramvaje, trolejbuse i BG voz. ​

Uvođenjem besplatnog prevoza, ukinute su sve vrste karata, poput mesečnih, godišnjih i pojedinačnih, kao i popusti koji su ranije postojali. Gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić, istakao je da Beograd na ovaj način postaje jedini grad u Evropi sa više od pola miliona stanovnika koji ima besplatan javni prevoz. ​

Ova mera deo je šire reforme javnog prevoza u Beogradu, koja uključuje i planove za potpunu obnovu voznog parka u naredne tri godine. Cilj ovih promena je poboljšanje kvaliteta usluge i podsticanje građana da češće koriste javni prevoz. ​

Što se tiče finansiranja besplatnog prevoza, sredstva su obezbeđena iz gradskog budžeta. Iako tačan iznos nije preciziran, očekuje se da će troškovi biti pokriveni preraspodelom postojećih budžetskih sredstava i potencijalnim povećanjem prihoda od drugih izvora. ​

* Ovaj tekst je generisan uz pomoć veštačke inteligencije i baziran na arhivskim izvorima. Svi podaci su predstavljeni u informativne svrhe.