Prisluškivan pod šifrom „Cer 1“

Redakcija Danasa je još 22. oktobra 2001. otkrila da je novinar Vuk Cvijić bio predmet policijske obrade i da je prisluškivan pod šifrom „Cer 1“. Četiri godine kasnije, Vrhovni sud je odbio da odobri uvid u spise tog predmeta, pozivajući se na status državne tajne.

„Autentičnost dokumenata o prisluškivanju novinara Danasa potvrdio je i direktor BIA Rade Bulatović, koji je izjavio da je prisluškivanje sprovođeno po nalogu tadašnjeg rukovodstva službe i šefa policije, kao i da se radi o nepropisnoj primeni mera.“

Advokat Fila o sopstvenom prisluškivanju

Beogradski advokat Toma Fila izjavio je 13. januara 2005. da ima zapisnik o svojim telefonskim razgovorima koje je prisluškivao DB. Fila je protiv NN osobe podneo krivičnu prijavu zbog zloupotrebe službenog položaja, a Okružnom tužilaštvu je priložio i više izveštaja iz operacije prisluškivanja „Kaktus“, u kojima se tvrdi da je praćeno i prisluškivano više od 100 osoba. Advokatska komora Srbije je od Vrhovnog suda Srbije tražila odgovore na pitanje da li je bilo prisluškivanja advokata, a Vrhovni sud je, za razliku od odgovora Nezavisnom udruženju novinara Srbije, odgovorio da nijedan advokat nije prisluškivan po odobrenju tog suda.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.  

Godina obračuna sa „nepodobnima“

Ova tema je bila od velikog značaja 2005. godine jer je dolazila u periodu kada se otkrivala praksa nezakonitog prisluškivanja i praćenja novinara, opozicionih političara i nevladinih aktera iz perioda vlasti Slobodana Miloševića. Zadržavanje oznake državne tajne izazvalo je dodatne sumnje u pogledu transparentnosti i odgovornosti službi bezbednosti čak i nakon demokratskih promena.

Gde je danas Vuk Cvijić?

Vuk Cvijić i dalje je prisutan u domaćem medijskom prostoru. Danas je novinar nedeljnika Radar i redovno se bavi temama koje se tiču bezbednosnih struktura, korupcije i političkog uticaja na institucije. Njegovo dugogodišnje istraživačko iskustvo potvrđuje kontinuitet u profesionalnom pristupu novinarstvu, a sam slučaj iz 2001. i kasnija odluka Vrhovnog suda ostaju simbol borbe za prava novinara i slobodu medija.

„Zaboravljeni broj za spasavanje: Kako je Evropa 2005. ignorisala 112“

Malo ko zna čemu služi 112 – pisao je Danas krajem marta 2005. godine, skrećući pažnju na to da je jedinstveni broj za hitne slučajeve u EU, iako uveden još 1991. godine, bio gotovo nepoznat i slabo korišćen u praksi u većem delu Evrope, uključujući i tadašnju Srbiju i Crnu Goru.

Broj koji postoji, ali ga niko ne koristi

Novinari Danasa prenose rezultate istraživanja koje je pokazalo da samo 20 odsto građana EU zna za postojanje broja 112, dok je taj procenat još niži u pojedinim državama članicama. Zanimljivo je da su i tada, kao i danas, u brojnim državama Evrope i dalje paralelno funkcionisali nacionalni brojevi hitnih službi, pa su građani češće birali lokalne brojeve poput 911 u SAD ili 999 u Velikoj Britaniji, umesto 112.

U tekstu se navodi i primer Švedske, gde je 112 jedini broj za hitne slučajeve još od 1996. godine, a građani ga koriste redovno. S druge strane, u tadašnjoj Srbiji i Crnoj Gori, kako se ističe, ovaj broj nije bio ni tehnički dostupan korisnicima, jer lokalni mobilni operateri nisu imali obavezu da ga implementiraju.

Problem i u tehničkoj i u zakonodavnoj regulativi

U intervjuu za „International Herald Tribune“, koji je Danas preneo u rubrici „Drugi pišu“, tadašnji funkcioner Evropske komisije zadužen za telekomunikacije, Mils van de Held, istakao je da je postojanje 112 u praksi obesmišljeno ukoliko ga ljudi ne prepoznaju kao broj za pomoć. On je rekao: „Ako niko ne zna da 112 postoji, džabe smo ga i uvodili.“ Takođe je naglašeno da je zakonska obaveza operatera da omoguće pozivanje ovog broja bila uvedena tek nekoliko godina ranije.

U tekstu se posebno ukazuje na lošu obaveštenost, nedostatak promotivnih kampanja, ali i komplikovanu strukturu hitnih službi u pojedinim državama. Bilo je primera, kako navodi Danas, da je osoba koja je zvala 112 dobijala operatera koji nije znao na koji broj da je prosledi.

Danas broj poznatiji, ali problemi i dalje postoje

Dvadeset godina kasnije, broj 112 je znatno poznatiji građanima Evrope, uključujući i Srbiju, gde je dostupan od 2014. godine. Ipak, kako beleže aktuelni izveštaji Ministarstva unutrašnjih poslova i portala poput N1 i RTS, još uvek postoji konfuzija među građanima kada treba pozvati 112, a kada lokalne brojeve poput 192 (policija) ili 194 (hitna pomoć).

Evropska komisija svake godine 11. februara obeležava Dan broja 112, uz kampanje podizanja svesti. No, istraživanja pokazuju da i dalje postoji prostor za unapređenje znanja, posebno među mlađim i starijim građanima, kao i među strancima koji borave u državama EU.

* Ovaj tekst je generisan uz pomoć veštačke inteligencije i baziran na arhivskim izvorima. Svi podaci su predstavljeni u informativne svrhe.