Francuska i Nemačka se sukobile oko reforme pravila potrošnje na nacionalnom nivou u EU

U sklopu revizije Sporazuma o stabilnosti i rastu, Evropska komisija je predložila udaljavanje od strogih, standardizovanih zahteva za smanjenje duga u skladu sa srednjoročnim ciljevima specifičnim za svaku zemlju, dajući svojim članicam više vremena i fleksibilnosti, što je naišlo na protivljenje velike grupe vlada, na čelu sa Nemačkom.

U trenutku kada EU želi ponovo da uvede pravila za smanjenje duga i deficita, koja su suspendovana tokom pandemije kovida, predložena reforma ponovo otvara istorijske podele između severa i juga, odnosno između fiskalno konzervativnih zemalja i onih koje troše, a Francuska i Nemačka su decenijama bile na čelu ta dva suprotstavljena bloka.

„Potrebna su nam zajednička pravila koja su ista za sve. Potreban nam je pouzdan put ka smanjenju deficita i nižem nivou duga“, rekao je u petak nemački ministar finansija Kristijan Lindner, pre sastanka sa svojim kolegama iz EU u Luksemburgu.

On je dodao da Nemačka „nije sama“ u zabrinutosti zbog predloga Komisije, za koje Berlin veruje da bi zemljama i Komisiji dali previše slobode i da ne obezbeđuju jedinstvene i merljive zahteve za smanjenje duga.

Stav Francuske je potpuno suprotan, što predstavlja veliki problem, jer se traži konsenzus pre nego što pregovori o konačnom obliku reforme počnu sa Evropskim parlamentom.

„Prava tačka neslaganja je da li treba da postoje automatska, jedinstvena pravila u Paktu za stabilnost i rast, a naš odgovor je ne, jer smatramo da bi to bila ekonomska i politička greška“, ​​rekao je francuski ministar finansija Bruno Le Mer pre sastanka.

Neuobičajeno je da se Lindner i Le Mer ne slažu, jer potiču iz iste porodice liberalnih partija, obično su usklađeni i često priređuju veliku predstavu francusko-nemačkog jedinstva, zajedno daju izjave novinarima, a čak se i grle.

Ali što se tiče pravila koja kontrolišu javnu potrošnju, njihove nacionalne pozicije ih dele.

Francuski dug je premašio 110 odsto BDP i trebalo bi da ove i sledeće godine premaši i dozvoljeni prag deficita u EU od tri odsto.

Nemačka, čiji je dug 2020. godine premašio 60 odsto BDP, ove godine planira da vrati svoju „kočnicu duga“ – zahtev za uravnoteženim budžetom sadržan u njenom ustavu.

Ostale članice EU se svrstavaju u jedan ili drugi blok.

Nemačku su podržali ministri finansija Austrije, Bugarske, Hrvatske, Češke, Danske, Estonije, Litvanije, Letonije, Luksemburga i Slovenije, koji su potpisali dokument u korist zajedničkih kvantitativnih ciljeva za smanjenje duga, a tu ideju podržavaju i Finska, Irska, Holandija, Slovačka i Švedska.

S druge strane, Italija podržava Francusku u protivljenju univerzalnim fiskalnim pravilima u EU.

„Važno je posvetiti dovoljno pažnje javnim investicijama“, rekao je italijanski ministar finansija Đankarlo Đorđeti, dodajući da bi njegova zemlja želela da se „posebna pažnja“ posveti zelenim i digitalnim investicijama koje se preduzimaju kroz fond EU za oporavak posle pandemije, čiji je Italija najveći korisnik.

Španija, Grčka i Portugalija podržavaju predlog Komisije i verovatno će se pridružiti Francuskoj i Italiji, jer ne žele univerzalna fiskalna ograničenja.

Ministri finansija su za usaglašavanje tog pitanja odredili rok do kraja godine i od početka je postojala sumnja da će to biti ispunjeno, a neslaganje Francuske i Nemačke znači da je to gotovo nemoguće.

„Zajedniči stav bi uverio finansijska tržišta da postoje kredibilna pravila za očuvanje održivosti javnih finansija, a naše građane da to ne znači slepu štednju, već srednjoročno planiranje koje može omogućiti preko potrebne investicije i reforme”, rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni ministrima finansija, uz poruku da usaglašavanje ne može da traje beskonačno.