„Godinama jedva dišemo“: Meštani Velikih Crljena tužili EPS, umorni od praznih priča i hroničnih bolesti

Troje odraslih i jedno dete za stolom i nikog više nema unutra. Ni u bašti razigranih cvetnih boja nema nikog jer je pakleno vreo junski dan. Slučajnog putnika kroz ovo malo mesto u opštini Lazarevac može da prevari svo zelenilo u koje je s obe strane puta ušuškana gotovo svaka kuća. Izbliza ništa ne izgleda tako lepo. Napukle kuće, isušena zemlja, bolesni ljudi.

„Nikada nije bilo gore, ljudi umiru od raka, raznih bolesti…“, kaže jedan od njih. Svi odmahuju glavama, potvrđujući kako se ništa nije promenilo, i kiselo osmehuju na pitanje da li je država, EPS, bilo ko – uradio nešto da im pomogne.

Kao da su davno ispričali sve, a njihova lica stapaju se okruženjem. Zidovi prekriveni teškom, duvanom natopljenom, lamperijom i zavese na prozorima koje propuštaju tek minimum dnevne svetlosti.

Život u Velikim Crljenima od velike poplave koja je zadesila Srbiju 2014. godine teško se može nazvati normalnim. Selo je smešteno između najstarije termoelektrane u državi Kolubare A, koja je u vlasništvu EPS-a, i kopova iz kojih je trebalo da se izvlači ugalj. Kop nadomak kuća u Crljenima EPS je iskopao odmah posle poplava jer je „tako moralo“. Moralo je da desi i iseljenje tog dela sela, ali to se nije desilo. Kao što se nije desilo ni zatvaranje termoelektrane, iako je bilo najavljeno.

U međuvremenu, meštani su tužili EPS pre četiri godine, ali taj postupak i dalje traje. Tužili su zbog uništavanja životne sredine i negativnog uticaja na zdravlje i život ljudi, a šteta je, sudeći prema analizama stručnjaka, ogromna.

Život na rubu kopa

„EPS je te 2014. rekao da se rudnik otvara hitno zato što je zapadno polje bilo poplavljeno, pa je bilo potrebe za ugljem. U međuvremenu, došli smo do dokumenta, i videli da je još 2008. rađen plan da se raselimo i da je tada već bilo u planu otvaranje kopa. Za to nismo znali, nas niko nije obavestio“, kaže za Danas Vesna Terzić, meštanka Velikih Crljena i predsednica Udruženja Tihi lug.

Godinama, napominje, pokušavaju da objasne svima iz institucija, od EPS-a, ministarstava, Vlade, iz EU koliko su ugroženi.

„Obod kopa je od moje kapije 30 metara. Između pruga i magistrale. To je nekih 400 metara u najširem delu, ima oko do 250 do 260 domaćinstava, i u Službenom glasniku prošle godine objavljeno je da smo mi prioritet, hitni za raseljenje. To se rešava jednim sastankom, ali EPS se ne oglašava“, ističe Terzić.

Oni koji su niz brdo, s donje strane puta, su ugroženiji, blizu su kopa, dok je termoelektrana smeštena u gornjem delu sela.

„Kuće se raspadaju. Terasu smo ponovo morali da betoniramo pre deset dana. Sve je puklo, unučići trčkaraju okolo, mogu noge da polome.. Zatim, podzemne vode nemamo, a kad njih nemate ništa ne uspeva. Sve se sleže, a i to ima napismeno – da se zemlja sleže i da je predviđeno da će da se sleže od pet do 18 centimetara“, priča Vesna Terzić.

Poplava 2014. bila je dokaz – njihova nadstrešnica

Priča je počela sa razvojem prostornog plana za raseljavanje susednog sela Vreoci, još pre 20 godina, kaže za Danas koordinator Koalicije za održivo rudarstvo Zvezdan Kalmar. Prema njegovim rečima, rađen je plan posebne namene za raseljavanje Vreoca, Baroševca, Zeoka, Medoševca, s tim da je zapravo taj plan posebne namene zahvatio i deo Velikih Crljena, između pruge Obrenovac, Vreoci i Ibarske magistrale. Međutim, iz čistog koristoljublja, tvrdi on, Elektroprivreda Srbije nije krenula u raseljavanje tog dela.

„Znači, oni su se ponašali kao da taj deo neće biti pod uticajem njihovog rudarenja, što nije tačno. Rudarenje nije samo vađenje uglja, to je i odlaganje, otkrivke i sve slično povezano sa rudarenjem. A to je već od 2007. krenulo da utiče na Velike Crljene,“ napominje Zvezdan Kalmar.

Posle poplava 2014. pokazalo se koliko su zapravo Veliki Crljeni morali biti raseljeni zbog toga što je tada moralo da se bira – da li pustiti vodu u selo ili u kop.

„Pustili su vodu u Velike Crljene, odnosno eksplodirala je, pukla je brana koja je držala reku Peštan i potopili su se 2014. godine. Onda je krenulo hitno iskopavanje uglja iz Velikih Crljena. Oni su zaštitili rudnik, ljudi su imali dva metra vode u kućama za manje od sat vremena. Praktično je to bio cunami koji je iz Peštana potopio ljude, oni su bukvalno žive glave spašavali. Te velike padavine su bile samo dokaz da je nemoguće zaštititi i rudnik i građane,“ kaže on.

Nakon toga EPS, kako tvrdi Kalmar, pokušava da legalizuje tu svoju aktivnost i objasni kako je to moralo da se desi.

„Možemo mi da se složimo, moralo je jer je bio potreban ugalj. Međutim, još je plan iz 2007. podrazumevao raseljenje ljudi što nije urađeno da bi se izbeglo trošenje para. Kopali su do samih kuća, jer su inače to radili i u drugim selima, Baroševac, Zeoke, Medoševac, Sokolovo, Junkovac. To su sve sela koje su neposredno pored rudnika,“ ističe Kalmar.

Podseća da je u lavini, u Junkovcu, zatrpano 20 kuća i upozorava da bi i u Velikim Crljenima moglo slično da se desi.

Posle ko zna koliko izmena prostornog plana sada u poslednjem, napominje, postoji mišljenje Ministarstva da je potrebno da se to selo raseli.

„Međutim, sada dolazimo opet do začkoljice jer EPS i opština Lazarevac, treba da izraze nameru da se taj deo sela raseli. Znači, ti ljudi su praktično ucenjeni da žive tamo, jer promet nekretnina je nula. To raseljavanje je trebalo da se desi mnogo ranije, ta 2014. je za njih bila dokaz, njihova nadstrešnica,“ kaže Kalmar.

Zbog svega što je iskopano posle poplava tokom 2014. i 2015. godine konstantno dolazi do podzemne erozije. Voda otiče iz podzemnih slojeva i sleže se celo selo, i ono je sada, tvrdi Kalmar, egzistencijalno ugroženo.

„U ovom selu imate akutna pucanja kuća, ljudi bukvalno dok spavaju čuju krckanje temelja“, napominje.

Kalmar ističe da se u tom kopu dubine 110 metara ne kopa ugalj, već odlaže otkrivka od polja E i polja D, koja se nalaze u području na koje se odnosio plan posebne namene iz 2007, a kojim je predviđeno etapno raseljavanje Velikih Crlljena i okolnih mesta.

„Taj plan nije ispoštovan i trenutno u selu ima više od 200 kuća, hiljadu ljudi, koji su su direktno ugroženi. Muškarci umiru. Imate čitave ulice gde je izumrlo muško stanovništvo, deo njih je zaposlen u termocentrali. Selo je izloženo i imate značajno povećan broj kancera kod mladih“, napominje naš sagovornik.

Među najzagađenijim mestima u Srbiji

Takva zdravstvena situacija u selu koje je nepunih 50 kilometara od Beograda nije nikakvo iznenađenje. Godinama udišu prljavštinu. Godinama je njihova zemlja zatrovana raznim nedozvoljenim supstancama. To nije njihov lični doživljaj, već činjenice.

Analizom zemljišta pre nekoliko godina utvrđeno je da su na četiri lokacije na području Termolektrane Kolubara A u Velikim Crljenima prekoračene remedijacione vrednosti arsena, a da su na svim mernim mestima prekoračene maksimalno dozvoljene vrednosti drugih zagađujućih materija u zemljištu.

U izveštaju koji je Elektroprivreda Srbije dostavila Agenciji za zaštitu životne sredine navodi se da je na svih 17 uzorkovanih mesta utvrđeno prekoračenje graničnih vrednosti zagađujućih i opasnih materija. Među njima su nikl, hrom, bakar, živa, kadmijum, olovo, cink i policiklični aromatični ugljovodonik.

Prema poslednjem izveštaju o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine za 2023. godinu, Veliki Crljeni su bili najzagađenije mesto u Srbiji, odmah posle Novog Pazara, Valjeva, Užica. Količina PM2.5 čestica bila je 28 mikrograma po metru kubnom, što spada u crvenu zonu – i znači da je vazduh zagađen.

Vazduh relativno prihvatljiv za zdravlje, inače, ne sme da ima više od 20 mikrograma ovih čestica po kubnom metru. Sve preko toga smatra se zagađenim.

Osim toga, Veliki Crljeni su među mestima u Srbiji posle Smedereva, Zaječara i Obrenovca u kom su, prema ovom izveštaju, zabeležene najveće vrednosti sumpor dioksida, koncentracija azot-dioksida bila je 10 mikrograma. Srednja godišnja vrednost PM10 čestica je tokom te godine u Velikim Crljenima dostizala 35 mikrograma po kubnom metru, a tokom 65 dana te godine vrednosti su prelazile 50 mikrograma. Maksimalno izmerena vrednost u jednom trenutku bila je čak 128 mikrograma po kubnom metru.

Veliki Crljeni su na gotovo svakom spisku sa povećanim vrednostima, onim iznad dozvoljenih i prihvatljivih – olovo, arsen, kadmijum, nikl.

„Posmatrano po mernim mestima, Veliki Crljeni, Lazarevac i Obrenovac Ušće, kao delovi Beograda koji imaju razvijenu industriju, imaju i veći procenat indeksa koji odražavaju „zagađen”, a posebno „veoma zagađen” i „izuzetno zagađen” vazduh tako da na mernim mestima Veliki Crljeni i Leštane on iznosi 35 odsto“, navodi se u izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine.

Ljudi umiru mladi, od karcinoma, srca..

Za Vesnu Terzić i hiljade drugih meštana ovog sela analize nisu bile ništa novo. Pokazale su im ono što već i sami znaju.

„Umiru mladi ljudi od srčanih oboljenja, od karcinoma, na inhalatorima je 80 odsto sela. Rađaju nam se deca sa perspektivom da budu hronični bolesnici. Na ultrazvuku lekar je pitao trudnicu iz našeg sela odakle je i kad mu je rekla da je iz Crljena konstatovao da je verovatno zato plodova vodica tamna“, naglašava Terzić.

O zagađenju vazduha, kaže, bolje da je ne pitamo.

„Više ništa ne uspeva, ljudi ne seju, digle su ruke. Bunari su zagađeni, vodu ne pijemo – svi je kupujemo“, napominje i dodaje da su im u Zavodu za javno zdravlje rekli da imaju oko 200 dana zagađenja godišnje.

Termoelektrana je, ističe ona, trenutno u remontu, a priča o njenom zatvaranju stara je bar osam godina. Filtere uključuju, tvrdi, samo kada treba da dođe inspekcija.

„Sav taj dim mi udišemo, spušta se naročito kod nas, u rupu. Okruženi smo rudnicima, ima tu svega od prašine do peska i uglja. To je nemoguće očistiti i oprati. A samo 30 metara od nas je smeće, divlje deponije, skupljaju se razne životinje, šakali, zmije…“

Zemlja je popucala, nastavlja ona. Popucale su i terase, cele kuće. Uslova za život nema, još od 2014. kada su imali dva metra vode u kućama, i kada su ih sa spratova spašavali čamcima.

„Više smo stvarno i besni i umorni od svega. Ljudi odlaze, osim onih koji su poslom vezani. Nemamo ni mesnu zajednicu osam godina. A iz opštine umesto da rade na hitnom raseljavanju oni asfaltiraju delove ulica, kopaju za kanalizaciju. Pa ko će da se priključi na tu kanalizaciju… Dođu nam gosti, ne mogu da sede na terasi, ujedaju komarci, a preko puta u kopu plivaju leševi“, priča nam ova meštanka.

Meštani tužili EPS, postupci u toku

Zbog svega toga, umorni od praznih priča i hroničnih bolesti, nereagovanja nadležnih i nemogućnosti da decu odgajaju u zdravoj sredini meštani su odlučili da tuže EPS. Bilo je to pre četiri godine, u februaru 2021, a taj postupak i dalje traje. Njih 16 je na početku „presavilo tabak“ i tužilo ovo javno preduzeće. U međuvremenu, dvoje je preminulo.

„Postupci su u toku. U fazi su veštačenja i za sada idu dobro jer su inicijalno stajali nekoliko godina. Nema nijedne prvostepene presude, glavna rasprava je u toku. Saslušane su stranke, tužioci, svedoci-stručnjaci“, kaže za Danas advokat Sreten Đorđević, koji očekuje da se do kraja godine nešto završiti.

Dokazi su, kako tvrdi, neoborivo pokazali da su stanovnici ovog mesta kao i životna sredina u trećem planu i da su zagađenja od termoelektrane bila ogromna.

„Prekoračene su sve vrednosti, toliko je sve oštećeno da ne može da se obnovi zemljište. Osim toga, ugroženi su i životi ljudi. Za sve ove godine, a to se odnosi i na period od tužbe, TA Kolubara, odnosno EPS kao njen vlasnik, ništa nije učinio da se nešto promeni. Termoelektrana je trebalo da bude zatvorena, a nije i nema ni novih sistema, nisu funkcionalni“, napominje Sreten Đorđević.

Tužbe su kompleksne, a ono što je osnovno što je traženo u njima jeste da se zatvori postrojenje, ako to nije moguće da se postave nove BAT tehnologije, da sud utvrdi povrede ljudskih prava, od onog na imovinu, do zdravlja i prava na zdrav život. Osim toga, tu je, napominje, i materijalni deo, naknada zbog šteta koja su im nanete i negativnog uticaja i na kuće, useve i zemlju, celu sredinu, njih same.

Advokat Luka Đorđević kaže da se u poslednje vreme nešto mrda sa mrtve tačke, da je urađeno građevinsko veštačenje, prošle nedelje i poljoprivredno, za šta su bili angažovani stručnjaci. On podseća da inicijalno postoje četiri tužbe, a da se sporovi vode pred dva suda – Osnovnim sudom u Lazarevcu i Prvim osnovnim sudom u Beogradu.

Da li termoelektranu treba zatvoriti?

Termoelektrana Kolubara A je najstarija u Srbiji, počela je sa radom još 1956. godine. Već godinama je u planu, ili je bar najavljivano, njeno zatvaranje. Delom zato što je to trend u svetu, a sve naročito izraženo posle potpisivanja Pariskog sporazuma 2016, na osnovu kog su sve zemlje obavezale na borbu protiv klimatskih promena, smanjenje emisija štetnih gasova.

Da će Kolubara A, kao najstarija termoelektrana na ugalj, biti zatvorena najavio je i EPS oktobra prošle godine. To se nije desilo. Na naše pitanje da li će i kada to da se desi, nije stigao odgovor. Na isto pitanje odgovor nismo dobili ni od Ministarstva rudarstva i energetike.

Ni iz jedne od ove dve državne institucije nismo dobili odgovor na pitanje koje možda najviše zanima meštane – kada će biti raseljeni oni čiji su životi i zdravlje ugroženi. EPS nije odgovorio ni da li je poslednjih godina bilo šta učinio da građanima u ovom mestu učini život lakšim i podnošljivijim. Odgovor nije stigao ni sa adrese Ministarstva ekologije, koje smo pitali da li imaju analize i jesu li reagovali i upozorili na ono što se više od decenije dešava u Velikim Crljenima.

„Niko nas ne šljivi, nikog nije briga…“, odzvanja u ušima rečenica meštanke Crljena, nakon svih ovih pitanja koja su ostala bez odgovora. Njene reči upotpunjuje slika lica za kafanskim stolom. Na njima se ocrtava neverica da bi ikad nešto moglo da se promeni, umor od večne borbe za zdravljem i normalnim životom. Ali, ipak, mu se nadaju.

Kalmar: Za zatvaranje termoelektrane treba da postoje preduslovi

Kordinator KORS-a Zvezdan Kalmar kaže da je on kao ekolog protiv rudarenja i za zatvaranje termoelektrane na ugalj, ali da za to treba da postoje uslovi.

„Nije prihvatljivo da se to reguliše baterijskim postrojenjima, jer ona onda podrazumevaju stotine hiljada tona litijuma i sličnih baterija. Jedino ako bi se išlo u pravcu natrijum-jonskih baterija, onda bi bilo prihvatljivo. Našem energetskom sistemu su potrebna inerciona postrojenja. Ona koja u trenutku kad dođe do iskakanja solara mogu da nastave na bazi okretanja turbina da održavaju sistem“, ističe Kalmar.

Sekretarijat Energetske zajednice: Emisije gasova iz termoelektrana u Srbiji veće nego u EU

Za zatvaranje termocentrala treba da postoje preduslovi, velike reverzibilne hidrocentrale, izvan rečnih tokova, a trenutno, kako kaže, termocentrale su neophodne za održavanje stabilnog sistema, ne samo Srbije, nego i čitavog Balkana.

Sistem u ovom momentu, smatra on, nije spreman da pređe na čisto tzv. intermitentne izvore, znači struja iz solara i iz vetrenjača ne može da se na zdrav ekološki način obezbedi ukoliko se samo oslanjamo na baterije.

„Treba stvoriti preduslove izgradnjom reverzibilnih infrastruktura i velikih hidro sistema da bi Srbija bila spremna kad se to izgradi da može da potpuno napusti ugljena postrojenja. Kada je reč o Kolubari, ona je predviđena za zatvaranje, ali uslovi za to nisu ispunjeni. Jednostavno za to moraju da se pripreme velika hidropostrojenja“, napominje Zvezdan Kalmar.

Iskustva iz drugih zemalja

Prema podacima Evropske komisije, odnosno Joint Research Centre, u EU i Velikoj Britaniji trenutno radi 207 termoelektrana na ugalj, sa ukupnim kapacitetom od oko 150 gigavata.

Ako se posmatra šire, i Turska, Rusija, Ukrajina, broj termoelektrana na ugalj je 240. U EU je trend poslednjih godina, upravo prema Pariskom sporazumu, da se zatvaraju pogoni na ugalj.

Irska je zatvorila svoj poslednji ugljani blok u junu 2025. (Moneypoint, 915 MW) – postavši 15. zemlja u Evropi bez termoelektrana na ugalj, dok su Španija i Italija na putu da zatvore svoje preostale termoelektrane tokom ove godine.