Inflacija opet iznad granice cilja: Da li cene ponovo izmiču kontroli?

Iako su zvaničnici centralne banke donedavno uveravali javnost da se inflacija stabilizuje, poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da su cene hrane, naročito voća i povrća, snažno porasle – voće je skuplje za čak 31,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a povrće za 11,3 odsto.

Glavni krivac, kažu u NBS, leži u lošim vremenskim uslovima koji su desetkovali poljoprivredne prinose: grad, mraz, a potom i suša.

Ovaj rast cena ponovo je otvorio pitanje: da li inflacija u Srbiji ponovo izmiče kontroli i hoće li centralna banka biti primorana da reaguje podizanjem kamatnih stopa?

Mišljenja stručnjaka koji su govorili za Danas su podeljena. Dok jedni smatraju da je reč o sezonskom skoku cena, koji će već tokom jula početi da se smiruje i da će inflacija do kraja godine ostati u okviru ciljanog koridora NBS, između 3,5 i četiri odsto, drugi upozoravaju da klimatske promene i sve češće vremenske nepogode predstavljaju ozbiljnu pretnju za poljoprivredu.

Kako ističu, ukoliko se loši vremenski uslovi nastave, rast cena hrane mogao bi biti trajniji, što bi nastavilo da vrši pritisak na inflaciju i potencijalno primoralo centralnu banku na dodatne mere.

„Hrana često služi kao izgovor“

Na pitanje da li je iznenađenje što je inflacija u junu skočila na 4,6 odsto, nakon što je u maju iznosila 3,8 odsto, ekonomista i bivši guverner NBS Dejan Šoškić odgovara da monetarna politika NBS već godinama unazad daje očigledan primat održavanju fiksnog deviznog kursa na račun ciljanja inflacije.

„Iako je takvo postupanje monetarnih vlasti u suprotnosti sa važećim Memorandumom o ciljanju inflacije koji je donela sama NBS, praksa pokazuje da je inflacija dominantno sekundarni cilj NBS. Otuda ponovno probijanje inflacija iznad gornje granice inflacionog cilja ne treba da čudi“, naveo je Šoškić

Dodaje da treba imati u vidu da je inflacija u EU znatno niža, te da u uslovima fiksnog deviznog kursa, viša inflacija koju dopušta NBS vodi aprecijaciji realnog kursa dinara što otežava izvoz iz naše zemlje a olakšava i podstiče uvoz inostranih proizvoda i usluga u našu zemlju.

Šoškić ukazuje i da se isuviše često kretanje cena hrane koristi kao objašnjenje za višu inflaciju u zemlji.

„Iako je to verovatno delimično tačno, može se, međutim, slobodno postaviti pitanje kako to da smo u Srbiji koja je tradicionalno uvek proizvodila više nego što troši hrane, došli u poziciju da hrana najviše poskupljuje, da je često na višem nivou nego u zemljama regiona i da je vrlo često glavno objašnjenje za višu inflaciju od ciljane?“, ukazuje Šoškić.

Kada je reč o kretanju inflacije do kraja godine u Srbiji, Šoškić kaže da u uslovima usporavanja privrednog rasta koji se odvija u Srbiji, bez nekih eksternih šokova teško je očekivati više stope inflacije u narednom periodu.

„Privremeni skok inflacije“

Ekonomista i predsednik saveta guvernera NBS Ivan Nikolić ocenjuje da je rast inflacije u junu privremen i da nije rezultat fundamentalnih ekonomskih neravnoteža, već pre svega posledica nekoliko vanrednih okolnosti koje su van domašaja ekonomske politike, a to su vremenske nepogode i turistička sezona.

„Na mesečnom, ali i međugodišnjem nivou, zabeležen je izražen rast cena voća, što je direktna posledica nepovoljnih klimatskih uslova – toplo vreme i raniji mrazevi značajno su smanjili prinose“, objasnio je Nikolić.

Dodatni pritisak na inflaciju došao je iz turističkog sektora. Prema njegovim rečima, značajno su porasle cene turističkih aranžmana, što je očekivani sezonski efekat.

„Imali smo i sporadična povećanja cena mesa, dok je uticaj cena goriva i energenata bio nešto slabiji. Sve u svemu, ovo su prolazni efekti koji ne narušavaju širi trend“, naglasio je on.

Nikolić dodaje da će se inflacija već od narednog meseca vratiti u predviđeni koridor, dodajući da je jedan deo međugodišnjeg rasta cena posledica i niske baze iz prethodne godine.

Kako ističe, sličan obrazac može se videti i u okruženju, dodajući da susedne zemlje poput Hrvatske, Mađarske i Rumunije, koje su članice EU, beleže još višu međugodišnju inflaciju od Srbije.

Kada je reč o očekivanjima do kraja godine, Nikolić ističe da uprkos globalnim neizvesnostima, među kojima je i potencijalno uvođenje dodatnih carina od strane administracije Donalda Trampa, ne očekuje veće poremećaje u domaćim inflatornim tokovima.

Prema njegovim procenama, inflacija bi do kraja godine trebalo da se spusti ispod četiri odsto, krećući se u rasponu između 3,5 i četiri procenta, što je u skladu sa ciljem Narodne banke Srbije.

„Tržište deviza je stabilno – trgovina na međubankarskom deviznom tržištu je uravnotežena, a NBS je trenutno neto kupac deviza. S te strane ne vidimo nikakve probleme“, ocenio je.

„Vremenske nepogode ne idu  u prilog inflaciji“

Ekonomista Veroljub Dugalić smatra da visoka inflacija zabeležena u junu nije iznenađenje, naglašavajući da svakodnevni život građana najbolje pokazuje kuda se kreću cene.

„Dovoljno je otići na pijacu i videti koliko košta voće. Vremenski uslovi koje smo imali, mrazevi, a potom velika vrućina, značajno su uticali na poskupljenje svih poljoprivrednih proizvoda, a to su osnovne životne namirnice“, izjavio je Dugalić.

Kako ističe, upravo te namirnice najdirektnije pogađaju potrošačke budžete i utiču na inflaciju.

Dugalić upozorava da vremenske prognoze za ostatak leta nisu ohrabrujuće, dodajući da sve ukazuje na to da će leto biti izuzetno toplo, što će dodatno ugroziti prinose i useve.

„Kakav će biti rod pšenice, suncokreta, šećerne repe – to u ovom trenutku niko ne može sa sigurnošću da zna. Ipak, na osnovu dostupnih prognoza, teško je očekivati da će pritisak na cene popustiti. Nažalost, nema naznaka da bi se prirodni uslovi mogli poboljšati u meri koja bi pomogla stabilizaciji ili smanjenju cena hrane“, zaključuje Dugalić.

NBS o skoku inflacije

Iz NBS naveli su za Danas da je ubrzanje inflacije u junu u odnosu na maj u najvećoj meri bilo vođeno bržim rastom cena voća i povrća, kao i usporavanjem međugodišnjeg pada cena naftnih derivata.

„Konkretno, 0,4 procentna poena više inflacije u junu u odnosu na maj posledica je ubrzanja rasta cena voća i povrća. Naime, cene voća su u junu zabeležile mesečni rast od 11,4 odsto, koji je bio veći u odnosu na višegodišnji prosek, a izostao je i sezonski uobičajen pad cena povrća, što je bilo posledica nepovoljnih vremenskih prilika u protekla tri meseca – mraza u aprilu, oluja s gradom i maju, kao i visokih temperatura tokom juna praćenih nedostatkom padavina“, objasnili su iz NBS.

Takođe, dodali su da porast svetskih cena nafte u junu, nakon izbijanja sukoba Izraela i Irana, prelio se na domaće cene naftnih derivata, koje su u junu zabeležile mesečni rast od 1,4 odsto, odnosno međugodišnje posmatrano usporile pad, što je sa 0,3 procentna poena doprinelo višoj međugodišnjoj inflaciji u junu.

„Pomenuti faktori – više cene hrane i naftnih derivata – trebalo bi da utiču na kretanje inflacije i u narednim mesecima, pri čemu će se ona najverovatnije zadržati oko gornje granice cilja koji iznosi 3±1,5 odsto. Što se tiče projekcije daljeg kretanja inflacije, izrada novih makroekonomskih projekcija je u toku i nova projekcija inflacije biće predstavljena javnosti sredinom avgusta u okviru prezentacije avgustovskog Izveštaja o inflaciji“, istakli su iz NBS.