Investitori i sponzori traže siguran poslovni ambijent

 Iz prezentacije Jovice Jakovca, predstavnika kompanije Soliditi ril istejt moglo se saznati da srpski stadioni, za razliku od pete generacije modernih stadiona, pripadaju drugoj generaciji, odnosno objektima starim oko 50 godina. On je pokazao i kako, zahvaljujući uspešnoj saradnji javnog i privatnog kapitala, širom sveta niču novi stadioni, poručujući da bi taj model mogao da se primeni i u Srbiji.

– Stadioni u Srbiji nalaze se u drugom rangu i za razliku od modernih objekata, gledaoca koji je takođe deo sportske predstave, ne stavlja u prvi plan. Moderni stadioni imaju i mnoštvo pratećih sadržaja, a akcenat je stavljen i na stvaranje uslova za televizijske prenose, odnosno pravi se spektakl za potrebe prenosa i interneta. Najnoviji trend je da stadioni počnu da oživljavaju kvartove u kojima se nalaze, ali mi smo daleko od svega toga. Ukoliko bi, recimo bio izgrađen u Beogradu, novi stadion bi mogao da oživi deo oko Luke „Beograd“, zatim potez na levoj obali Dunava, ili od Bloka 45 prema Surčinu – istakao je Jakovac.

Dragoljub Vukadinović, predsednik kompanije Metalac a.d, pokazao je na konkretnom primeru kako u praksi izgleda saradnja javnog i privatnog kapitala. Reč je o izgradnji savremenog gradskog stadiona koji je plod saradnje Republičke direkcije za imovinu, Opštine Gornji Milanovac i Metalca.

– Opština i Direkcija dali su zemljište za izgradnju stadiona, fudbalski klub izdvaja 15 odsto sredstava, a Metalac preostalih 85 odsto. Dobićemo najmoderniji stadion, kapaciteta 4.000 mesta, izgrađen po svim UEFA standardima. Posao je podeljen u više faza pa tako prva, vredna 2,5 miliona evra, podrazumeva izgradnju samog stadiona, dok će u drugoj biti postavljeno osvetljenje (posao je vredan 350.000 evra) i izgrađen trening centar sa veštačkom travom koji će koštati 350.000 evra. tako će na dobitku biti cela lokalna zajednica koja se neće suočiti sa odlivom stanovništva što je, uz razvoj sporta, još jedan od motiva za ulazak u ovaj posao – istakao je Vukadinović.

On je dodao da Metalac podržava četiri ekipe u prvom rangu takmičenja u svim sportovima, kao i tri ekipe u drugom rangu. Vukadinović je pozvao i ostale kompanije da se uključe u slične poduhvate. Ipak, on je konstatovao da bi firme koje ulažu u sport trebalo da imaju i neke olakšice od države, što je inače praksa svuda u svetu.

Model privatnog ulaganja u košarku i infrastrukturu predstavio je Nebojša Čović, predsednik FMP grupe. Javnost je imala priliku da se upozna sa sistemom koji je u prethodnih 20 godina dao više od 80 vrhunskih košarkaša.

– Prvo smo sagradili halu u Železniku u kojoj igra prvi tim i koja ima oko 3.500 mesta. Onda smo na prostoru stare fabrike napravili i dva trenažna centra u koje je uloženo 300.000, odnosno 600.000 evra. U njima treniraju mlađe kategorije, a od nastanka zajedničkog kluba sa Crvenom zvezdom tu radi i ženska ekipa. Reč je isključivo o privatnom kapitalu, odnosno korporativnoj povezanosti jer smo samo tako mogli da imamo uvid u tok novca i profit. Ulaganje u održivu infrastrukturu omogućilo nam je da ne moramo nikoga da vučemo za rukav i da tražimo novac. Naš sledeći korak je izgradnja prvog objekta (hala sa 11.000 mesta za potrebe Crvene zvezde i FMP, sa svim pratećim komercijalnim sadržajima), koji će biti rezultat javnog i privatnog partnerstva. Pravila FIBA će već u narednim godinama propisati da hale moraju da imaju najsavremenije uslove i više od 10.000 mesta – naglasio je Čović.

On je podsetio da je, kada se gradila Beogradska arena, bilo planirano da se popularizuje taj deo grada, što je i učinjeno. Čović, međutim, upozorava da su najčešći problemi sa kojima se potencijalni investitori suočavaju, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, kao i glomazne birokratske procedure. On je ukazao i na to da FMP nije zaboravio ni ostale aspekte koji doprinose društvenom razvoju, dodajući da njihovi sportisti imaju svu potrebnu zdravstvenu negu. Tu je i obrazovanje u gimnaziji gde su rasporedi časova prilagođeni treninzima, „jer mladi moraju imati i druga znanja koja će im koristiti kada okončaju karijere“.

Milica Stefanović, direktorka za korporativni identitet kompanije Koka kola za srpsko tržište, govorila je o značaju ulaganja u rekreativan sport. Ona je u tom kontekstu podsetila da ova multinacionalna kompanija, od 2008, sprovodi akciju popularizacije sporta kod mladih kroz akciju „Šta ti treniraš„ kojom je obuhvaćeno oko 8.000 dece. Kako je istakla, na taj način se podstiče zdrav način života što je za decu, i celo društvo, najvažnije.

– Istraživanje koje je sprovedeno 2008. pokazalo je da se samo 15 odsto školske dece bavi sportom. Zato smo u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta, Sportskim savezom Srbije i Republičkim zavodom za sport, pokrenuli ovu akciju čiji je cilj da se fizička aktivnost promoviše kao sastavni deo života. Planiramo da pokrenemo i akciju „Vežbanje je lek“ koja je i te kako popularna na Zapadu. Naša namera je da do 2015, u svih 206 zemalja u kojima poslujemo, realizujemo slične programe – kazala je Stefanović.

Aca Marković, predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije, konstatovao je da nije dovoljno da jedno takvo preduzeće samo proizvodi struju, odnosno da treba da ima društvenu odgovornost. On je naglasio da javna preduzeća najviše mogu da doprinesu razvoju sporta, ali da je problem u tome što sve velike odluke i sve planove kroji država, odnosno da ništa ne može da se uradi na brzinu. Ipak, EPS je u proteklom periodu za sport, zdravstvo, kulturu i obrazovanje izdvojio šest miliona evra.

Nenad Matić, predsednik Asocijacije sportskih centara Grada Beograda naglasio je da nova zakonska regulativa treba da doprinese izgradnji multifunkcionalnih objekata. On je objasnio principe sponzorstva i benefite koje sport može da ima ovog načina priliva sredstava, dok je Oskar Kovač, profesor Megatrend univerziteta, ukazao na princip prema kojem „veliki“ treba da pomažu „velike“, a da manja preduzeća treba da pomažu sportske kolektive na lokalu. On je upozorio da će se, posle ulaska Srbije u Evropsku uniju, naše tržište suočiti sa velikom konkurencijom, te da firme treba da se pripreme za to. Kovač je dodao da je za firme najbolje da se okrenu korporativnom sponzorstvu jer na taj način mogu da kontrolišu priliv i tok novca.

Najnoviji trend

– Stadioni u Srbiji nalaze se u drugom rangu i, za razliku od modernih objekata, gledaoca koji je takođe deo sportske predstave, ne stavljaju u prvi plan. Moderni stadioni imaju mnoštvo pratećih sadržaja, a akcenat je stavljen i na stvaranje uslova za televizijske prenose, odnosno pravi se spektakl za potrebe prenosa i interneta. Najnoviji trend je da stadioni počnu da oživljavaju kvartove u kojima se nalaze, ali mi smo daleko od svega toga. Ukoliko bi, recimo, novi stadion bio izgrađen u Beogradu, mogao bi da oživi deo oko Luke, zatim potez na levoj obali Dunava, ili od Bloka 45 prema Surčinu – istakao je Jovica Jakovac, predstavnik kompanije Soliditi ril istejt.