Selo Botoš u Banatu na dobrom je putu da postane prvo srpsko selo sa daljinskim grejanjem.
Da su šanse realne jasno je već iz činjenice da ovde, već drugu godinu zaredom, radi biopostrojenje koje za proizvodnju struje koristi poljoprivredne ostatke, odnosno biomasu. Bioelektrana u koju je uloženo 2,5 miliona evra prepoznata je kao značajan poduhvat koji je podržan bespovratnom subvencijom holandske vlade od 688.000 evra, dok je u okviru projekta „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“, koji finansira Globalni fond za zaštitu životne sredine, a sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike, investirano dodatnih 275.000 dolara. Investitorima se pridružila i Erste banka, koja je u izgradnju biogasnog postrojenja kroz projektno finansiranje uložila 1,2 miliona evra. Nastavak ovog projekta, koji podrazumeva da se oslobođena toplotna energija upotrebi za grejanje sela, trebalo bi da se realizuje uz podršku nemačkih stručnjaka. da će tako i biti to je potvrđeno i prilikom nedavnog boravka delegacije nemačke pokrajine Baden-Virtemberg u Srbiji, kada je jedna od tema razgovora na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou bila i realizacija programa partnerstva u oblasti bioenergije. Deo te priče je i izgradnja biogasnog postrojenja u selu Botoš.
– Veliki je izazov raditi na održavanju klimatske i energetske stabilnosti, pri čemu se kao jedan od najvažnijih zadataka, nameće očuvanje prirodnih potencijala za naredne generacije. S jedne strane suočeni smo sa izazovom očuvanja klime, a s druge strane je profit. Instaliranjem ovakvih biogasnih postrojenja dostižu se oba cilja, s obzirom na to da se žetveni ostaci iz poljoprivrede, koji su svuda u okruženju, koriste kao izvor energije. Na taj način se dobija ne samo električna energija, već i otpadna toplota, koju će ovo selo, nadamo se, koristiti za grejanje javnih objekata – naveo je prilikom posete preduzeću Bioelektra u Botošu Andrea Bauman, državni sekretar u Ministarstvu energetike pokrajine Baden-Virtemberg.
Izgradnja ovog postrojenja se realizuje uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, klime i energetike Baden-Virtemberga i projekta „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“, koji sprovodi GIZ. Treba naglasiti da bi ovo moglo da bude prvo postrojenje zasnovano na konceptu korišćenja otpadne toplotne energije za grejanje javnih i drugih seoskih objekata. U pogonu Bioelektra u Botošu, koji je otvoren pre dve godine, od biomase preostale iz poljoprivredne proizvodnje, proizvodi se 600 kilovata struje, dok je toplota, kao nusproizvod, neiskorišćena. Sudeći prema podacima Studije izvodljivosti koju je izradio GIZ, u Botošu bi trebalo da se izgradi distribuciona toplotna mreža, čime bi ovo mesto u Banatu dobilo jeftin i isplativ način grejanja kako javnih tako i privatnih objekata.
– Naša elektrana kao primarni proizvod daje električnu energiju, dok su sekundarni proizvodi toplotna energija i organska đubriva. Ovaj projekat i Studija izvodljivosti predviđaju da se sa viškom od 600 kilovata toplotne energije greje 7.000 kvadratnih metara javnih objekata, odnosno škola, zabavište, ambulanta, zgrada mesne zajednice, dom kulture, policijska stanica, sportska hala, ali i domaćinstva na trasi toplovoda. Kapacitet elektrane je jedan megavat toplotne energije po času, odnosno 8,3 miliona kilovatčasova godišnje – kaže za Danas Zoran Pomoriški, projekt menadžer firme Bioelektra.
Partnerstvo u oblasti bioenergije između nemačke savezne pokrajine Baden-Virtemberg i Srbije, uspostavljeno je u septembru 2014. godine sa ciljem sprovođenja zajedničkih aktivnosti u oblastima obnovljivih izvora energije, zaštite životne sredine i ekonomskih politika. Tri oblasti su u fokusu partnerstva. Reč je o promovisanju političkog dijaloga usmerenog ka stvaranju povoljnih okvirnih uslova za razvoj održivog tržišta bioenergije koji bi doprineo energetskoj sigurnosti i zaštiti klime, zatim o jačanju saradnje između nemačkih i srpskih firmi angažovanih na realizaciji konkretnih projekata, razvoju tržišta i uspostavljanju kooperantskih odnosa, kao i o nadogradnji naučne saradnje na već postojećim temeljima sa ciljem promovisanja inovacija iz oblasti obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine. Kako navode nemački partneri, već je pripremljeno, i potencijalnim investitorima predstavljeno, 26 projekata iz oblasti bioenergije sa konkretnim rešenjima za industriju, turizam i poljoprivredu. Procenjeno je da je srpsko tržište biogasa atraktivno imajući u vidu potencijal biomase kojim raspolaže. Podaci govore da je godišnji potencijal obnovljivih izvora ravan ekvivalentu nafte od 5,56 miliona tona, pri čemu oko 3,4 miliona tona potiče iz biomase, a čak 50 odsto potiče iz poljoprivredne proizvodnje. Srbija se, inače, obavezala prema Istočnoevropskoj energetskoj zajednici da će povećati proizvodnju struje iz obnovljivih izvora sa sadašnjih 22 odsto na 27 odsto učešća, a najviše prostora za razvoj u tom pravcu leži upravo u biomasi.
Prvo energetski nezavisno bio-selo
– Studijom izvodljivosti predviđena je izgradnja elektrane kapaciteta 400 kilovata, koju planiramo da završimo do sledeće godine. Potom bi krenula realizacija toplovoda do centra sela, dužine 1,3 kilometra. Realizacija projekta dobro napreduje, pa se nadamo da će za godinu dana sve biti gotovo. Ali tu se nećemo zaustaviti. U planu je i realizacija treće i četvrte faze, što će omogućiti da Botoš postane energetski nezavisno bio-selo – izjavio je za da Danas Zoran Pomoriški, projekt menadžer firme Bioelektra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
