Kada će država osnovati kompaniju za infrastrukturne projekte?

U Ministarstvu su jedino spremni da kažu kako je to „za sada sve“ i da će više informacija biti kada se razgovori otvore, ali ne navode sa kim će se voditi.

Privrednici iz tog sektora ne vide svrhu da posle katastrofalne privatizacije većine velikih građevinskih firmi, koje su potom nestale iz sveta biznisa, pa i nakon poslednjih događanja sa vlasništvom u Energoprojektu, država sad ponovo razmišlja o formiranju novog preduzeća. Ne zna se iz kojih sredstava će biti osnovana, kako će se obezbediti operativa, mehanizacija. Poseban problem je kako će to preduzeće da nastupa na tržištu. Ako radi na poslovima u Srbiji, u startu će biti privilegovano u odnosu na domaće firme koje se jave na tender, a na tu vrstu protekcionizma reagovaće Evropska unija. Ako nema povlašćen pristup domaćim investicijama, zašto se onda formira. Uz to, za poslove u inostranstvu nova firma nema nikakve reference koji su uslov za ugovor, a bez rada „preko“ nema ni iskusnih kadrova niti sposobnosti „da se izvrše svi zadaci“.

– Država sa teškoćama izvodi velike infrastrukturne projekte i verovatno se smatra da je zbog toga potrebna neka velika firma. Mi smo takva preduzeća imali, ali u poslednje dve-tri decenije nisu lako dolazili do posla. Verovatno je to bio nalog spolja, tek država je uglavnom poslove davala strancima. Sada, kada su izgubili veliki broj naših građevinaca, a stranci ih „šišaju“ u projektima gde su angažovani, traže novo rešenje. Mi smo na to upozoravali, ali niko nas nije čuo. Kao što nam ni sada ne odgovaraju kad pitamo šta nameravaju – kaže za Danas Radomir Todorović, direktor GP Planum, i dodaje da država nije spremna da ulaže ili na drugi način podrži domaće firme, pa će one koje su opstale, poput Energoprojekta ili Planuma, posao i dalje tražiti u inostranstvu.

Građevinari podsećaju i na visoke troškove potrebne za osnivanje i rad firmi. Jedna građevinska kompanija vredi od deset do 100 miliona evra, a država je za manje pare mogla to da dobije da je uložila na primer u Energoprojekt, koji ima reference, mehanizaciju i operativu, tvrde privrednici.

– Ideja ministarstva, kako je najavljena, nema mnogo smisla. Moguće je da misle na neku vrstu privatno-javnog partnerstva, ali to može da funkcioniše kod održavanja velikih infrastrukturnih sistema, jer tu ima dosta problema. U svetu postoje takve velike firme, koje vode posao od početka, od projektovanja, izgradnje i kasnije održavanja. Ali tu nije reč o kompanijama sa po 5.000 zaposlenih. One nemaju ni operativu niti mehanizaciju, to iznajmljuju, a bave se se projektovanjem, nadzorom, pravnim, ekonomskim i posebno finansijskim aspektima investicije, i kasnije njenim održavanjem. Tako bi i u okviru Ministarstva mogao da se formira jak sektor inženjeringa, mogla bi to da bude čak i posebna firma za državne investicije koja bi posao vodila od početka do kraja. Ali, to bi i sada mogla da rade javna preduzeća Koridori Srbije, Putevi Srbije, nejasno je zašto treba da se formiraju nova – kaže Goran Rodić iz Građevinske komore i dodaje da ne vidi svrhu da država osnuje preduzeće koje bi imalo potrebnu mehanizaciju i dovoljno kadrova za velike projekte, jer bi to previše koštalo, a u startu ne bi bilo konkurentno.