Kako izgleda profil prosečnog frilensera u Srbiji? 1Foto: Pixabay/StartupStockPhotos

Iako neka ranija istraživanja govore da se frilensingom bave uglavnom muškarci, u Srbiji od tog posla gotovo ravnomerno (49,2 odsto) zarađuju i žene koje se najviše angažuju u globalno rastućem sektoru prevoda i časova jezika.

To je jedan od rezultata ankete koju je sprovelo Udruženje radnika na internetu kako bi iz uzorka od gotovo 800 ispitanika utvrdilo demografski i socioekonomski status u toj kategoriji poslova, zatim vrste i forme angažovanja i način prihodovanja kao i potrebe i očekivanja od budućeg pravnog okvira i poreskog modela.

Konačan cilj Udruženja, koje očekuje da uđe u sastav radne grupe za izradu zakona o fleksibilnim oblicima rada, je da predstavi više informacija o mnogoljudnoj zajednici neformalnih radnika koja ne uživa nikakvu pravnu sigurnost niti socijalnu zaštitu.

Anketa je pokazala i pomeranje starosne granice za ulazak u ovaj posao, jer iako dominira uzrast od 18 do 35 godina (60 odsto) a najveća koncentracija je u podgrupi od 26 do 35 godina (51 procenat), prisutne su i generacije od 36 do 45 godina (29,7), kao i od 46 do 55 godina (8,7), a preostalih 2,1 odsto odnosi se na starije od 55 godina. Obrađivači ankete to povezuju sa nedostatkojm adekvatnih poslova na domaćem tržištu rada.

Oko 80 odsto ispitanih ima visoko ili više obrazovanje, a za dobre dve trećine – 77,7 odsto, to je jedini izvor prihoda, što negira dezinformacije prema kojima su “bili označavani kao sezonski radnici, jutjuberi i influenseri koji se ovim poslom bave pretežno iz hobija”.

Takođe, većina od 53,3 odsto tim poslom izdržava jednog ili više članova porodice, ili roditelje (40 odsto) ili decu (33 procenta).

I pored toga, dve trećine radnika na internetu ne ostvaruje penziono i socijalno osiguranje iako isto toliko njih radi do 40 sati nedeljno, a jedna četvrtina i preko toga. Najčešće (47,2 procenata) su plaćeni na sat, mesečno (18,8) ili po projektu (14,7) a više od polovine ne učestvuje u određivanju cene svog rada.

Ogromna većina tvrdi da ili nema nikakav ugovor sa poslodavcem ili da to što potpišu nema snagu u pravnom sistemu Srbije. U prednosti spada mogućnost da sami određuju radno vreme i period rada (55,8 odsto).

Sugestija zvaničnika da bi posao mogli da nastave kao preduzetnici za većinu nije prihvatljivo jer samo 24 odsto njih misli da bi tako mogli da nastave saradnju za poslodavcem, više od 19 odsto zna da nema tu mogućnost dok više od polovine nije obavešteno o tome, pokazala je anketa.

“Većina radnika na internetu (77,8 odsto) zarađuju do 1.000 evra, a zarada prosečnog frilensera iznosi oko 700 evra. Malo više od petine (22,7 odsto) zarađuje preko 1.000 evra”, navodi se u anketi i dodaje da 36 odsto frilensera prihoduje od 200 do 600 dok oko sedam procenata dostigne tek do 200 evra.

Tu treba uzeti u obzir i troškove poslovanja na koje se procentualno kod jedne trećine izdvaja od 30 do 50 odsto prihoda, kod druge 20 a kod treće oko 10 odsto zarade.

“Na pitanja o tome da li su na neki način regulisali svoje poslovanje u nekoj od zakonski postojećih kategorija preduzetnika, 83 odsto frilensera je odgovorilo da svoju delatnost nije regulisalo ni na koji način,odnosno rade isključivo kao fizička lica, dok se 15 odsto registrovalo kao preduzetnici, a manje od dva procenta zaposleno je u nekoj domaćoj firmi, te im frilensing donosi dodatnu zaradu”, navodi se u obradi ankete i dodaje da 97 odsto njih smatra da je potrebno uvesti novu pravnu i poresku regulativu u toj oblasti.

Širok spektar zanimanja

“Među frilenserima narastajuća je grupacija predavača jezika (36,5 odsto), što ne predstavlja iznenađenje, budući da se ova industrija brzo razvija i na globalnom nivou zbog velike potražnje na azijskom tržištu. Frilenseri koji rade u oblasti informacionih tehnologija na drugom su mestu sa 18 procenata, a za njima oni iz oblasti umetnosti (9,3 odsto) i marketinga (8,7). Šarenoliki sliku upotpunjuju i ostala zanimanja poput prevođenja, pisanja, rada na društvenim mrežama i pružanja konsultantskih usluga iz raznih oblasti”, navodi se u obradi ankete.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.