„Stari ruski arsenal danas deluje prilično zastarelo“: Da li je Rusija izgubila svoj glavni stub uticaja u Jermeniji?

Osam godina nakon Baršunaste revolucije, proevropski premijer Nikola Pašinjan traži reizbor za treći mandat, u uslovima pojačanih tenzija sa Rusijom i, kako se navodi, snažne podrške Sjedinjenih Američkih Država.

Predsednik SAD Donald Tramp je 27. maja na društvenim mrežama dao svoju „potpunu i bezuslovnu podršku“ lideru Jermenije.

Istovremeno, ruski predsednik Vladimir Putin je zapretio Jermeniji „ukrajinskim scenarijom“ ako nastavi da jača veze sa EU. Moskva je, prema navodima, dodatno pojačala pritisak povlačenjem svog ambasadora iz Jerevana.

Uprkos spoljnim pritiscima, stranka Civilni ugovor i dalje je favorit da pobedi na izborima. Međutim, šta će se dalje dešavati u ovoj južnokavkaskoj zemlji ostaje neizvesno i zavisiće od razmere pobede Pašinjana.

Ako njegova vlada obezbedi ustavnu većinu, Jermenija bi mogla napraviti značajan napredak ka mirovnom sporazumu sa Azerbejdžanom, dugogodišnjim regionalnim rivalom.

S druge strane, slabija pobeda mogla bi dovesti do stagnacije pregovora i zadržati Jermeniju u strateškoj zavisnosti od Rusije godinama.

Prema zapadnim obaveštajnim izvorima koje navodi Rojters, Rusija razmatra organizovanje povratnih letova za desetine hiljada Rusa–Jermena uoči izbora, u pokušaju da utiče na njihov ishod.

Tokom prethodnih nedelja, Moskva je uvela embargo na Jermuk, jermensku mineralnu vodu popularnu u Rusiji, a zatim je zabranu proširila i na cveće, povrće i jagode.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova zapretila je da Rusija može da ukine sporazum iz 2013. godine kojim se Jermeniji garantuje bescarinski izvoz prirodnog gasa i naftnih derivata.

„Uoči izbora, u osnovi ponovo vidimo stare metode (ruske) ucene kroz trgovinu, pseudo-sanitarne mere (usmerene na poljoprivredne proizvode) i pretnje snabdevanjem gasom“, rekao je Stefan Mejster, analitičar za spoljnu politiku u nemačkom Savetu za spoljne odnose (DGAP).

„Iako je zavisnost Jermenije od ruske ekonomije stvarna i ove mere mogu ozbiljno pogoditi njenu privredu, ove restrikcije su takođe „deo starog arsenala koji danas deluje prilično zastarelo“, smatra Lorens Broers, saradnik u istraživačkom centru Čatam Haus.

Ono što se posebno ističe u slučaju Jermenije jeste uloga ruskih jermenskih biznismena, koji su u centru pokušaja uticaja na političku scenu zemlje. Na primer, glavni konkurent Pašinjana je Samvel Karapetjan, milijarder koji je svoje bogatstvo stekao u Rusiji i sada vodi stranku „Snažna Jermenija“.

„Za sada, međutim, jermenski oligarsi nisu uspeli značajno da utiču na rezultate izbora, i još uvek nismo videli nekoga poput Bidzine Ivanišvilija u Gruziji“, rekao je Broers, misleći na de fakto lidera vladajuće proruske stranke Gruzijski san.

Kontinuirana strukturna zavisnost od Rusije

Iako su ruske operacije uticaja za sada dale ograničene rezultate, to ne znači da je Jermenija izašla iz moskovske sfere uticaja. Naprotiv, geopolitičke i strukturne veze i dalje čine zemlju ranjivom na ruski pritisak, i one neće nestati u skorije vreme.

„Ako išta, jermenska ekonomija je poslednjih godina postala još zavisnija od Rusije“, rekao je Tigran Grigorjan, direktor Centra za demokratiju i bezbednost u Jerevanu.

Te veze su brojne i utiču na ključne sektore ekonomije Južnog Kavkaza.

„Jedna od važnih tema poslednjih meseci bila je ruska uloga u upravljanju jermenskim železnicama“, objasnio je Grigorjan. Od 2008. godine njima upravlja državna kompanija Russian Railways, u okviru 30-godišnje koncesije dodeljene iste godine.

Iako je Pašinjan ranije razmatrao mogućnost da se ova koncesija prenese na zemlje koje se smatraju neutralnim, poput Kazahstana ili Ujedinjenih Arapskih Emirata, Moskva je takve predloge odlučno odbila.

Energetika je još jedno ključno pitanje: oko 40 odsto električne energije u Jermeniji proizvodi se u jedinoj nuklearnoj elektrani u zemlji, kojom upravlja zajednička rusko-jermenska kompanija u vlasništvu 50-50. Sve gorivo potrebno za rad elektrane obezbeđuje Rusija.

Kako bi smanjila zavisnost od Moskve, Jermenija planira izgradnju nove nuklearne elektrane uz pomoć SAD i potencijalno zatvaranje sadašnjeg sovjetskog reaktora, objasnio je Grigorjan.

Što se tiče snabdevanja gasom, s obzirom na to da su granice sa Turskom i Azerbejdžanom i dalje zatvorene, Jermenija trenutno nema druge opcije osim uvoza iz Rusije, dodao je direktor jerevanskog istraživačkog centra.

Neke strukturne zavisnosti, međutim, u poslednjim godinama su smanjene. To je posebno vidljivo u sektoru odbrane: Jermenija je postepeno smanjivala svoje učešće u Organizaciji Ugoivora o kolektivnoj bezbednosti, vojnom savezu pod vođstvom Moskve, i 2024. godine zamrznula svoje članstvo.

Pašinjanova vlada takođe je diverzifikovala nabavku vojne opreme, udaljavajući se od Rusije kroz ugovore sa Indijom, Francuskom i drugim partnerima.

Iako je Jermenija i dalje strukturno zavisna od Rusije, veliki deo te zavisnosti proizlazi iz njenog nerešenog sukoba sa Azerbejdžanom.

Dve zemlje nisu potpisale mirovni sporazum kojim bi okončale višedecenijski vojni konflikt, iako su neprijateljstva suštinski prestala nakon što je Azerbejdžan 2023. ponovo preuzeo kontrolu nad regionom Nagorno-Karabah.

Pašinjan se izdvaja kao pristalica mirovnog procesa: njegov izborni slogan za 2026. godinu poziva na „Realnu Jermeniju“ – državu koja će raditi za budućnost svojih građana, a ne za ambicije povratka kontrole nad Nagorno-Karabahom.

U međuvremenu, granica Jermenije sa Turskom, bliskim saveznikom Azerbejdžana, zatvorena je već decenijama, kao i granica sa samim Azerbejdžanom.

„Ako se potpiše mirovni sporazum i granice ponovo otvore, to bi bio pravi preokret“, rekao je Stefan Mejster. „Pojavile bi se alternativne trgovinske rute, izvori gasa i drugih resursa – čak i ako to ne bi u potpunosti ukinulo zavisnost Jermenije od Rusije“.

U ovom kontekstu, podrška američkog predsednika Donalda Trampa Pašinjanu povezana je sa planovima za ambiciozno nazvani projekat „Tramp Ruta za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP)“.

Projekat predviđa izgradnju transportnog koridora uz podršku SAD između Azerbejdžana, Jermenije, azerbejdžanske enklave Nahčivan i Turske.

Taj koridor, o kome su SAD i Jermenija potpisale okvirni sporazum 26. maja, bi značajno promenio geopolitičku sliku regiona, stvarajući novu trgovinsku rutu između Evrope i Azije koja zaobilazi Rusiju.

Međutim, TRIPP će verovatno ostati samo projekat sve dok Azerbejdžan i Jermenija ne potpišu mirovni sporazum kojim se formalno završava rat, objasnio je Broers.

Potpisivanje tog sporazuma, zauzvrat, moglo bi doći brže nego što se očekuje ako Pašinjan osvoji ustavnu većinu.

„To bi mu omogućilo da usvoji ustavne izmene koje je Azerbejdžan postavio kao uslov za mirovni sporazum“, rekao je analitičar.

U svakom slučaju, predstojeći izbori ukazuju na opšti pad uticaja proruskih snaga, koje nakon glasanja verovatno neće ostvariti značajniji napredak. Kako je rekao Broers, Rusija je sa te tačke gledišta „izgubila svoj glavni stub uticaja“ u Jermeniji.

„Pre izgubljenog rata oko Nagorno-Karabaha, kada se Rusija smatrala garantom bezbednosti Jermenije, ankete su pokazivale da je više od 80 odsto Jermena Rusiju videlo kao prijateljsku zemlju“, zaključio je Grigorjan. „Danas je taj broj oko 35 odsto“.